Izvor: B92, 24.Okt.2011, 07:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudbina EU se brani na pet frontova
Brisel -- Vanredni samit Saveta Evropske unije završio se usvajanjem načelnih dogovora o problemima evrozone. Konkretne odluke moreće da sačekaju novi sastanak u sredu.
Predsednik Saveta Herman van Rompej najavio je, posle samita, čija će se druga runda održati u sredu, da konkretni koraci tek slede.
"Za tri dana imaćemo i zaključke, a u međuvremenu ćemo raditi na tehničkim pripremama", dodao je on. Očekuje se da u sredu budu usvojene konkretne mere koje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << će odrediti dalju sudbinu evra i evropske privrede.
Van Rompej je rekao da je EU spremna da se bori protiv krize na pet frontova istovremeno. To su uspostavljanje privrednog rasta, rešavanje grčkog duga, sprečavanje širenja dužničke krize, vraćanje poverenja u bankarski sektor i reforme u cilju bolje uprave.
Lideri EU su odlučili i da istraže mogućnost promene Lisabonskog ugovora kako bi se ojačalo upravljanje evrozonom, posebno u pogledu jačanja budžetske discipline. "Cilj je produbiti ekonomsku uniju i pojačati budžetsku disciplinu", kaže Herman Van Rompej. Lisabonski ugovor, koji je sada na snazi, dogovoren je teškom mukom nakon višegodišnjih pregovora, pa se tada govorilo da više neće biti njegovih promena. A onda je došla kriza.
"Ovih pet elemenata su međusobno povezani i deo su istog paketa. Čeka nas još posla, tako da smo odluke ostavili za nastavak samita", rekao je Van Rompej.
Vanredni samit 27 šefova država i vlada članica EU bio je jedan u nizu susreta na visokom nivou koji se ove i sledeće nedelje održavaju u Briselu.
Lideri EU su najpre pokušali da nađu osnove za postizanje zajedničkog jezika oko toga u kojoj visini treba otpisati grčki dug. Procene su se za samo nekoliko meseci utrostručile, i sada se kreću u razmeri od 50 do 60 odsto.
Iz toga proizilazi druga stavka, obaveza da se priskoči u pomoć bankama, koje su prve na udaru. Govorilo se najpre o sto milijardi evra, ali su se već pojavili nagoveštaji o 107 do 108 milijardi.
Konačno, treća tema se odnosi na ojačanje fonda stabilnosti za priskakanje u pomoć drugim zemljama. I tu se licitira sa sumama koje se penju nebu pod oblake, s 440 milijardi na dve hiljade milijardi evra.
Modaliteti tek treba da se definišu, u pojedinim segmentima se radi o komplikovanim tehničkim potezima, a razlike u stavovima između Pariza i Berlina naročito su primetne. Već je odbijen francuski predlog da se fondu stabilnosti daju bankarski prerogativi.
Dva preostala predloga koji se najviše pominju su da se uspostavi mehanizam koji će delovati kao „parcijalno osiguranje duga" ili da se u pomoć pozove MMF, od kojeg će se zatražiti da „ojača" svoju izdašnost.
.jpg)
