Verovatno bez referenduma  

Beograd -- Ideju DSS-a o referendumu o pristupu Evropskoj uniji sa Kosovom ili bez njega, za sada ne prihvataju ostale stranke u Vladi.

U DS-u ne vide zašto bi se građani izjašnjavali o tome da li je Kosovo deo Srbije, jer to piše u Ustavu, a za G17 plus nema dileme da li Srbija treba da nastavi evropski put. Analitičari i istoričari slažu se da će parlamentarne stranke teško >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << uspeti da se dogovore oko formulacije referendumskog pitanja, pa zato i ne veruju da će uopšte i biti održan.

Ako bi im, kojim slučajem, to ipak pošlo za rukom, to bi bio sedmi referendum u Srbiji u poslednje dve decenije.

Slobodan Milošević je tokom svoje vladavine organizovao čak pet referenduma. Tako je od građana tražio podršku za politiku koju vodi, zatim ih je pitao da se izjasne da li prvo doneti ustav ili raspisati prve višestranačke izbore, pa da li zadržati petokraku na zastavi.

Najčuveniji je onaj iz aprila 1998, kada su se građani izjašnjavali o tome da li bi u rešavanju problema Kosova trebalo da učestvuju strani posrednici, a nepunu godinu kasnije počelo je bombardovanje.

Istoričar Čedomir Antić kaže da se pokazalo da se na referendumima u Srbiji zapravo nikada nije suštinski odlučivalo.

Antić zato smatra da novi referendum nije potreban, a i ne veruje da će biti održan, pošto ne vidi kako bi parlamentarne stranke uopšte mogle da se dogovore o pitanju.

"Referendumi su bili tu da prosto daju podršku zvaničnoj politici i da učine narod saodgovornim. Ja ću podsetiti na referendum iz aprila 1998. godine, koji je posle nekoliko meseci od strane socijalista i radikala prekršen. Mislim da ovom prilikom ne možemo govoriti o nečem višem, osim o, nažalost, političkom manevru. I ne vidim koje bi pitanje moglo da bude postavljeno s obzirom na činjenicu da zaista je Srbija tu politku forme zapečatila i referendumom za Ustav i brojnim rezolucijama i deklaracijama, koje gotovo da nisu imale opoziciju u parlamentu”, kaže Antić.

I programski direktor CeSida Marko Blagojević kaže da nisu retki primeri da se referendum koristi samo da bi se našlo opravdanje za određenu politiku.

"Nije nepoznato praksi da se referendum zapravo koristi ne bi li se kroz glasove građana našlo opravdanje za određenu politiku. Da se dakle referendum, kao jedan proces koji bi trebalo da bude demokratsko izjašnjavanje građana, koristi u svrhu manipulacije biračkim telom, građanima. I to je svakako svaljivanje odgovornosti na građane, jer se od njih traži da preuzmu odgovornost i u njihovom glasu se traži opravdanje za jednu ili drugu politiku”, objašnjava Blagojević.

Od pada Miloševića, u Srbiji je održan samo jedna referendum – o novom ustavu. To je bilo u oktobru 2006, trajao je, za razliku od svih prethodnih, dva dana, a na njega je izašlo jedva nešto više od polovine građana upisanih u birački spisak.

Aligrudić: Referendum logičnije rešenje od izbora

Šef poslaničkog kluba Demokratske stranke Srbije Miloš Aligrudić ocenio je večeras da bi referendum na kojem bi se građani Srbije izjašnjavali o nastavku procesa evropskih integracija bio "logičnije" rešenje od raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora.

"Ako opstanu razlike u vladajućoj koaliciji oko ovog pitanja (evropskih integracija i Kosova), a izgleda da će opstati, to se mora na neki od načina razrešiti", rekao je Aligrudić u emisiji "Poligraf" na Televiziji B92.

On je naveo da osim referenduma o Evropskoj uniji, postoji i drugi izlaz iz novonastale krize u Vladi Srbije, a to je da Brisel kaže da li priznaje Srbiju u postojećim granicama ili ne.

Aligrudić je ocenio da je sukob u vladi eskalirao, ali da je svima u interesu da se "agonija završi vrlo brzo".

0 0

Dodajte komentar