Izvor: Kurir, 25.Apr.2015, 06:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
7 najtužnijih momenata u srpskom sportu
Pojedini neuspesi u evropskim i svetskim takmičenjima obeležili su sportsku istoriju naše zemlje
1.Partizanovo finale KEŠ
Tim iz Humske 1966. igrao je najvažniju utakmicu u svojoj istoriji, ali rukovodstvo i fudbaleri nisu bili dorasli ovako velikom događaju
Taj 11. maj 1966. trebalo je da bude dan najveće radosti, a pretvoren je u startnu liniju desetogodišnje stranputice Fudbalskog kluba Partizan.
Nedorasli zadatku >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir <<
Najbolja generacija u istoriji tima iz Humske došla je, kao prvi klub iz Jugoslavije, u situaciju da se bori za titulu šampiona Evrope, i to protiv Real Madrida. Kluba koji je bio mezimče tamošnjeg diktatora Fransiska Franka. Međutim, za poraz crno-belih krivi su samo i isključivo rukovodeći ljudi Partizana.
Suština njihove krivice ogleda se u nedoraslosti ovako velikom događaju, delom pohlepi određenih čelnika, ali pre svega odnosu prema obavezama. Jer kasnije su mnogi svedoci tog puta na briselski stadion Hejsle, pa čak i pojedini igrači pričali kako su imali utisak da putuju na neki vašar u unutrašnjost Srbije, a ne na najvažniju utakmicu u istoriji kluba. Nije postojala nikakva organizacija, što je čak i za ondašnje poimanje fudbala bilo neshvatljivo, a pogotovo je bila nerezonska odluka kluba da dan uoči finala svi igrači imaju celodnevni odlazak u šoping s devojkama i suprugama.
Bilo je tu, naravno, i vršljanja raznih menadžera, koji su pričama o „avionima i kamionima“ potpuno pomutili razum prvotimcima Partizana.
Odlazak preko grane
Tad je na snazi bilo pravilo da igrači pre 28. godine ne mogu da napuste Jugoslaviju, a dobar deo njih je posle te briselske noći stekao pravo da ide u inostranstvo. Postoji čak mnogo priča da su se fudbaleri crno-belih zbog toga svađali između sebe, a celu tu palanačku atmosferu u redovima kluba iz Humske iskoristili su igrači Real Madrida i osvojili šestu titulu šampiona Evrope. Sve je to uticalo da se Partizan organizacijski i igrački toliko sroza da u narednih deset godina nije uspeo da osvoji nijedan jedini trofej.
Što se tiče same utakmice, Partizan je bio bolji rival, ali tim, zbog svega gore pomenutog, nije imao mentalnu snagu da izdrži pritisak, pogotovo nakon vodećeg pogotka Velibora Vasovića u 55. minutu. Isti igrač kasnije je postao tragičar jer je, pravdajući se svojom filozofijom fudbala, odbio da u 70. minutu napravi faul nad strelcem izjednačujućeg gola Amansijom, da bi šest minuta kasnije Serena postavio konačan rezultat.
Poruka Madrida
Svedoci pričaju da su se sledećeg jutra na briselskom aerodromu srele dve ekipe i da je predsednik Reala Santjago Bernabeu s peharom u ruci poručio:
- Žao mi je što je naša utakmica morala da ima pobednika. Najbolje bi bilo da smo pehar podelili na dva dela jer ste ga vi dostojni podjednako kao i mi.
Kupljeni za reflektore
Udovica generala Papadopulosa Despina Gaspari 2007. je priznala da joj je suprug uoči meča sa Zvezdom rekao da je Panatinaikos kupio pobedu - Marakana je dobila reflektore, a Jugoslavija depoe za naftu u solunskoj luci
3.Dan kad je Divac hteo da batali basket
U polufinalu Mundobasketa 1986. Jugoslavija je za 40 sekundi prokockala devet poena prednosti nad timom SSSR
Pre 29 godina, u istoj dvorani u Madridu u kojoj je Srbija prošlog leta osvojila svetsko srebro, košarkaška reprezentacija Jugoslavije doživela je najveću tugu otkad se na brdovitom Balkanu igra basket.
Veliki obrt
Nije bilo Jugoslovena koji četrdesetak sekundi pre kraja meča te 1986, u polufinalu Mundobasketa, već nije slavio pobedu nad strašnom „zbornajom komandom“ i ulazak u finale. A kako i ne bi kad su naši imali ogromnih devet poena prednosti. Međutim, Fortuna je Jugoslaviji okrenula leđa.
Najpre je tada mladi Arvidas Sabonis, svetsko čudo na poziciji centra, pogodio trojku iz dotrčavanja, i to od table! Ali tu nije bio kraj neverovatnim potezima Sovjeta, Radoviću je samo nekoliko sekundi kasnije izbijena lopta uz čist faul, sudije se nisu oglasile, a Tihonenko plasira još jednu „bombu“ i smanjuje prednost Jugoslavije na samo tri poena.
Homičus je potom faulirao Acu Petrovića, a nešto kasnije je napravljena lična greška nad Zoranom Čuturom. Do kraja je ostalo samo 16 sekundi, a iako SSSR nije ispunio bonus, činilo se da bekovi Jugoslavije sjajno kontrolišu dešavanja na parketu. A tad je napravljena kobna greška, lopta je iz auta, umesto nekom od naših nižih igrača, bačena tada neiskusnom Vladi Divcu, koji je, umesto da stane i sačeka faul, počeo da je vodi i napravio grešku. Legendarni arbitar Rigas dunuo je u pištalju i pokazao da napad imaju Sovjeti. I onda, kao po nepisanom pravilu, niko se nije setio ili nije uspeo da napravi faul nad Valtersom, a ovaj iskoristivši blok Sabonisa pogađa trojku i šalje meč u produžetak. Neverovatno! Da se još sto puta ponovi tih poslednjih 40 sekundi, sigurno se ni jedan jedini put ne bi završio ovim, po nas strašnim, scenarijem.
