Bez promene politike prema Srbiji  

Vašington -- Politika SAD prema Srbiji i Balkanu neće se bitnije menjati bez obzira ko pobedi na američkim predsedničkim izborima, smatraju analitičari.

Američki eksperti i zvaničnici slažu se da će SAD nastojati da Srbija postane deo Evropske unije i podržavaće njen reformski kurs, ali će takođe insistirati na nezavisnosti Kosova.

"SAD će ostati posvećene >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << napretku Srbije i njenoj evropskoj budućnosti", ko god bude izabran za novog predsednika, rekao je prošle sedmice američki ambasador u Srbiji Kameron Manter, napominjući takođe da oba kandidata za predsednika SAD podržavaju nezavisnost Kosova.

On je naveo da se odnosi Beograda i Vašingtona ne svode samo na pitanje Kosova, i da će "magnet za američke investicije" u Srbiji biti reformski put srpske vlade.

Profesor političkih nauka na Nacionalnom univerzitetu za odbranu u Vašingtonu Stiven Majer smatra da će prioriteti nove američke administracije biti Irak, Avganistan, Pakistan, Iran.

"Ako bi došlo do nekih nepredviđenih situacija, recimo na Kosovu ili u Bosni, mislim da će nova administracija izbegavati da se ponovo angažuje u tom regionu i prepustiće ta pitanja EU", rekao je Majer za "Glas Amerike".

On smatra da bi pitanja Srbije, Kosova i Bosne moglo postati predmet novog interesovanja samo u kontekstu odnosa sa Rusijom i "igre velikih sila, što manje zemlje moraju da imaju na umu".

Imajući u vidu da Balkan neće biti jedan od prioriteta i da politiku prema regionu umnogome određuje i inercija, glavna dilema koja se za Srbiju postavlja povodom izbora Mekejna ili Obame je koji bi od njih bio manje "talac" ranije politike i establišmenta iz devedesetih.

Mekejn je istina republikanaca, ali jedan od retkih koji je, za razliku od ostatka republikanskog kokusa, vatreno podržavao Klintonove ratne ciljeve u Bosni i na Kosovu i čak zahtevao i "oštriju akciju" 1999. godine.

Stav po pitanju Kosova ovog senatora iz Arizone najbolje oslikavaju reči bivšeg kongresmena, predvodnika albanskog lobija u SAD, Džoa Diogardija, koji je na početku aktuelne predizborne kampanje rekao da je Mekejn učinio za Albance sve što mu je traženo.

"Moramo podržati Džona Mekejna, jer je učinio sve što smo mu tražili za Kosovo - od podrške Oslobodilačkoj vojsci Kosova do podrške nezavisnosti Kosova," rekao je Diogardi, čija je Albansko-američka građanska liga preko noći skupila milion dolara za Mekejnovu kampanju.

Kandidat demokrata Barak Obama, koji 1999. godine nije bio u Kongresu i nije u tom telu bio u prilici da se izjasni o bombardovanju Srbije, daleko je umereniji od svog rivala, ali takođe podržava nezavisnost Kosova.

Senator Obama je u saopštenjima koja je plasirao njegov štab nekoliko puta podržao napredak Srbije ka Evropskoj uniji, založio se za zaštitu prava Srba u BiH i Hrvatskoj, ali je i stavio do znanja da je Kosovo "sused Srbije".

On se na početku svoje kampanje zalagao za podelu Kosova na osnovu demografskog principa, ali je na proglašenje nezavisnosti Kosova u februaru reagovao u skladu sa američkom politikom, ocenivši da se radi o poslednjoj etapi raspada bivše Jugoslavije izazvanom potezima Slobodana Miloševića.

"Svi građani Kosova, bilo da su Albanci, