Evropski parlament traži pragmatičan stav Srbije statusu Kosovu  

Evropski parlament (EP) traži od Srbije da zauzme "pragmatičan stav" prema statusu Kosova, mada napominje da "priznavanje Kosova zasad nije prihvatljiva politička mogućnost za vođstvo u Beogradu".

To se navodi u predlogu rezolucije o kojoj je danas raspravljao Spoljnopolitički odbor parlamenta Evropske unije u Briselu.

U predlogu rezolucije, koji će biti dopunjen >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dodatnim raspravama i amandmanima i usvojen početkom juna, navodi se i da je EP "zabrinut" zbog odnosa Srbije s Kosovom i naglašava da su "dobri susedski odnosi bitno merilo za težnje Srbije" i drugih zemalja regiona za članstvo u Evropskoj uniji.

Isto tako se "iskazuje razumevanje za emocionalne posledice onoga što je ostalo iza rata 1999." kao razlog da je za Srbiju zasad neprihvatljivo priznavanje nezavisnosti Kosova.

Jeremić: Pregovori samo u okviru 1244

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je danas da su pregovori o Kosovu i Metohiji mogući samo u okvirima Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i ukoliko su transparentni. "Srbija se oduvek zalagala za rešenje problema Kosmeta putem mirnog dijaloga, koji bi doveo do komprimisa, zasnovanog na međunarodnom pravu", podsetio je ministar Jeremić. On je rekao da je to jedini put ka postizanju održive i dugotrajne stabilosti u regionu. Šef srpske diplomatije je ocenio da je od presudne važnosti "da ne reagujemo na provokacije i pritiske", kojih će, po njegovom mišljenju, "biti sve više”. "Moramo ostati principijelni i pribrani, sa jasnom vizijom kako na nastavimo rešavanje kosmetskog problema", rekao je Jeremić.

Predlog rezolucije je obrazložen i time da je i dalje na snazi Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN o Kosovu, mada su 22 zemlje EU priznale, a pet zemalja nije priznalo nezavisnost Kosova.

Pošto se u rezoluciji traži da "sve zemlje porade na jedinstvenom stavu prema Kosovu", neki španski, rumunski i grčki poslanici su naglašavali da se ne može na posredan način tražiti da zemlje Unije koje nisu priznale Kosovo, to učine zaobilazno.

Ovi poslanici su skrenuli pažnju i na to da se u zahtevima Beogradu za "pragmatičnu saradnju" s Kosovom poštuje međunarodno pravo kao osnov za status Kosova i da se "proevropskoj, demokratskoj vladi u Beogradu" ne može ni u kojem vidu nametati novi uslov, priznavanje samoproglašenja nezavisnosti u Prištini, kao uslov za ulazak u članstvo Evropske unije.

Jedan rumunski poslanik iz redova mađarske manjine je, međutim, podržao stavove da i Rumunija, Slovačka i druge zemlje koje nisu priznale Kosovo to učine u ime "boljeg zajedničkog delovanja".

Slovenački poslanik Zoran Taler je spomenuo "deportaciju kosovskih Albanaca od strane Miloševićevog režima" 90-ih godina kao uzrok svih zala, a francuski poslanik Arno Danžan je rekao da se mora odati priznanje vlastima u Beogradu da su na proglašavanje nezavisnosti Kosova reagovale pribrano i samo diplomatski, iako je bilo najava haosa i nasilja.

Danžan je ocenio da će dijalog Prištine i Beograda biti jako teško uspostaviti, posebno ako se ima na umu da su srpske vlasti podigle optužnice za zločine protiv celog kosovskog vođstva.

U prvoj verziji rezolucije, koju je izradila izvestilac EP za Kosovo, nemačka poslanica Ulrike Lunaček, ocenjuje se da je u cilju "pragmatičnog pristupa statusu" Kosova dobar korak bilo potpisivanje sporazuma o policijskoj saradnji Beograda s Euleksom i traži se jačanje veza srpskih vlasti i misije EU na Kosovu.

Evropski parlament bi na plenarnom zasedanju trebalo da usvoji konačnu verziju ove rezolucije, u kojoj se "štaviše, poziva Srbija da prestane da blokira članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, a posebno kad je reč o nedavnoj molbi (Prištine) za prijem u Svetsku zdravstvenu organizaciju".

Takođe se "podvlači da taj sukob ugrožava regionalnu trgovinu i saradnju u okviru (regionalne zone slobodne trgovine) CEFTA, čime se nanosi šteta zemljama tog područja".

EP: Pojačati prekograničnu saradnju

Spoljnopolitički odbor EP poziva na "jačanje prekogranične saradnje Srbije i Kosova, posebno u lokalnoj ravni, kad je reč o stvarima bitnim za građane, kao što su prirodne sredina, infrastruktura i trgovina".

Pored ostalog, "toplo pozdravlja veliko učešće kosovskih Srba južno od reke Ibar na poslednjim izborima kao korak ka trajnoj stabilnosti te zemlje" i poziva vlasti u Prištini da finansijski i politički pomognu opštine gde su Srbi došli na vlast, "da bi

kosovskim Srbima dokazali korist od prihvatanja države Kosovo".

Predlogom rezolucije se ukazuje na probleme "odsustva vladavine zakona i organizovanog kriminala na severu Kosova".

A pozdravlja se i "valjan napredak" Euleksa na sektorima policije i carine, iako se naglašava da "ta misija mora ubrzati svoje delovanje kako bi konačno dala opipljive rezultate u borbi protiv korupcije na visokom nivou, suzbijanju organizovanog kriminala i ratnih zločina".

S tim u vezi se dodaje da "2010 godina mora biti ključna za napredak u ključnim reformama, kao što su bitka protiv korupcije, decentralizacija i reforma državne uprave".

Takođe se traži da Evropska komisija što pre pokrene dijalog s Prištinom o ukidanju viza EU za žitelje Kosova.

| Pročitaj ovu vest iz drugih izvora 0 0

Dodajte komentar