Sutra objavljivanje plana za Kosovo  

Beograd, Priština -- Plan Martija Ahtisarija za Kosovo postaće dostupan javnosti sutra, pošto zvanično bude uručen članicama Saveta bezbednosti.

I dalje je neizvesno kada će biti održana sednica na kojoj će se razmatrati Ahtisarijev predlog. Beograd se, međutim, nada da taj predlog neće ni doći na dnevni red Saveta bezbednosti.

Nadzirana nezavisnost za Kosovo, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nove, kosovske snage bezbednosti sa dve i po hiljade vojnika i posebni mehanizmi za zaštitu manjinskih prava suština su Ahtisarijevog predloga koji će sutra postati dostupan javnosti.

Nakon što se to dogodi, sudeći prema rečima predsednika države Borisa Tadića, Srbija će početi diplomatsku ofanzivu, čiji bi cilj trebalo da budu novi direktni pregovori Beograda i Prištine, a ne Rezolucija kojom bi bila potvrdjena kosovska nezavisnost.

Bivši šef diplomatije, Goran Svilanović, kaže ti pregovori, ukoliko do njih dođe, ne smeju da budu shvaćeni kao odugovlačenje i nespremnost Srbije za postizanje dogovora.

Svilanović o podeli Kosova

Goran Svilanović (FoNet, arhiva)

Goran Svilanović ocenjuje da bi se do podele moglo doći u fazama, prvi korak bi bili razgovori o posebnom statusu severnog dela Kosova.

"Inicijativa za podelu Kosova ne može da bude rezultat rada Ahtisarija, jer on nema mandat za to", rekao je funkcioner Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope, kao i da bi takvo rešenje moglo da računa na podršku dela srpske javnosti. "Onaj deo javnosti koji smatra da je Kosovo izgubljeno, prihvatilo bi podelu kao nekakav rezultat pregovora, čak i kao pravedno rešenje", smatra Svilanović.

"Ahtisarijev plan već sadrži predlog de fakto podele. Ne čini mi se, naime, realnim da se u ovom trenutku odmah postigne pravna podela, ali mi se čini da bi jačanjem entiteta, njihovih ovlašćenja i mogućnosti saradnje sa Srbijom, mogao da se definiše poseban status za sever Kosova, na period od nekoliko godina, koji bi po protoku tog roka ponovo bio razmatran", rekao je Svilanović.

On kaže da status severnog dela Kosova ne bi bio rešen u toj prvoj fazi, već da bi u drugoj fazi moglo da se pokrene pitanje korekcije granica i pripajanja tog dela Pokrajine Srbiji. Srbija bi zauzvrat prihvatila nezavisnost ostalog dela Kosova.

Svilanović smatra da bi Beograd trebalo da pokrene inicijativu za nastavak pregovora, ali bi ti pregovori morali da budu oročeni, kako takav predlog ne bi bio shvaćen kao odugovlačenje i nespremnost Srbije za rešavanje statusnog pitanja i postizanja dogovora.

On je rekao da bi bilo dobro da se ti razgovori vode direktno sa albanskom stranom, uz podršku članica Kontakt grupe, a da traju, na primer, od tri do šest meseci.

Svilanović je naveo da bi, ukoliko se pregovori nastave, pregovarački tim Srbije trebalo da insistira da Srbi dobiju status konstitutivnog naroda u novom ustavu Kosova. Takođe, smatra Svilanović, trebalo bi da se insistira i na snaženju ovlašćenja srpskih opština na severu, pa i na tome da one dobiju "obrise entiteta".

Ipak, on kaže da inicijativa Beograda za nastavak pregovora neće biti lako ostvarljiva, zbog nespremnosti SAD i većine zemalja članica EU za to. Osim toga, svako razmišljanje o korekciji granica ili podeli, otvara čitav niz opasnih pitanja u regionu.

Svilanović smatra da bi odlaganje odluke o statusu pokrajine moglo da isprovocira Albance na nasilje, iako bi zbog toga snosili teške posledice. On je ocenio da bi, ukoliko propadne Ahtisarijev plan, na destabilizaciju regiona moglo da utiče eventualno jednostrano proglašenje nezavisnosti.

