Izvor: RTS, 23.Sep.2014, 04:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li će izdržati natopljeni bedemi?
Zbog velike količine padavina koje se očekuju, izdato upozorenje na porast vodostaja pojedinih reka. U Hidrometeorološkom zavodu kažu nema razloga za brigu, već za oprez. Postavlja se pitanje hoće li bedemi oštećeni u majskim poplavama, izdržati novi nalet nabujalih voda.
U Loznici su tri reke i najmanje toliko razloga za brigu. Nasipi na Drini, Jadru i Štiri probijeni su na nekoliko desetina mesta – i još nisu svi obnovljeni.
Zamenik gradonačelnika Loznice >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Ljubinko Đokić kaže da Drina ima delimično urađen odbrambeni nasip koji je delimično oštećen.
"Kada je u pitanju Jadar, 'Srbijavode' su od 40 mesta gde je oštećen nasip, sanirale desetak mesta, a za ostala se čeka jer nema dovoljno sredstava", navodi Đokić.
Da je Srbija sada izložena većem riziku nego pre majskih poplava, jer su nasipi uništeni, a novca je sve manje, isticali su iz Kancelarije za obnovu.
Od januara, najavili su, trebalo bi da krene program obnove kako bi se izbegle nove poplave. Dok se za to čeka novac Svetske banke i drugih fondova, iz "Srbijavoda" kažu da su obnovili nekoliko desetina od 150 problematičnih tačaka na nasipima širom Srbije. Veruju da će u narednoj godini vratiti stanje na bedemima kao pre poplava.
Direktor "Srbijavoda" Goran Puzović kaže da su najkritičniji delovi nasipa na rekama zatvoreni.
Da bismo pristupili trajnoj sanaciji morali bismo da napravimo tehničku dokumentaciju i sprovedemo sve mere tokom jeseni i zime, navodi Puzović.
Prema rečima direktora Puzovića, nema opasnosti na velikim rekama.
"Ovaj talas neće doprineti da vodostaj poraste. Sava, Morava i Dunav su u domenu srednjevisokih za ovo doba godine, jedino ima problema u manjim bujičnim vodotokovima", dodaje Puzović.
Nasipi jesu jedan, ali ne i dovoljan uslov koji će sprečiti poplave. Zemljište u pojedinim delovima već je natopljeno, a kakav je teren i kakav mu je nagib – ključni su faktori koji određuju da li će i male kiše izazvati velike poplave.
Zoran Stevanović sa Rudarsko-geološkog fakulteta kaže da je intenzitet padavina jedan od ključnih faktora.
Kada bi jednaka količna kiše pala u celoj Srbiji, najmanje bi bili ugroženi tereni istočne i zapadne Srbije gde je tlo krečnjačko, objašnjava Stevanović.
"S druge strane, centralni deo Srbije u kome preovlađuju slabije propusne stene – jeste deo gde najviše moramo da se plašimo od poplava", kaže Stevanović
Pored obnove nasipa, potrebna je detaljna analiza zemljišta i pošumljavanje, objašnjavaju stručnjaci. S druge strane, kažu i da za nasipe možda nema dovoljno novca, ali za čišćenje kanala ima.
Primera radi – tokom majskih poplava, mobilna brana na akumulaciji Ćelije zaustavila je pet hektara površine različitog otpada.
.jpg)
