Kakva je diplomatija Srbije  

Beograd -- Iako je nakon 5. oktobra došlo do značajnih promena u srpskoj diplomatiji, ona je i dalje pod velikim uticajem političkih snaga u zemlji, ocenjuju analitičari.

Juče je ukazom predsednika Republike opozvano 15 ambasadora Srbije u okviru, kako se navodi u saopštenju, redovnih smena u diplomatsko-konzularnim predstavništvima. Njih će zameniti novi kadrovi, od kojih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << neki imaju iskustva u diplomatiji, a drugi, što je češći slučaj, u unutrašnjoj politici.

Ovih dana u toku je velika smena srpskih ambasadora kojima je istekao mandat.

Između ostalih, opozvani su Pavle Jevremović, šef misije Srbije pri UN, Slađana Prica, šefica misije pri Savetu Evrope, Ivan Vujačić, ambasador u SAD, Dragan Maršićanin, ambasador u Švajcarskoj, Jovan Marić, ambasador u Južnoafričkoj Republici, Miodrag Isakov, ambasador u Izraelu.

Iako je u pitanju redovna procedura, ona je sigurno i pod uticajem aktuelne unutrašnje politike, što je neminovno dok ne budemo imali profesionalne diplomate, kaže Simeon Pobulić iz Foruma za međunarodne odnose.

"Promene u sastavu ambasadora uvek su pod uticajem političkih prilika neke zemlje. Negde više, negde manje. Pravo je pitanje koliko može u takvim okolnostima da dođe do izražaja profesionalna diplomatija. Bilo bi bolje da mi imamo jedan stabilniji partijski politički život i onda bi verovatno to malo drugačije izgledalo", smatra Pobulić.

Iako je neosporno da je na polju diplomatije došlo do velikih promena nakon rušenja režima Slobodana Miloševića, još uvek nemamo mnogo profesionalnih diplomata.

Jedan od razloga je što su potrebne godine da se napravi iskusan profesionalan kadar, kaže Dušan Lazić iz Foruma za međunarodne odnose.

Zbog toga se ljudi raznih profila bave diplomatijom, često javne ličnosti, kulturni radnici i, naravno, zaslužni članovi stranaka koje učestvuju u vlasti.

Lazić upozorava na opasnost kada se strankama prepusti kadrovska politika u toj oblasti.

"Osnovna opasnost koja je pokazana u prethodnim godinama je da se diplomatska služba u velikoj meri potčini partijskim interesima i potrebama, i da onda dolaze ljudi u diplomatiju koji ni po svom osnovnom obrazovanju, ni po svojim kvalitetima - ljudskim, psihičkim i drugim, ni po svojim znanjima i veštinama ne odgovaraju”, upozorava on.

Srbiji je potrebna reorganizacija diplomatsko-konzularne mreže, smatra Lazić, kao i reorganizacija diplomatskog kadra u smeru profesionalizacije.

Novinarka nedeljnika ”Vreme" Duška Anastasijević ističe da sada javnost nema nikakav uvid u to kako se imenuju ambasadori i, što je možda još važnije, kakvi su rezultati njihovog rada.

"Mi, zapravo, ni nemamo transparentnu sliku o načinu na koji se ambasadori šalju u inostranstvo, kako se vrše zapravo ta imenovanja, niti imamo na neki način uvid u bilans njihovog rada. Za sada, kako stvari stoje, uz neke časne izuzetke, možemo stvarno da kažemo da je veliki broj ambasadorskih mesta dodeljen po političkoj osnovi”, ocenjuje ona.

Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić je početkom godine najavio dovođenje novih kadrova i podmlađivanje diplomatije.

Na ambasadorskoj konferenciji Ministarstva spoljnih poslova i predsednik Tadić je najavio reformu, istakavši tada da neće biti bitna stranačka pripadnost.

| Pročitaj ovu vest iz drugih izvora 2 1

Dodajte komentar