Izvor: Večernje novosti, 28.Nov.2015, 00:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Čuvajte se priče o miru

Istorija čovečanstva je istorija ratovanja. Čak i blistavi odsjaji božanskog, u formi slikarstva, muzike, arhitekture, zabeleženi su na rubovima velikih ratova, sukoba civilizacija, stradanja, muke. Koje su to knjige opisivale periode mira, blagostanja, uspona neke države, nacije. Ako takvih i ima, onda je to svesno ignorisanje druge strane priče, istovremene, one u pravilu teške i krvave, sazdane od strašnih muka miliona ljudi. Neko će u ovakvoj raspravi spomenuti viktorijansko doba, svakako >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << veličanstven napredak britanske imperije, industrijalizaciju, dodatno oslobađanje stvaralačkog duha, ali ta priča, ako smo iskreni, ne može da se zaokruži bez Krimskog rata, miliona grobova koje je ta imperija ostavila u Indiji, Opijumskih ratova... Devedesetih godina dvadesetog veka, nakon što je srušena "osovina zla" poznata kao SSSR, pa Berlinski zid, u potocima krvi sahranjena bivša Jugoslavija, prelivali su nas mirotočivom pričom o novom vremenu pred nama, a u kojem se neće ratovati. Govorili su: Evropa je okončala sukobe, živimo prve godine novog doba u kojem će muzičke simfonije i plač novorođenih beba odzvanjati umesto topovskih salvi. A šta je usledilo? Besomučno naoružavanje Albanaca, crtanje novih granica u podnožju poslednjeg neurušenog zida nekadašnje Jugoslavije; prvo u istoriji NATO ratno mobilisanje i sveopšti avio-napad na Srbiju. Kad je ta neravnopravna, sramna bitka završena opet smo slušali priče o Evropi mira, Evropi konačno utvrđenih granica, saradnje među narodima. Potom beležimo martovsko stradanje Srba na Kosovu i Metohiji, 2004. godine; ubijeno ih je oko četiri hiljade, srušeno blizu hiljadu srpskih kuća, uništeno 35 pravoslavnih manastira, proterano na hiljade... I nakon toga opet bajkovite priče o večnom miru, saradnji, nepromenjivosti granica, demokratiji, liberalnom društvu moderne Evrope. A onda eksplodira u Kijevu. Najgrlatiji s govornica koje služe za propovedanje mira, organizovali su nasilno, krvavo rušenje tamošnje legitimne vlasti. Uskoro će dve godine otkako Ukrajina krvari u sukobu koji njima, Ukrajincima, nije trebao ali je trebao "apostolima mira". Cilj antiruske revolucije nije postignut, naprotiv, ali to će pokušati da nadoknade u sledećem ratu. Čemu ovi redovi? Tek da se podsetimo kako je od pamtiveka svaka gromoglasna, obećavajuća priča o miru samo bolje ili lošije prikrivena najava rata, a onaj ko kaže da je s ratovima gotovo, da ih više biti neće, taj ili ništa ne razume ili je, bitanga, u nečijoj službi. Zato, slušajmo pažljivo, posebno ako je priča o miru.

Nastavak na Večernje novosti...