Skupština usvojila niz zakona neophodnih za "belu listu"  

BEOGRAD - Skupština Srbije usvojila je danas više zakona neophodnih za stavljanje Srbije na "belu šengen listu", kao i set antikorupcijskih zakona.

Poslanici su usvojili zakone o zaštiti podataka o ličnosti, o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, o odgovornosti pravnih lica za krivično delo, o Agenciji za borbu protiv korupcije, izmename i dopune Zakona >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << o visokom obrazovanju, kao i izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih stranaka.

Poslanici u usvojili i Predlog zakona o strancima i zaštiti državne granice, kao i nekoliko konvencija i finansijskih ugovora, među kojima su potvrđivanje Ugovora o garanciji između Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj za projekat "Beogradski autoput i obilaznica".

Zaštita podataka i ličnosti

Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti se uređuje zaštita, obrada i korišćenje podataka o ličnosti i obezbeđuje pravo na privatnost.

Zakonom je uređeno da poverenik za informacije od javnog značaja nadzire njegovo sprovođenje. Poverenik će se ubuduće zvati poverenik za informacije i zaštitu podataka o ličnosti, kao samostalan državni organ, nezavisan u vršenju svoje nadležnosti.

Zaštita podataka o ličnosti obezbeđuje se svima bez obzira na državljanstvo, prebivalište, rasu, pol, jezik, veroispovest, političko i drugo uverenje, kao i nacionalnu pripadnost, socijalno poreklo, imovinsko stanje, obrazovanje, društveni položaj, seksualno opredeljenje ili druga slična svojstva.

Državni organ može da obrađuje podatke bez pristanka lica ako je to potrebno radi ostvarivanja interesa bezbednosti, vođenja krivičnog postupka, zaštite ekonomskih interesa države, zaštite zdravlja, prava i sloboda i drugog javnog interesa.

Predviđeno je da zakon stupi na snagu 1. januara 2009. godine.

Skupština je ratifikovala i Dodatni protokol uz Konvenciju o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka, u vezi sa nadzornim organima i prekograničnim protokom podataka.

Zakon o imovini stečenoj krivičnim delom

Zakonom o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela utvrđeno je osnivanje Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom koja se nalazi u sastavu Ministarstva pravde.

Direkcijom rukovodi direktor koga postavlja i razrešava Vlada na predlog ministra nadležnog za pravosuđe i direktno je odgovoran za svoj rad ministru pravde. Nadzor nad radom direkcije obavlja Ministarstvo pravde.

Zakonom je uvtrđeno da su osim direkcije, organi nadležni za otkrivanje i oduzimanje imovine javni tužilac, sud i specijalizovana organizaciona jedinica MUP-a.

Ministar unutrašnjih poslova donosi poseban akt o unutrašnjem uređenju i sistematiziciji radnih mesta u toj specijalnoj jedinici u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu tog zakona, a u roku od 15 dana od donošenja tog akta raspoređuje rukovodioca te jedinice, a po pribavljenom mišljenju republičkog javnog tužioca.

Odredbe zakona se ne primenjuju na lica koja su do dana stupanja na snagu zakona stekla status svedoka saradnika. Zakon stupa na snagu 8 dana od objavljivanja u Službenom glasniku, a primenjivaće se od 1. marta 2009. godine.

O odgovornosti pravnih lica za krivična dela

Zakonom o odgovornosti pravnih lica prvi put se predviđa odgovornost pravnog lica za krivična dela, a do sada je bila utvrđena samo prekršajna ili odgovornost za privredni prestup.

Pravno lice odgovara za krivično delo koje u okviru svojih poslova učini odgovorno lice u nameri da za pravno lice ostvari korist.

Odgovornost pravnog lica postoji i ako odgovorno lice nije vršilo nadzor ili kontrolu čime je omogućeno da fizičko lice izvrši krivično delo u korist pravnog lica.

Zakon se primenjuje na domaće i strano pravno lice koje odgovara za krivično delo počinjeno na teritoriji Srbije kao i za krivično delo učinjeno u inostranstvu na štetu Republike.

Kazna, uslovna osuda i mere bezbednosti su vrste krivičnih sankcija, utvrđeno je ovim zakonom. Kazna može biti novčana ili se ukida pravno lice brisanjem iz registra koji vodi nadležni organ. Novčana kazna ne može biti manja od 100.000 dinara ni veća od 500 miliona dinara.

Mere bezbednosti koje se izriču su zabrana obavljanja određenih registrovanih delatnosti ili poslova, oduzimanje predmeta, javno objavljivanje presude, a sud može izreći jednu ili više mera bezbednosti.

Zakon o strancima

Skupština Srbije usvojila je danas Zakon o strancima, kojim će Srbija prvi put kao samostalna država regulisati pitanja ulaska, kretanja i boravka stranaca na svojoj teritoriji.

Zakonom o strancima se uređuju uslovi za ulazak, kretanje i boravak stranaca i nadležnosti i poslovi organa državne uprave.

Rešenja iz tog zakona kompatibilna su sa standardima iz šengenskog sporazuma, ulasku i kretanju stranaca u EU.

Zakonom se uvodi niz novina kao što su razliciite vrste viza - aerodromska tranzitna A, tranzitna B, za kraći boravak C i viza za privremeni boravak D.

Vize izdaje diplomatsko konzularno predstavništvo, ali će izuzetno moći da se izdaju i na graničnom prelazu.

