Izvor: Blic, 11.Dec.2010, 21:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potezi zbog kojih crvenimo
Naglo menjanje odluke i savezničke strane pod pritiskom u slučaju bojkota Nobelove nagrade više je naštetilo Srbiji od skandaloznog društva u kome se našla kad je objavljeno da Beograd bojkotuje dodelu nagrade za mir, kažu za „Blic“ dobri poznavaoci spoljne politike. Jer, videlo se da je i odluka o bojkotu, kao i ona o slanju ombudsmana Saše Jankovića u Oslo doneta pod pritiskom, iz Pekinga i iz Brisela. Pitanje da li je Srbija pametno birala saveznike i da li sme da ih „ostavlja“ >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u hiru ponovo se postavilo pred srpsku diplomatiju.
- Pokazali smo se neprincipijelni i kao zemlja koja menja stav pred ucenom i ispali smo nekorektni i prema jednima i prema drugima - kaže za „Blic" Vladimir Todorić, član Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova Srbije.
Kad je Nobelov komitet objavio da je Srbija među 19 zemalja koje su poznate po brutalnim izvršenjima smrtnih kazni, kažnjavanju odsecanjem ruku, ubistvima novinara, ubijanju studenata na demonstracijama, incidentima koji se događaju u Iranu, Venecueli, Saudijskoj Arabiji ili na Filipinima, bilo je jasno da nam tu nije „prirodno mesto". Međutim, Srbija je dosadašnjom politikom oko Kosova sebi vezala ruke i strateški se vezala upravo za zemlje koje vode često suprotnu spoljnu politiku od Brisela i ne ljube preterano ljudska prava.
- Nije nam prirodno mesto među tim zemljama, ali je pitanje Kosova zahtevalo da tražimo podršku Kine i Rusije koje u Savetu bezbednosti UN mogu da brane teritorijalni suverenitet Srbije. Nemam ništa protiv da Srbija stavi ljudska prava iznad spoljne politike, ali onda treba jasno reći koje su posledice. Što je Srbija bliža EU, sve će joj biti teže da ispunjava obaveze prema Kini i Rusiji, a pritisci i s jedne i s druge strane će biti veći - kaže Todorić.
Bruka koja je pukla kada je Srbija u Ujedinjenim nacijama, pre dve godine, glasala protiv rezolucije za Iran i time, u društvu zemalja sličnom kao sada, podržala kamenovanje, odsecanje udova i javna pogubljenja, bila je veća nego ova sa bojkotom Nobelove nagrade za mir. I opet zbog politike prema Kosovu. Slično je bilo motivisano i usavajanje rezolucije o Kubi, poznatoj po političkim zatvorenicima i diktaturi, u Skupštini Srbije.
Srbija na ekonomskom planu, kao i većina zemalja EU i sama Amerika, ima savezništva koja su podjednako problematična sa stanovišta proklamovanih evropskih i demokratskih ciljeva. Na primer, imamo jake ekonomske aranžmane sa Libijom, koja je na američkom spisku terorističkih zemalja.
Opširnije o ovome čitajte u Blicu nedelje od 12. decembra 2010. godine.
Press otkriva: Svi detalji afere ‘Nobel’
Izvor: Press, 11.Dec.2010
Tadić je Jeremiću zamerio što je odluku o „bojkotu Nobela" doneo sam, a ministar mu je objasnio da je on samo sprovodio državnu politiku .Odluku da Srbija bojkotuje dodelu Nobelove nagrade za mir kineskom disidentu Lijuu Sjaobou šef diplomatije Vuk...
