Misija EU na Kosovu samo uz novu rezoluciju UN  

INTERVJU
I da o statusu Kosova i Metohije bude doneta odluka koju ne odobri Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, a koja bi za zvanični Beograd bila nelegitimna i nelegalna, dalji koraci Srbije na putu ka Evropskoj uniji biće mogućni – smatra Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije i šef našeg pregovaračkog tima za EU. Jer EU nije država niti je članica UN, niti će odlučivati o >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << statusu, sama po sebi.
– Oni koji bi, eventualno mogli da donesu odluke (u vezi sa KiM), to su zemlje članice. A to je već druga priča – objašnjava Đelić, u intervjuu "Politici". On je mišljenja da "u međunarodnim odnosima, moramo isključivo reagovati razumom".

Ipak, ostaje pitanje kako će Srbija, u slučaju da Albanci jednostrano proglase nezavisnost KiM i tu nezavisnost priznaju i neke članice EU, uspeti da preduzima i neke oštrije mere prema tim zemljama, a istovremeno od EU traži nastavak integracija. Međutim, vicepremijer odgovara da je sada vreme za traženje kompromisa, a ne vreme da razmišljamo o hipotetičkim situacijama.

– U slučaju da dođe do najcrnjeg scenarija, mi se, naravno, za to spremamo: poznato je da postoje akcioni planovi, koji su državna tajna. A što se tiče daljih koraka u evropskoj integraciji, u tom slučaju, kao što je i sam Oli Ren (evropski komesar za proširenje – prim. a.) rekao dan pre parafiranja sporazuma sa Srbijom – pristup Evropi i rešenje statusa Kosova dva su odvojena pitanja, pa u tehničkom smislu to neće predstavljati bilo kakav problem. Ali budimo realni, sigurno je da bi i u našoj zemlji prestiž zemalja EU bio pogođen jednim takvim razvojem događaja.

Čak i da ne bude odmah priznanja eventualno jednostrano proglašene nezavisnosti, EU planira da pošalje misiju na Kosovo i bez nove rezolucije SB UN. Kako to – ako se desi – može da utiče na odnose sa Briselom?

Kao što je misija uvedena rezolucijom SB UN, bilo kakva nova misija, ukoliko se želi pun legitimitet, mora biti prepoznata novom rezolucijom SB UN.

Kada građane Srbije pitaju jesu li za EU, 70 odsto je za, ali ako bi uslov za članstvo bio da prethodno priznamo nezavisno Kosovo, onda je 70 odsto protiv EU. Može li da se desi da priznanje nezavisnosti KiM bude uslov za EU?

Ne. To su dva potpuno odvojena pitanja.

Pa, građane je teško ubediti da u jednom trenutku EU neće to dovesti u vezu...?

Nedvosmisleno tvrdim, da je interes naše zemlje da nastavi dalje sa evropskim integracijama, jer sama EU nije zemlja, već je međunarodna tvorevina i nema bilo kakve kontradikcije između daljih koraka prema EU i dijaloga sa zemljama članicama, u svakom scenariju. Hajde da stvari sagledamo razumno, na način kako to rade sve demokratske i odgovorne zemlje: sigurno je da je i u najcrnjem scenariju najmanje poželjno za nacionalni interes da se slabi Srbija i da se izoluje.

Da li bismo mogli da potpišemo sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU i bez Ratka Mladića u Hagu?

Naš cilj je da 28. januara potpišemo SSP. To ne znači da će "uslov Mladić" nestati. Naprotiv, to je obaveza koju smo preuzeli i moramo je ispuniti. Što pre zaokružimo tu saradnju, utoliko ćemo brže napredovati sveukupno kao nacija.

Na čemu zasnivate svoje uverenje da ćemo baš 28. januara potpisati sporazum sa EU?

Zato što Srbija radi sve što je u njenoj moći da zaokruži saradnju sa Haškim tribunalom i zato što verujem da će i to potpisivanje biti u interesu EU. Ni jedan datum koji mi izložimo u pravcu daljih koraka ka EU ni na koji način ne obavezuje zemlje EU, već samo obavezuje Srbiju. Kada sam, pre leta, lansirao tezu da će Srbija postati kandidat za ulazak u EU krajem 2008. godine, uglavnom sam izazvao nevericu i smeh, što u Srbiji, što u EU. Evo nas u decembru, i želim da vas podsetim na to da su Slovenija, Francuska, Italija, Grčka, Kipar, Slovačka, Austrija i Portugal javno izrazile svoju podršku za jedan takav cilj. Nije dovoljno baratati datumima, već zadati ambiciozne ciljeve i posle toga, na evropski način, ali uz srpski talenat organizovati se da se to sprovede. To je dobitna kombinacija.

Do 2011. očekujemo milijardu evra iz EU. Imamo li mi projekte koje će Brisel hteti da finansira, kako nam se ne bi dogodilo da deo te pomoći ostane neutrošen?

Što se tiče ove milijarde, treba da uložimo veliki trud u smislu izgradnje institucija. Kao nacionalni koordinator evropske pomoći mogu da kažem da imamo dovoljno projekata, ali samo za sledeću godinu.

-----------------------------------------------------------

"Bar hiljadu evra penzionerima"

Šta vlada obećava penzionerima za sledeću godinu?

– Kao što je predsednik Tadić rekao, građani sa najmanjim primanjima su najveća briga naše vlade. U potpunosti ćemo ispoštovati zakonsku obavezu, i u januaru iznos svih penzija biće usklađen, jednokratno, i penzije povećane za otprilike 12 odsto.

Na poslednjoj sednici smo usvojili zaključak prema kojem će se 4,7 milijardi dinara usmeriti kao poslednje vraćanje tzv. velikog duga, a to predstavlja, otprilike, 3.700 dinara po penzioneru, i to će biti uplaćeno Penzijskom fondu počev od 18. decembra, pa nadalje.

U januaru ćemo isplatiti preostali dug korisnicima poljoprivrednih penzija, u iznosu od 23.000 dinara. Uz ove ključne mere, u vladi ćemo razmotriti dalje korake u reformi penzionog sistema.

-----------------------------------------------------------

Vize na duži rok

Vicepremijer Đelić potvrdio nam je da će od 1. januara zemlje EU zaista pojednostaviti proces izdavanja viza za neke naše građane. Prvo, vize će biti izdavane na usaglašeni, "mnogo duži rok", a ne na nedelju dana, tri meseca ili godinu dana, kao što je sada. Drugo, same ambasade izdavaće vize u roku od deset dana, a u slučaju hitnih situacija, za tri dana, od podnošenja zahteva. Samo u vanrednim slučajevima – za 30 dana. Ono što, nažalost, nije standardizovano jesu podaci o materijalnim uslovima koje ambasade zahtevaju od onih koji traže vize i rokovi za eventualno primanje na intervjue.

[objavljeno: ]

0 0

Dodajte komentar