Izvor: Politika, 02.Avg.2015, 14:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Male šanse za srpsku rezoluciju
Ima poslanika u evropskom parlamentu koji žele da osude zločine počinjene nad Srbima u „Oluji”, ali kontakt s njima treba da uspostave Srbi iz Hrvatske, a ne neko iz Srbije, smatra Nemanja Todorović Štiplija
Iako je Evropski parlament (EP) u rezoluciji o Srebrenici poručio da samo priznavanjem zločina može doći do pravog pomirenja na Balkanu, a Martin Šulc u Beogradu naknadno dodao da „pomirenja može biti samo kad se priznaju patnje”,male su šanse da u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << toj evropskoj instituciji prođe rezolucija kojom bi bili osuđeni zločini i nad Srbima. Sve i kad bi se u Strazburu pojavio nekakav poslanički predlog u tom pravcu, teško da bi mogao da bude usvojen, jer većinu u EP imaju stranke za koje se ne bi moglo reći da su naklonjene Srbima.
Sudeći prema mišljenju premijera Srbije, situacija nije bolja ni u Ujedinjenim nacijama. Vučić je pre nekoliko dana u intervju za „Zidojče cajtung” – rekavši da danas 90 odsto Srba priznaje da su neki njihovi sunarodnici počinili užasne zločine tokom ratova devedesetih godina i da bi bilo nemoguće pronaći dva čoveka koja bi pomirila britanska rezolucija – izrazio sumnju da će sledeće godine, povodom 75. godišnjice od stvaranja koncentracionog logora Jasenovac, gde su Srbi i Jevreji činili 95 odsto žrtava, UN usvajati rezoluciju.
Ipak, uoči obeležavanja godišnjice „Oluje”, predsednik Koalicije udruženja izbeglica Miodrag Linta pozvao je Šulca u otvorenom pismu da podrži inicijativu ovog udruženja da EP donese rezoluciju o hrvatskoj vojnoj akciji „Oluja” kojom bi se osudili taj ratni zločin i etničko čišćenje Srba u Hrvatskoj. Linta je tom rezolucijom istakao da treba da budu osuđena i sva kršenja i zloupotrebe ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava, a Hrvatska pozvana da procesuira sve odgovorne za ratne zločine, bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost. Tekstom rezolucije Hrvatska bi bila pozvana da prestane da obeležava 5. avgust kao državni praznik.
Ne bi to inače bio prvi predlog da se u EP osude zločina nad Srbima. Prošlog meseca je Nacionalni front iz Francuske podneo, u dogovoru sa strankom Treća Srbija, inicijativu za izglasavanje rezolucije o Srebrenici čiji je cilj bio utvrđivanje pune istine o svim događajima u Podrinju u periodu 1992–1995. godine. I ta inicijativa, kao i još njih nekoliko, različitih pogleda, neslavno je završila, a prihvaćen je dorađeni predlog rezolucije o Srebrenici hrvatskog poslanika Ivana Jakovčića iz poslaničke grupe Saveza liberala i demokrata za Evropu.
Upitan kakve su šanse da ipak prođe neka rezolucija koja bi stala u zaštitu srpskih žrtava, Miroslav Parović, lider Treće Srbije, odgovara: „Imajući u vidu da većinu u EP imaju stranke koje uglavnom baš nisu naklonjene Srbiji, smatram da će u ovom momentu teško proći neka rezolucija tipa one koju je predložio Nacionalni front Francuske u vezi sa Srebrenicom ili ova koju predlaže Linta povodom ’Oluje’. Ali to ne znači da mi ne treba da se bavimo ozbiljnom diplomatijom, da pokušavamo da promovišemo pravu istinu o stradanju Srba u ratovima devedesetih godina i da se nadamo, pa čak i da aktivno radimo na tome, da će u evropskim zemljama na vlast doći snage koje će biti na fonu istine koja se dešavala, ne samo u nekadašnjoj Jugoslaviji nego, generalno, na nivou celog evropskog kontinenta.”
Povodom Lintinog pisma Šulcu, Nemanja Todorović Štiplija, dobar poznavalac prilika u EP, ukazuje da bi, u ovom momentu, sve i da postoji želja, bilo nemoguće raditi na jednom takvom dokumentu –
predsednik EP nije nadležan da sam podnosi takve dokumente, a parlament je na odmoru do početka septembra.
Proceduralno gledano, ako bi od jeseni neki poslanik podneo predlog u vezi sa Lintinom idejom, tada bi trebalo da ima podršku svoje poslaničke grupe i da bude siguran da će obezbediti većinu za svoj predlog, kao što je to bilo i u slučaju Jakovčićeve inicijative.
Mada je mišljenja da će EP, „posle svih događanja oko rezolucije o Šešelju, koja je bila instrument hrvatske kampanje u vreme predsedničkih izbora, ubuduće vrlo ozbiljno razmisliti da li više treba da se upušta u bilo kakve unutrašnje igre zemalja članica i zemalja kandidata”, on veruje da u Strazburu postoje poslanici koji žele da osude zločine počinjene nad Srbima u „Oluji”. „Put do njih ne vodi kroz Srbiju jer je reč o događajima koji su bili u Hrvatskoj. Time ozbiljno treba da se pozabavi neko od Srba iz Hrvatske, a ne neka treća strana”, kaže on.
U uverenju da „otvorena pisma nisu put do rezolucije”, ukazuje i na delovanje Majki Srebrenice kroz institucije EU, koje tamo tačno znaju šta rade, s kim se sreću i kome zakazuju sastanke.
Prema nedavnoj izjavi Milorada Pupovca, predsednika Srpskog narodnog veća, koji je rekao da se učešće i stradanje Srba u NOB u Hrvatskoj osporava u poslednje vreme, kao što se negiraju i žrtve Jadovna, izgleda da se i Srbi iz Hrvatske od rane jeseni spremaju na organizovani „napad” na briselske institucije. Namerili su da u Briselu otvore svoje predstavništvo kako bi EU „obaveštavali o vlastitom položaju i uznemirujućem trendu u Hrvatskoj”. Uvereni su da taj trend narušava ono što su u proteklih više od deset godina gradili sa strankama različite orijentacije u Hrvatskoj.
.jpg)
