Izvor: BKTV News, 29.Feb.2012, 17:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nije gotovo tek počinje
„Neka je prokleta zemlja gde su paščad puštena, a kamenje svezano…“ Godinama mi, Srbi sa Kosmeta upozoravamo da Srbija ide za svojim „vođama“ i da će stići tamo gde i „junaci“ Domanovićevog romana. Mali činovnik MIP-a zabi kolac Srbima na Kosmetu i uđe u istoriju srpskog beščašća. I poče „evropska Srbija“ da slavi. Viču: „Pobeda, dobijamo kandidaturu EU i rešen je problem Kosova, gotovo je“. E, pa, nije gotovo. Bar što se Kosmeta tiče, >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << tek je počelo.
Ustavni sud Srbije hitno se mora izjasniti da li su sporazumi o omogućavanju Kosovu da zaživi kao funkcionalna, dobrosusedska država, ustavni ili nisu. Do tada, Borku Stefanoviću, koji je potpisao akte kojima južna srpska pokrajina dobija sve prerogative države i koji je stavljao potpis na pojedine akte koji su u momentu potpisivanja bili protivni zakonima države Srbije, preventivno bi trebalo oduzeti pasoš i pokrenuti krivičnu odgovornost. Iako prokažen, Slobodan Milošević je izašavši iz rata sa NATO-om uspeo da izdejstvuje neraskidivu kopču sa Kosmetom, Rezolucijom 1244 i Kumanovskim sporazumom u kojima stoji da je Kosmet sastavni deo Srbije, kao i mogućnost povratka 999 pripadnika vojske i policije na Kosmet. Od 1999. do 2008. godine, nijedna vlast nije insistirala na ovom našem pravu. A onda 2008. počinje „evrookupacija“ Srbije.
Najpre se Unmik kao „stožer“ Rezolucije 1244 našao na udaru EU i našeg državnog vrha. I to je bila „prva pobeda“. Umesto Unmik suda i institucija dobismo albanski sud i albanske institucije. Sledeća pobeda je „plan u šest tačaka“, koji je bio toliko jak i transparentan da, osim što nikada nije zaživeo, niko ni dan-danas ne zna šta je tačno sadržao. I onda poče igra „ludog i zbunjenog“. Naša država ni jednog trenutka nije bila luda. Sledeća „pobeda“ je bila zahtev Međunarodnom sudu pravde da se izjasni o proglašenju nezavisnosti Kosmeta. Tekst zahteva (očito pisan van Srbije) koncipiran je isto kao i optužnica Artukoviću, koja ga je teretila za ono za šta nije kriv, a ne za ono za šta je i te kako kriv. Ministarstvo spoljnih poslova zauzima stav da proglašenje nezavisnosti nije suprotno međunarodnom pravu. Potom stiže najava „nove pobede“, podnošenje rezolucije SB UN na usvajanje, koja će (pisana ovog puta u Srbiji) potrti stav MSP-a o proglašenju nezavisnosti Kosova. Dođe vrh države u parlament da iskaže poštovanje prema zakonu i izaslanicima naroda. Međutim, u minut do 12 pojavljuje se neka nova EU-SAD rezolucija niotkuda. I gazi se volja naroda, skupštinska rezolucija i naši dokazani prijatelji u SB, Rusija i Kina, koje Srbija kao da svesno želi da izgubi, ne bi li, ni od koga branjena, lakše mogla biti komadana?!
Godinama nas ubeđuju da Kosmet nije uslov za kandidaturu u EU, da bi nedavno i to konačno priznali, za šta bi trebalo da snose konsekvence jer su bili ili naivni ili nedobronamerni i svesno lagali svoj narod. I u jednom i u drugom slučaju odgovornost je neizbežna.
Tako da nije sa Kosmetom ništa gotovo. Naprotiv, tek počinje.
Autor je predsednik Srpskog nacionalnog veća za Kosovsku Mitrovicu
Izveštač: Vladimir Zukić
Tweet
Pogledaj vesti o: Kandidatura Srbije, Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
.jpg)
