Izvor: Vesti-online.com, 29.Avg.2014, 07:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šampanj bar protiv poplava

Njeni radovi su već na prvi pogled toliko futuristički i avangardni da se ima utisak kako početak 21. veka još nije spreman da ih razume i isprati. Ali, zato bar može da im se divi. Kad na internetu potražite slike koje se vezuju za ime arhitekte Margot Krasojević iz Londona, pojavi se hiperrealističko šarenilo najrazličitijih projekata, namena i lokacija gde se sreću iluzija i stvarnost, dizajn i filozofija. Pri tom Margotin koncept gledanja na svet nije četvorougaoni, već >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << konkavan.

Arhitekta i predavač: Dr Margot Krasojević

Videli smo mnoge jedinstvene barovea, ali dizajn koji je razvila Margot Krasojević nije samo kul, već treba i da pomogne da neka od omiljenih evropskih obeležja ostanu sačuvana, oduševljeno piše ovih dana američki "Foks njuz" o najnovijoj ideji genijalne i maštovite dizajnerke srpskog porekla.

 

Posle zatvora s vodopadom nasred Pacifika, mobilne turističke stanice za obilazak pustinje Gobi, veštačkog uzgoja koralnih grebena na Floridi, art-muzeja u Buenos Ajresu, džetvej hotela u Dohi ili visećeg hotela-kampa za alpiniste u blizini Kana (o čemu su "Vesti" već pisale), došao je red i na Pariz.

 

Margot je pustila svojim vizijama na volju i zamislila plutajući šampanj-bar na Seni, koji bi predstavljao sofisticirano mesto na kome možete da uživate u piću, a koji istovremeno pomaže u borbi protiv poplava u francuskoj prestonici.

 

Lepota detalja

Lepota detalja koji se mogu naći u gradskoj infrastrukturi, na primer, umetnički poklopci za kanalizacione šahte i dan-danas daju svoj doprinos formiranju gradskog identiteta i arhitekture.

- Tipični pariski poklopci pokrivali bi ulaz u podzemne kanale. Moj projekat nastoji da bude dijalog između arhitekture, pariske infrastrukture za borbu protiv vodene sile i njenih podcelina i istovremeno predstavlja način da se upravlja poplavljenim gradom - objašnjava ova sjajna vizionarka, koja je, kao i njen zemljak i uzor Nikola Tesla, probila granice mogućeg u svom fahu i postala čudo svetske arhitektonske i dizajnerske scene

Krasojevićeva kaže da je inspirisana svetlima Pariza videla priliku da se izbori s problemom životne sredine koji predstavlja konstantnu pretnju ovom gradu. Projekat melodičnog naslova Grand Cru du Siecle

(Najbolje vino stoleća) predstavlja kružnu strukturu koja podseća na grlo flaše šampanjca koje visi iznad aktivnog bazena projektovanog tako da usisava vodu u podzemne rezervoare, odvodeći je dalje od pariskih znamenitosti u kanale i jezera izvan grada.

  Pariz će dobiti novu atrakciju: Šampanj-bar na Seni

 

- Inspiracija za bar/paviljon je korišćenje arhitektonske potrebe da se prilagodi novim tipologijama kao rezultat tehnoloških i životnih promena. Reka Sena, na kojoj bi bar bio lociran, nudi mnoga mesta za okupljanje i to je ono što je čini jedinstvenom i što je u dizajnu bilo veoma važno. Poplave i visoka voda dovode Pariz do blokade i uklanjanje posledica traje danima, a to je za grad - koji živi od turizma i kulture i uz to je poznat po kulturi šampanjca i kafea - veliki problem - kaže Margot

Pariz je prvi imao podzemnu kanalizacionu infrastrukturu sagrađenu još 1370. godine ispod ulice Monmartr, saznala je kroz rad na projektu Margot. Bio je to prvi pokušaj da se razdvoji voda za piće od otpadne vode, a ovaj sistem, koji je kasnije upotpunjen inženjerskim radovima pod Napoleonom III, kad je razvijena mreža za odvod kanalizacionih voda i radovi koje je sproveo Hausman 1855. godine, odredili su Pariz kao preteču-uzor i za druga moderna naselja.

Inspiraciju je Margot našla i kod Ežena Belgranda, francuskog inženjera iz 19. veka, čiji se radovi i danas koriste u Parizu.

 

Arhitekta, kritičar, predavač

Dr Margot Krasojević je rođena 1975. godine u Londonu, gde je studirala i doktorirala arhitekturu na Bartlet univerzitetu i psihologiju. Radila je u jednom od najpoznatijih svetskih arhitektonskih biroa kod čuvene Zahe Hadid i predavala je na univerzitetima u Vašingtonu, Berkliju i Ostinu. U Pekingu je 1998. godine osnovala sopstvenu firmu za digitalni dizajn i istraživanje. Pored toga, dr Krasojević piše monografije o teoriji arhitekture, radi kao kritičar, konsultant i predavač savremenog dizajna. Specijalizovala se i za popularizaciju arhitekture kroz medije. Izlagala je u Tel Avivu, Njujorku, Vašingtonu, Mančesteru, Pekingu, Torontu...

Za Pionirski park u Beogradu je 2011. projektovala Pizoelektrično igralište.

 
Pogledaj vesti o: Poplave,   London

Nastavak na Vesti-online.com...