Prema njegovim rečima, takav potez bi odmah doveo do sazivanja Skupštine u Kosovskoj Mitrovici, koja bi takođe mogla da proglasi nezavisnost severa Kosova. Svilanović tvrdi da bi se time napravila "još jača podela između dveju zajednica, kao i da bi se isprovocirale velike strane sile i pojedinačne države širom planete da se izjasne da li priznaju Kosovo kao nezavisnu državu".

"Rusija, Amerika i Evropska unija upravo takav scenario žele da izbegnu", smatra Svilanović.

"Odgovornost pada na Rusiju"

Bivši savetnik američkog ambasadora u UN, Karl Geršman, kaže za B92 da će, ukoliko ne bude usvojena Rezolucija u Savetu bezbednosti, odgovornost biti svaljena na Rusiju:

"Trenutno se ne čini da će Rusija glasati za rezoluciju zasnovanu na Ahtisarijevom planu. Pitanje je da li će staviti veto. Ona ima mogućnost da se uzdrži od glasanja i ja se nadam da ona tako i učiniti. Ako uloži veto, to će ostaviti posledice ne samo na Kosovu, nego će uticati na odnose Rusije sa nekim državama koje su za Moskvu veoma važne. Sva odgovornost za posledice će biti svaljena na Rusiju", kaže on.

"Predlog Ahtisarija neće doći u SB"

Član delegacije Srbije koja je boravila u dvodnevnoj poseti Moskvi Nenad Popović je izjavio da je delegacija u Moskvi dobila "jasne signale" da dokument Martija Ahtisarija za status Kosova neće ni doći na glasanje u Savetu bezbednosti UN.

"U Moskvi kažu: veto je poslednja opcija. Pre njega, postoji čitav niz diplomatskih aktivnosti, koje mogu da učine da Ahtisarijev predlog ni ne dođe do Saveta bezbednosti", rekao je šef ekonomskog tima za Kosovo i Metohiju Nenad Popović.

Vejvoda: Biće doneta rezolucija

Direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivo Vejvode izjavio je da će na kraju biti usvojena rezolucija Saveta bezbednosti o statusu Kosova, "iz prostog razloga što će Evropska unija preuzeti ulogu nad protektoratom pokrajine od Ujedninjenih nacija".

"To preuzimanje posredstvom takozvanih međunarodnih civilnih misija uz brojno prisustvo NATO trupa, sa otprilike 18.000 vojnika, a ona to neće hteti da uradi bez rezolucije, jer bi time bila u pravnom vakuumu. Svima je u interesu, pa i samoj Rusiji i SAD i EU, da postoji mandat UN", rekao je Vejvoda za novosadski Dnevnik.

On smatra da "nema ničeg automatskog" u ulaganju veta: "Rusi će itekako voditi računa da svoje odnose sa SAD i EU, gde su i ogromni ekonomski interesi u pitanju, ne pokvari, te će tražiti neki srednji put koji će dovesti do međusobno prihvatljivog rešenja, a da se stvar ne zategne do krajnjih granica upotrebom veta".

Diplomatska ofanziva Prištine

Članovi pregovaračkog tima Prištine intezivirali su diplomatsko angažovanje na pridobijanju što više članova UN-a za opciju nezavisnog Kosova. Pojačano angažovanje članova prištinskog pregovaračkog tima vidljivo je od zadnjeg bečkog susreta na visokom nivou, a posebno nakon uručivanja "kosovskog paketa" generalnom sekretaru UN.

Predsednik Fatmir Sejdiju je iskoristio učešće na nedavnoj redovnoj sednici SB o Kosovu za seriju susreta na najvićem nivou uključujući i generalnog sekretara UN-a Ban Kin Muna.

U periodu od završetka bečkih pregovora predsednik skupštine Kolj Beriša je boravio u poseti Evropskom parlamentu i nemačkom Bundestagu, dok je premijer Agim Čeku posetio Tursku.

U angažovanju na pridobijanju međunarodnih simpatija za "kosovsku stvar" prednjači Veton Suroi, koji je protekli period non-stop bio na putovanjima, posetivši čak i Južnu Afriku. Kosovski lideri ulažu velike napore i na domaćem planu da smanje prostor opoziciji Ahtisarijevom planu. Tokom posete Prizrenu, predsednik Sejdiju je izjavio da je tokom boravka u Njujorku imao prilike da vidi Ahtisarijev konačni predlog: "Mogu vam reći da se radi o veoma jasnom predlogu, kojidirektno ukazuje koja će biti budućnost Kosova - a to je nezavisnost."

0 0