Ombudsman koriguje administraciju  

Pritužba pojedinca je najčešće samo okidač za intervenciju u kojoj se pokazuje da se organ vlasti ponaša na pogrešan način

Ombudsman Saša Janković je u redovnom godišnjem izveštaju ocenio da se u Srbiji ljudska i manjinska prava i slobode štite i poštuju, dok administracija nedovoljno poštuje prava građana.

Koliko građana vam se obratilo zato što su >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << oštećeni nepravilnim radom administracije, a u koliko ste slučajeva uspeli da im pomognete da ostvare svoja prava?

Oko 8.700 osoba nam se u 2009. godini obratilo najrazličitijim povodima i svako je saslušan i bar posavetovan. U 1.800 slučajeva, međutim, građani su podneli konkretne pritužbe, od kojih je oko 30 odsto istovremeno bilo i u nadležnosti zaštitnika građana i opravdano. U 85 odsto slučajeva organi uprave su ili sami otklonili propust kada smo ih obavestili o pritužbi i postupku kontrole ili su sproveli preporuku i ispravili propust nakon što je u kontroli utvrđen. Broj postupaka, međutim, drastično je manji od broja građana koji su imali korist od njih. Pritužba pojedinca je najčešće samo „okidač” za intervenciju ombudsmana u kojoj se pokazuje da se organ javne vlasti ponaša na pogrešan način. Na primer, gradska opština Sopot nas je ovih dana obavestila da je postupila po preporuci i prestala da traži dokaz o uplati naknade za gradsko građevinsko zemljište kao uslov da bi ispunila bilo koji zahtev zasnovan na zakonskom pravu – na primer da bi matičar zakazao ili obavio venčanje. Time su postupili ne samo u skladu sa pravima nekolicine, koja se zbog toga obratila ombudsmanu, već svih svojih građana. Statistički to je jedan slučaj, a odnosi se na sve građane Sopota.

Preporučili ste Vladi Srbije da sarađuje sa institucijom zaštitnika građana. Navedite tri najdrastičnija primera nesaradnje vlade sa vama. Šta ćete preduzeti ukoliko se vlada ogluši o preporuku?

Vlada po Ustavu usmerava, usklađuje i nadzire rad organa uprave, a zaštitnik građana kontroliše kako oni poštuju prava građana i daje im preporuke kako da uočene propuste isprave. U 2009. godini vlada ni kao kolegijalan organ, ni njen predsednik, nisu niti jednim zaključkom, saopštenjem, obraćanjem ili na drugi način pozvali organe uprave da sprovode preporuke ombudsmana, a najpozvaniji su da to učine. Nesprovedena preporuka ombudsmana nije samo šamar demokratskom poretku, to znači da je neko sa imenom i prezimenom ostao uskraćen za svoja prava zbog lošeg rada organa uprave koji je utvrdio nadležni organ. U jednom slučaju vlada je odbila predlog da razreši državnog sekretara zbog utvrđenog propusta i ponovljene nesaradnje sa zaštitnikom građana, što su zakonom utvrđeni razlozi za razrešenje. Način na koji je to urađeno je indikativan – vlada nije, što joj se ne bi moglo zameriti, ocenila da je propust u međuvremenu otklonjen i saradnja uspostavljena, te da je svrha intervencije ombudsmana ostvarena i bez razrešenja, već je zauzela stav da državni sekretar nije napravio propust na štetu prava građana koji je ombudsman u okviru svoje nadležnosti utvrdio, i da državni sekretar nije pokazao ponovljenu nesaradnju sa ombudsmanom, pri čemu ni za jedno ni za drugo nije merodavna. Treba li još jednom pomenuti da, zajedno sa saradnicima, nadomak treće godine svog petogodišnjeg mandata, zaštitnik građana još sedi u privremenim prostorijama, od kojih je deo potpuno nepodoban za smeštaj državnog organa iako je vlada imala izričitu zakonsku obavezu da prostor i ostale uslove za rad obezbedi u roku od dva meseca pošto sam stupio na dužnost. Saradnja zaštitnika građana i vlade nije nužna zbog ombudsmana ili vlade, kao državnih organa, već zbog efikasnijeg otklanjanja propusta organa vlasti na štetu prava građana. Nadam se da će javni apel doprineti da se čvršća saradnja uspostavi.

Ocenili ste da se ljudska i manjinska prava u Srbiji štite i poštuju, ali da propisi garantuju viši nivo. Da li to znači da su neka prava neiskorišćena, odnosno nedovoljno zaštićena i koja su to prava? Kako se više približiti propisima?

Izdvojiću u ovom momentu kršenje imovinskih i drugih prava hiljada građana čija je imovina u proteklom veku nepravedno oduzeta. Uprkos mnogim obećanjima i nespornoj obavezi države da nepravdu iz prošlosti ispravi, zakon o restituciji još uvek nije donet, a kamoli sproveden. U međuvremenu, spremaju se privatizacije kojima će, strahuje se, biti obuhvaćeno i zemljište koje bi trebalo da bude predmet restitucije. Država u ovom momentu ne zna tačno gde sve ima imovinu, a mnogi organi i lokalne samouprave čak kažu da ne znaju za zaključak vlade o popisu državne imovine. Za sprovođenje zakona potrebna nam je iskrenost i stvarna volja u političkom delu državnog establišmenta, i stručnost, profesionalnost i posebno – odgovornost, u službeničkom aparatu. Novac za to ne nedostaje. Kada bi zakone efikasno sprovodili bilo bi ga mnogo, mnogo više.

I. Anojčić

[objavljeno: 25/03/2010]

0 0

Izveštaj ombudsmana: Administracija kao kršilac ljudskih prava

U redovnom godišnjem izveštaju ombudsman Saša Janković ocenio je da se u Srbiji ljudska i manjinska prava generalno poštuju, ali da administracija nedovoljno poštuje prava građana.

Nastavak na B&F Online... 0 0