Još jedna sporna zamena kvadrata  

Beograd -- Vladimir Ćurulić, privatni preduzetnik iz Ralje, uz dozvolu prethodne vlade, zamenio je lokal od 28 kvadrata za kuću od oko 200 kvadrata, u centru Beograda.

Slično zameni kuće u Malom Mokrom Lugu za poslovni prostor na Obilićevom vencu koju je obavio Branivoje Lazović, o čemu je B92 već izveštavao, zaključak o razmeni lokala bez naknade s Ćurulićem, takođe >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je donela Vlada Vojislava Koštunice i to u avgustu 2005. godine.

Zaključkom Vlade Srbije iz 2005. kuća s četiri lokala na uglu Bulevara kralja Aleksandra i Sinđelićeve ulice u centru Beograda ukupne površine oko 200 kvadrata koja je državno vlasništvo vredi koliko i poslovni prostor od 28m2 u susednoj zgradi.

Vlada Vojislava Koštunice smatrala je da niko ne bi bio oštećen, ukoliko bi Ćurulić državi ustupio i lokal od 45 kvadrata, koji će tek biti izgrađen. Taj lokal trebalo je da bude izgrađen na mestu gde se nalazi kuća koju je Ćurulić razmenom dobio.

Iako je rok za izgradnju i predaju tog lokala državi istekao krajem marta 2007, nikakvi radovi na toj lokaciji nisu počeli.

Kako je saopštila Republička direkcija za imovinu, Poreska uprava Vračar procenila je da Ćurulićev lokal košta 120.000 dinara po kvadratu. Istovremeno, procenjeno je da kvadrat u susednoj kući koju je Ćurulić trampio košta 288.000 dinara, ali bi ta cena bila upola veća kad bi Ćurulić na tom mestu izgradio novi objekat - 316.000 dianra.

Na ovaj način, Ćuruliću je omogućeno da bez novca dođe do nekretnine na ekskluzivnoj lokaciji, za koju se u startu znalo da mora biti srušena i izgrađena nova.

Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać kaže da se ovakve stvari dešavaju zato što vlada svih ovih godina izbegava da utvrdi šta je u državnoj imovini, na koji način se ona koristi i ko je odgovoran ako dođe do kršenja zakona.

"Radi se ugovorima kojima se prikriva korupcija, zato što nema nikakvog razloga ni za kakve zamene, ne postoji mogućnost da nešto ubuduće zamenite drugo, ne znate nikad da li će se to tako ostvariti. Po našem sadašnejm zakonu, onaj ko je vlasnik objekta nije vlasnik zemljišta. Znači, on ima pravo korišćenja zemljišta ispod objekta i zemljišta koje služi za redovnu upotrebu objekta, dok taj objekat postoji. Baš tako u zakonu piše, jer vlasnik gradskog građevinskog zemljišta je država", kaže Baraćeva.

Savet za borbu protiv korupcije dostaviće svu dokumentaciju o ovom slučaju Vladi Srbije, ali i republičkom javnom tužilaštvu i Specijalnom tužilaštvu. Međutim, Verica Barać nije optimista, jer kako kaže, odgovorne institucije su više puta ostajale gluve na slične informacije o kršenju zakona.

"Sve više se vidi da se tu radi o nekom strogom probiranju određenih predmeta, pa je nešto interesantno, a sve ovo drugo, gde je prilično jasno kršenje zakona, zbog nečega nije interesantno. Svakako ćemo mi to, uz određeni komentar, dostaviti ovim državnim institucijama, pa ćemo zajedno pratiti, da vidimo da li će bilo ko na to da reaguje”, kaže Baraćeva.

Inače, ime Vladimira Ćurulića javnosti je poznato i po aferi sa izgradnjom stanova u Beogradu. Preduzeće „Stepa 194" iz Višnjičke ulice, čiji je Ćurulić direktor, gradilo je pre nekoliko godina stanove u Ulici vojvode Dobrnjca 46-48.

Iako su se u međuvremenu pojavili naslednici koji su tvrdili da polažu pravo na zemljište na kome je Ćurulić gradio, koji su podneli krivičnu prijavu protiv njega, Ćurulić ne samo da je završio te dve zgrade, već je počeo da gradi i treću.

0 0