Jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova izazvalo bi domino-efekat  

Jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije, koje bi eventualno priznale SAD, izazvalo bi domino-efekat u drugim regionima, izjavio je Džefi Sajmon, analiticar u Institutu za strategijske studije, pri američkom Nacionalnom univerzitetu za odbrambena pitanjam, i založio se za podelu Kosova.



"Ako dođe do jednostranog proglašenja nezavisnosti i ako druge >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zemlje, kao na primer SAD, priznaju Kosovo, postavlja se pitanje šta će se desiti u regionu. Srbi severno od Ibra - koji ni danas ne žive pod upravom kosovskih vlasti - mogli bi da proglase sopstvenu nezavisnost ili da ostanu pri tome da su i dalje deo Srbije", rekao je Sajmon za Glas Amerike.

"Šta će se u tom slučaju desiti sa MUP-om i policijom i ko će kome priteći u pomoć? Sve to sobom nosi potencijalnu opasnost. Beograd bi mogao da tvrdi da je severno Kosovo i dalje sastavni deo Srbije, a Rusija da podrži takav rasplet," smatra Sajmon.

"Domino efekat bi mogao da se oseti u Makedoniji gde je bilo problema koji su rešeni Ohridskim sporazumom 2001. Šta će se desiti ako pozamašna albanska manjina poželi da se povede za primerom kosovskih Albanaca i zatraži nezavisnost? Da li ce Srbi u Republici Srpskoj - koja ne može da se poredi sa Kosovom, ali u kojoj bi kosovski rasplet mogao da ima uticaja - možda odluciti da žele da se pridruže Srbiji? Sve su to neizvesnosti opasne po stabilnost," dodao je on.

Američki analitičar smatra i da treba imati na umu da, i u slučaju da SAD priznaju eventualnu nezavisnost Kosova, postoje zemlje, članice NATO-a, koje to ne bi učinile, niti bi se s tim složile.

"Tu su Slovacka, Rumunija, Grcka, Španija, donekle i Italija... Drugim rečima, u Alijansi postoji zabrinutost, ako ne i otvoreno protivljenje takvom kursu", istakao je Sajmon.

On je podsetio da Kfor, koji sada broji 16.500 vojnika, predstavlja ispostavu NATO-a, operiše shodno rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN.

Ako se ta rezolucija prekrši proglašenjem nezavisnosti Kosova van okvira UN, ako mandat UN više nije na snazi, mnoge zemlje, čije su snage u Kforu, prvenstveno Nemačka, zamisliće se nad svojim daljem ucešćem, smatra Sajmon.

Prema njegovim rečima, najgore moguće rešenje statusa Kosova predstavlja nekontrolisano proglašenje nezavisnosti, a status kvo u južnoj srpskoj pokrajini je nemoguće održati.

"Ključ je u kontrolisanom raspletu koji je ključan da se stvari ne bi otrgle kontroli. Podržavam izjavu predstavnika EU Volfganga Išingera da bi sve opcije trebalo da budu na stolu", istakao je Sajmon.

"Čeku i kompanija bi želeli da dobiju sve i stoga nisu voljni da pregovaraju, Koštunica i DŠ ne žele da izgube ništa, a morali bi da shvate da je gubitak neminovan. Zašto ne bi obe strane prihvatile određeni gubitak, odnosno podelu," predlaže Sajmon.

On je naglasio da EU treba jasno da stavi do znanja Srbiji da postoji konkretan plan u smislu evroatlantskih inegracija i budućnosti.

"NATO nije popularan u Srbiji, ali zato EU jeste. Potrebni su podsticaji u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i ekonomska podrška od strane SAD," rekao je američki analitičar.

Sajmon, takođe, veruje da će do nezavisnosti Kosova doći, ali da je pitanje da li će se to biti miroljubiv ishod pregovora i kontrolisanog procesa ili ne.

"Trebalo bi da se upitamo da li želimo stabilan i bezbedan Balkan i da ne zaboravimo da su od pocetka 1990-ih, posebno posle Dejtona, u stabilnost Balkana vec utrošeni enormni ekonomski i ljudski resursi," podseća Sajmon.

0 0

Dodajte komentar