Stalni boravak strancu biće odobren ukoliko je u Srbiji, na osnovu odobrenja, boravio duže od pet godina ili je najmanje tri godine u braku sa srpskim državljaninom, zatim maloletniku čiji je jedan od roditelja državljanin Srbije ili stranac stalno nastanjen, kao i strancu koji je poreklom sa teritorije Srbije.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja, a primenjivać se od 1. aprila 2009. godine.

Zakon o zaštiti državne granice

Zakonom o zaštiti državne granice uređuje se zaštita granice, organizacija i način vršenja zaštite.

Ovaj Zakon sprečava širenje prekograničnog kriminala, nelegalnog prelaženje i ilegalne migracije, čime su ispunjene pretpostavke za ostvarivanje najvažnijih principa integrisanog upravljanja granicom - otvorena granica za slobodan protok ljudi i robe i zatvorena granica za sve vidove kriminalnih aktivnosti.

Ovim rešenjem, koje će zameniti zakon donet još 1979. godine, treba da se uspostavi efikasan sistem zaštite granice, visok standard kontrole i uredi saradnja svih organa koji u tom postupku učestvuju.

Predviđeno je i da zaštita granice bude demilitarizovana, odnosno preuzeta od vojske, a ti poslovi biće povereni graničnoj policiji koja deluje u sastvu MUP-a i primenjivaće specifična policijska ovlašćenja koja su utvrđena zakonom.

Zakon o visokom obrazovanju

Dopunama Zakona o visokom obrazovanju omogućava se postepeno povećavanje broja bodova za upis naredne godine studija kako bi se do 2010. godine stiglo do uslova od maksimalnih 60 bodova.

Predviđeno je i da student, koji se finansira iz budžeta, može nastaviti studije u tom statusu, ako u školskoj 2007/2008. godini ostvari najmanje 42 bodova, ako u školskoj 2008/2009. ostvari najmanje 48 bodova ili ako u školskoj 2009/2010. ostvari najmanje 54 bodova.

Usvojena četiri finansijska ugovora

Skupština Srbije usvojila je i četiri međunarodna finansijska ugovora vredna oko 180 miliona evra za infarstrukturne projekte.

U pitanju su zajmovi za obilaznicu Beograda, sanaciju mosta Gazela, izgradnju 500 stanova i za unapređenje ekologije u okolini termoelektrana.

Poslanici su potvrdili i Okvirni ugovor o zajmu zaključen između Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj vredan 10 miliona evra, a tim novcem će se izgraditi 500 stanova od čega 400 za izbeglice i 100 za socijalno ugrožene.

Skupština Srbije je potvrdila i Ugovor o garanciji između Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj za projekat "Beogradski autoput i obilaznica" kojim se obezbeđuje 80 miliona evra, kojima će biti izvršena sanacija mosta Gazela, pristupnih puteva, kružnog puta i završetak deonice A obilaznice oko Beograda.

Vrednost Ugovora o garanciji između Srbije i Evropske investicione banke "Obilaznica oko Beograda", koji je takođe potvrđen, je 60 miliona evra. Taj novac će se iskoristiti za izgradnju 10 kilometara obilaznice od Batajnice do Dobanovaca.

Četvrti potvrđeni ugovor je davanje Garancije Srbije Nemačkoj finansijskoj instituciji KFW, vredan 36 miliona evra, a čiji je cilj rehabilitacija daljinskog grejnog sistema na termoelektrani "Nikol Tesla" i termoelektrani "Kostolac".

Agencija za borbu protiv korupcije

Danas je usvojen i Zakon o formiranju Agencije za borbu protiv korupcije, kao i Zakon o finansiranju političkih stranaka kojima se predviđa obaveza funkcionera da prijave celokupnu imovinu, a kontrola stranačkih finansija poverava Agenciji.

Najvažnije nadležnosti Agencije za borbu protiv korupcije biće nadzor nad sprovođenjem Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije i Akcionog plana, rešavanje o sukobu interesa, vođenje registra funkcionera i njihove imovine, obavljanje poslova u skladu sa zakonom kojim je uređeno finansiranje političkih stranaka, međunarodna saradnja u borbi protiv korupcije.

Zakonom je utvrđena obaveza funkcionera da u roku od 30 dana od dana stupanja na dužnost podnese Agenciji izveštaj o svojoj imovini i imovini članova porodice, kao i vanredne izveštaje o imovini posle prestanka dužnosti.

Agencija, iako samostalan i nezavisan državni organ, odgovara Narodnoj skupštini za poslove iz svoje nadležnosti.

Izmenama Zakona o finansiranju političkih stranaka, nadležnosti Republičke izborne komisije, Odbora za finansije Narodne skupštine i ministra finansija u kontroli stranačkih finansija biće prenete na Agenciju za borbu protiv korupcije.

0 1

Kurir: Usvojeno više zakona

Usvojeni antikorupcijski i „šengenski” zakoni  

Poslanici juče izglasali propise o zaštiti podataka o ličnosti, o zaštiti državne granice, o strancima, o oduzimanju imovine stečene kriminalom i o osnivanju agencije za borbu protiv korupcije
Narodna skupština Srbije usvojila je juče set akata neophodnih za liberalizaciju viznog režima, odnosno za stavljanje naše zemlje na „belu šengensku listu” i paket antikorupcijskih...

Nastavak na Politika... 0 0

Dodajte komentar