Izvor: Politika, 09.Sep.2010, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dijalog će krenuti od životnih pitanja

Iz izjava predsednika Srbije Borisa Tadića, vlade Kosova i visokih funkcionera najuticajnijih zemalja EU reklo bi se da se opet nisu dobro razumeli ili bar da ne čitaju na isti način deo usaglašene rezolucije o Kosovu koji se tiče najavljenog procesa dijaloga „između strana”. Ono na čemu je Beograd do sada insistirao, a što je bila „kost u grlu” za zemlje koje su priznale Kosovo, najpre je razgovor o statusu Kosova, pa onda o tehničkim pitanjima.

Vlada Kosova >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je ocenila da je novim tekstom odbačena bilo kakva mogućnost pregovora o statusu Kosova i istakla „spremnost da sarađuje sa Srbijom kao dve nezavisne države o pitanjima od međudržavnog interesa u okviru evro-atlantske perspektive”. Međunarodni zvaničnici juče u svojim reakcijama nisu koristili termin „status”. Iako su svi isticali neophodnost dijaloga, niko od njih nije pomenuo bilo kakvu konkretnu temu za te razgovore.

„Verovatno će dijalog krenuti od nekih, što bi se reklo, životnih pitanja. Dakle o položaju srpske manjine na Kosovu, o enklavama, uopšte o životu ljudi koji su tamo, a nisu Albanci”, rekao je Ivan Vujačić, nekadašnji ambasador Srbije u SAD, za radio „Slobodna Evropa”. On je ocenio i da, iako u samom tekstu usaglašene rezolucije ne piše decidno da je priča o statusu završena, to ipak jeste jasna poruka.

Profesor na Fakultetu političkih nauka Predrag Simić smatra da je „prvo i najvažnije” da Beograd nastavi razgovore sa Briselom o statusu Srba na Kosovu. „Mislim da bi smisao rezolucije i cele promene u stavu Beograda morao pre svega da se u dogledno vreme odrazi na status Srba na Kosovu – na one severno od Ibra, ali i na one južno od Ibra i, pre svega, u ovom trenutku je simbolično značenje izolovanih enklava kao što su Orahovac i Velika Hoča”, kaže on za „Politiku”.

Kako ističe, za ovih 10 godina izostalo je otvaranje pitanja statusa Srba, odnosno izostanak onoga što su u BiH dobila sva tri naroda – pravo na zaštitu vitalnog nacionalnog interesa, odnosno ograničeno pravo veta. „Zato je u ovom trenutku najvažnije da EU pokaže sposobnost da promeni položaj Srba na Kosovu, u smislu zaštite njihovih vitalnih nacionalnih interesa. A ostalo je i pitanje srpskih manastira, odnosno njihove eventualne eksteritorijalnosti na način kako je to regulisano za Svetu goru u Grčkoj”, ocenjuje Simić.

Tek kasnije, prema njegovim rečima, dolaze na dnevni red druge stvar, pa i status. Na pitanje da li zvanični Beograd za sada treba da ostavi priču o statusu po strani, on kaže da će ta priča da bude „tamo gde je i ostala posle ovog sporazuma između Tadića i Ketrin Ešton – do daljeg” i dodaje da bi Beograd, pre svega zbog svog diplomatskog kredibiliteta, trebalo da bude i veoma osetljiv prema zemljama koje su ga podržavale, a koje su u ovom trenutku zbunjene.

Ukazujući na „neočekivanu novu formulaciju” u zajedničkom tekstu rezolucije koja kaže da razgovor treba da se vodi oko zajedničke evropske budućnosti i životnih pitanja, Dušan Janjić, koordinator Nove socijaldemokratije, kaže da sva ona pitanja koja su do sada spadala u „tehnička pitanja”, treba da se uključe i u „životna” – dokumenta, povratak, nestala lica, energetika… „Voleo bih, na primer, da se u ovim ’životnim pitanjima’ nađe i pitanje decentralizacije, odnosno teritorijalne i institucionalne garancije i za srpsku zajednicu. I neka pitanja koja su u doba Ahtisarija već rešena, kao što je pitanje zaštite srpske zajednice i njenog prava na direktne veze sa Beogradom, a što nije iskorišćeno do sada. Za to postoji i pravni osnovu u ustavu Kosova”, kaže on za „Politiku” i naglašava da bi trebalo da se otvori i pitanje  imovine.

B. Baković

------------------------------------------------

Krasnići: Nikada više o statusu

Stav albanskog vrha u Prištini je da se o pitanju statusa pokrajine ne može više razgovarati, kaže za „Politiku” Memlji Krasnići, portparol samoproglašene vlade Kosova u Prištini.

„Nikada se više neće pričati o statusu. To je završena stvar, a mi ćemo da vodimo razgovor kao dve dobrosusedske države po pitanju struje, telekomunikacija, povratka raseljenih, pitanju nestalih lica. Pitanje statusa, teritorijalnog integriteta i suvereniteta države je stvar koja je definitivno rešena 17. februara 2008. godine, a mi se od tada bavimo unutrašnjim poslovima i pitanjima, po Ustavu i zakonima Kosova. Najvažnije je da Srbija shvatila da treba da povuče ovakav potez”, naglašava Krasnići.

B. Radomirović

objavljeno: 10.09.2010.

Nastavak na Politika...

B92: U G17 zadovoljni rezolucijom