Podrška Dalipagića
Na krilima furioznog finiša tim Aleksandra Gomeljskog u produžetku je savladao Jugoslaviju sa 91:90 i otišao u finale, gde je glatko poražen od Amerikanaca, a „plavi“ su pobedom nad Brazilom osvojili bronzu.
Koliko je ta kobna izgubljena lopta uticala na mladog Vlada Divca govori i to da je tada pomišljao da više ne igra košarku. Srećom, predomislio se.
- Sedeo sam na klupi, držao glavu među rukama i molio Boga da se otvori parket i da nestanem. Rekao sam sebi: gotovo je s košarkom, nisi ti za ovaj sport. Ko zna dokle bih tako sedeo da mi nije prišao Praja Dalipagić i rekao: „U redu je, mali, ne brini, vratićeš ti to njima duplom merom.“ Nikada neću zaboraviti njegovu podršku - rekao je Divac.
Očajni Vlade
Sedeo sam na klupi, držao glavu među rukama i molio Boga da se otvori parket i da nestanem. Rekao sam sebi: gotovo je s košarkom, nisi ti za ovaj sport - pričao je Vlade Divac
Opklada
Sa igračem manje naši su došli do nekoliko sjajnih prilika. Tomislav Ivković je drugi put te sezone odbranio penal Maradoni u opkladi za sto američkih dolara i za vođstvo od 2:1, ali onda su usledili promašaji Dragoljuba Brnovića i Faruka Hadžibegića i Jugoslavija se raspala
U kandžama ludila
Selešova je priznala da se posle incidenta nalazila u kandžama ludila i da nije znala kako da ponovo vrati normalnom životu. Patila je od nesanice i paranoje zbog imaginarnog napadača koji ju je opsedao u snu
6.Noć kad su zvezdaši plakali
Poraz od Meša iz Verone 1998, uprkos prednosti iz prvog meča, označio je početak propasti kluba s Malog Kalemegdana
Sve je bilo spremno za slavlje. U Pioniru više od 8.000 ljudi, kao i nekoliko hiljada na Trgu republike. Bilo je potrebno da Crvena zvezda „samo“ sačuva plus šest iz Verone. Nije uspela. Zvezdana noć pretvorila se u jednu od najbolniji za sve one kojima je crveno-bela boja na srcu.
Nezavršena utakmica
Košarkaši Crvene zvezde igrali su 1. aprila 1998. revanš meč finala Kupa Radivoja Koraća. Protivnik srpskog tima bio je italijanski Meš. Prvi meč u Veroni Zvezda je pobedila 74:68, pa niko nije sumnjao da će pehar ostati u Beogradu.
Nastala je slavljenička atmosfera, pa se tako stekao utisak da je potrebno da samo da domaći igrači izađu na teren i titula je njihova. To su na najbolji naši iskoristili igrači Meša i pobedili sa 73:64. Vojkan Benčić je promašio trojku četiri sekunde pre kraja za titulu. Lopta je „izašla iz koša“. Navijačima je ostanak bez trofeja prosto bio neprihvatljiv, pa su tada zasuli teren svim i svačim, od upaljača, novčića, pa se do baklji. Italijani i sudije su pobegli u svlačionicu, a Zvezda nije izvela dva slobodna bacanja koja su joj prethodno dosuđena. Pošto je Meš vodio devet razlike, ni ta dva poena s linije penala ne bi promenila ishod, ali ostaće upamćeno da utakmica nije odigrana do kraja (uprkos odluci sudija da je rezultat konačan). Nisu mogli zvezdaši sportski da podnesu poraz jer su već u glavama zamišljali scenu kako Topić, Benčić, Popović, Kuzmanović i drugovi podižu pehar. Niko tada nije gledao kao uspeh činjenicu da je Zvezda bila druga u konkurenciji 104 ekipe, koliko je brojao tada izuzetno cenjeni Kup Radivoja Koraća.
Prekretnica
Ovaj poraz predstavljao je prekretnicu u istoriji kluba. Naime, posle sezone 1997/98. crveno-beli nisu uspeli da osvoje titulu državnog prvaka. Da ne govorimo o nekim rezultatima u Evropi, kojih u narednih 15 godina nije bilo ni na vidiku. Godinama se pričalo samo o jednom - porazu od Meša i sjajnoj generaciji koja se osipala.
I zaista je to bila jedna odlična ekipa. Uostalom, to govore i rezultati. Na putu do finala Kupa Koraća crveno-beli su gazili rivale. Prvo kiparski Panatinaikos sa ukupno 48 razlike, potom je usledila grupna faza, gde je Zvezda lagano zauzela prvo mesto.
U nastavku takmičenja na meniju je bila italijanska Fontana (91:73, 72:81), pa turski klubovi Darušafaka (67:62, 81:77) i Kombasan (81:66, 63:67). Polufinale je donelo utakmicu generacije. Zvezda je u Beogradu demolirala Šole sa 81:49, pa ni poraz na revanšu od 22 razlike nije uticao na putnika u finale. Bolno finale i dan-danas za crveno-bele.
Jasni računi
Prema nezvaničnim izvorima, kompanija „Omega“ i američka plivačka reprezentacija trebalo je da podele ogroman novac u slučaju da Felps obori Špicov rekord, pa ništa nisu prepustili slučaju. Ako se zna da je Felps bio zvanični ambasador „Omege“, onda je sve kristalno jasno
Sledeće subote: 7 neopravdano zaboravljenih Srba
Pogledaj vesti o: Prvi maj, Partizan
.jpg)
