Izvor: Večernje novosti, 29.Apr.2016, 17:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Adrese bivše Juge mesta radničke tuge

Koliko je prvomajskih imena škola, fabrika i ulica otišlo u istoriju. Sa raspadom SFRJ preimenovano i više stotina firmi koje su u naslovu imale 1. maj DRUGARSKA se pesma ori, pesma koja slavi rad. Srce gromko nek nam zbori da nam živi živi rad. Podignimo u vis čela, mi heroji rada svog, naša biće zemlja cela. Da nam živi živi rad! Tako je nekad bilo, a dosad samo u pesmi ostalo. Takva je sudbina na stotine socijalističkih preduzeća, radnih zadruga, ustanova, ulica, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << trgova i škola koje su u bivšoj Jugi imenovane međunarodnim praznikom rada. Svima najpoznatiji, "Prvi maj" iz Pirota, odolevao je do poslednjeg daha svakojakoj tranziciji. Gigant po kome je bivša Jugoslavija bila poznata i priznata u svetu otišao je u istoriju 2015. zajedno sa svojim imenom. Polovinom prošle godine, u drugoj privatizaciji, kada ga je kupila slovenačka "Mura" izvesne Mojce Lukančić, zapečaćena je sudbina 1.300 radnika pirotskog "Prvog maja". Za života SFRJ, imao je sedam hiljada radnika, na desetine fabrika i 150 prodavnica od Vardara pa do Triglava. U ovoj firmi odevala se jugoslovenska elita, nacionalne selekcije jugoslovenskog sporta, ali i Italijani, Francuzi, Rusi... - Prvi maj! Piši to velikim slovom, jer je to bilo veliko ime moje Strojarske tehničke škole u Zagrebu - kaže nam Ivan Pavlović, inženjer sa adrese koje više nema u nekadašnjem zavičaju. Njegov zavičaj je, danas, Rekovac, mesto na putu "prođoh Levač, prođoh Šumadiju". Sudbina prognanika, kao sudbina prvomajskih imena, koja su nestala u tragičnom raspadu bivše Jugoslavije.U PESMU, PA U ISTORIJU PRVI maj je već od kraja 1890. postao nepresušna inspiracija pesnika, koji su stihom "razgrađivali truli svet". Međunarodnim prazikom rada i podvigom čikaških žrtava jednako su bili inspirisani i strani pesnici, ali i Jugosloveni: Silvije Strahimir Kranjčević, Oton Župančič, Kosta Racin, Šandor Petefi. Kosta Abrašević, na primer, u pesmi je pozivao "hajd na noge!", a Branko Ćopić pevao: "U sjaju praznika našeg, svi ste nam srcu blizu". Ivan Pavlović, prva generacija (1946) zagrebačke Strojarske tehničke škole "Prvi maj". Ova škola prestižnog imena, tako se tada smatralo, jer nije svaka imala privilegiju da ponese radnički prvomajski žig - čitavih pola veka zvala se Prvomajska. S novom hrvatskom državom škola je dobila i novo ime (1996), hrvatskog diplomate, lingviste i biskupa Fausta Vrančića. Ubrzo, ova škola proglašena je najuspešnijom u prestonici nove Hrvatske. Ali je gotovo istovremeno pala na najniže grane, i to, u tekstu hrvatskog "Jutarnjeg lista". Ovaj dnevnik objavio je, naime, da je "više od 70 odsto srednjoškolaca s kečevima završilo polugodište". Đaci su poručili: "Ne volimo učiti, i to je to". Ne zna se da li su đaci stručne škole "Prvi maj" u Svetozarevu (današnja Jagodina) voleli da uče šezdesetih godina prošloga veka, ali ko ih je i pitao. Kao što ih nije pitao kako će škola da im se zove. Ni tamo više nema srednje škole sa imenom praznika rada. Vreme koje je dolazilo nametnulo je i druga, nova imena, u kojima nije bilo mesta radničkom stihu, posebno onom koji poručuje "naša zemlja biće cela". Drugarsku pesmu junaka rada gromkog srca i uzdignutog čela utišale su poplave nota bratstvo-jedinstvo, Titovih podviga, 29. novembra. Upravo ova imena smenila su ime posvećeno pobuni davnih i dalekih čikaških radnika 1886. godine. - Fabrike radnicima, zemlja seljacima jeste bila lepa parola, ali netačna - kaže inženjer Pavlović. A šta je bilo prvo na spisku smene imena? Najpre, kako nalazimo u arhivskim fondovima i zbirkama, na udaru su bile seljačke zemljoradničke zadruge. Među prvima "udruženi seljaci i zemljoradnici" u Manastirici (1951), a sledeće godine Kupusište i Biševo.Karikatura Toše Borkovića Potom su preimenovane osnovne škole u Alibunaru, Vranju, Brusu, Nišu, Kumanovu. U Kumanovu čak je preimenovano i "Srpsko stovarište i ledara skopske pivare 1. maj". Koje mu je novo ime dato? Nikakvo! Sedamdesetih godina u Žepču je "nestao" Prvomajski trg. U Prizrenu je ugašena radio-stanica na srpskom. U Stegnu, kod Ljubljane, preko noći je prestao da sija pogon automobilskih farova. U Vitezu nije bilo ni kafane "Kod Prvog maja", gde su se okupljali samo Srbi i Hrvati, a "muslimane nisu puštali čak ni da gledaju kroz prozor". Početkom osamdesetih ugašene su zemljoradničke zadruge Slavujevci, Gruža, Blagaj, Stanišor, Vladimirci, Bela Crkva... U Beogradu je nekako u to vreme, posle više od decenije, izbrisano ime Prvog maja, kako se tada zvao veliki obrazovni centar koji je spajao gimnaziju i mašinsku tehnički školu u Novom Beogradu. U Bitolju je preimenovano kulturno-umetničkog društvo, u Novom Mestu Društvo za zaštitu radničke buntovničke tradicije. U Zenici, Kaknju i rudniku "Kreka Banovići" bez glasa je ugašen pokret "Za pravo rudara": Prvi maj Čikago. Prestao je da postoji uoči samog raspada SFRJ. Bile su to godine kada je utihla ona poznata "Od Vardara, pa do Triglava". Tada je na ulazu u rudnik Soko kod Aleksinca, na mestu gde bi kamarati pre ulaska u jamu jedan drugom poželeli srećno, osvanuo grafit: "Adresa bivše Juge, mesto je radničke tuge". APOTEKA BEZ OZNAKE "PRVI MAJ" PRESTONICA Srbije i danas se može pohvaliti da je sačuvala uspomenu na Prvi maj. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, u beogradskim opštinama 21 ulica ima prvomajsko ime, kao što ga s ponosom nosi apoteka "Prvi maj", u centru grada.

Nastavak na Večernje novosti...