Izvor: RTS, 29.Mar.2015, 01:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako ukrotiti nabujale reke
Otapanje snega i izlivanje pojedinih reka najviše brine one koji su imali iskustva sa prošlogodišnjim poplavama. Posledice tih nepogoda još se otklanjaju, a od preventivnih aktivnosti zavisi da li će biti sprečene buduće štete.
Nabujali Skrapež uništio je kuće Nade Đorđević i Divne Jelić u Požegi. Kancelarija za pomoć i obnovu poplavljenih područja, uz podršku Evropske unije, obezbedila >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << im je novi životni prostor.
Iz stare kuće Nada je spasla samo majčinu fotelju, ali i tri mačke i tri psa.
"Ne mogu to da vam objasnim, tad kad su uručili ključeve i kad su me pitali kakav je osećaj, ja sam rekao – moja kuća", objašnjava Nada Đorđević iz Požege.
Osim što su nove, kuće su projektovane da odole ukoliko se ponovi majska poplava iz 2014. godine.
"Ne strahujem, zato što su kuće podignute, kao što vidite, u visini vode", ističe Divna Jelić.
Srbija je prošle godine pretrpela štetu od milijardu i sedamsto miliona evra od različitih elementarnih nepogoda, kaže ministar za vanredne situacije Velimir Ilić.
"To je, kad preračunate, kompletan auto-put od Mađarske do Crne Gore", kaže ministar za vanredne situacije.
Umesto u novi asfalt, veliki novac je uložen u saniranje posledica šteta.
"Davali smo naftu gde je moglo, davali smo, pomagali smo građevinskim materijalom, pomažemo da se klizišta saniraju, gradimo objekte koji su porušeni, pravimo bedeme", ističe Ilić.
Problem uređenja rečnih tokova
"'Srbijavode', u čijoj su nadležnosti rečni tokovi prvog prioriteta, finansirale su rekonstrukciju bedema u Požegi. Taj posao je poveren vodoprivrednom preduzeću koje je pre pola veka bilo na istom zadatku.
Stručnjaci tvrde da opštine nemaju dovoljno novca da urede rečne tokove drugog i trećeg prioriteta. Ta sredstva bi se mogla obezbediti kontrolom eksploatacije peska i šljunka.
"Mi sada imamo slučaj da se pojedinci, privatne firme i ostali bogate, a, s druge strane, imamo da se potkopavaju i izgrađeni nasipi, da se odnose desetine hektara poljoprivrednog zemljišta i slično. Država mora da se stara o svim vodotocima, jer voda ne zna za granicu niti opštinsku, ni gradsku", kaže direktor Vodoprivrednog preduzeća "Morava" u Čačku Rade Radovanović.
Priroda ne čeka na odluke čoveka. Izlivanja reka nakon otapanja snega dovoljna su opomena da se proleće iskoristi za krčenje rastinja iz rečnog korita.
U Srbiji se prošle godine, nakon poplava, probudio volonterizam i spontane akcije, koje bi ove godine mogle biti usmerene na prevenciju.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
.jpg)
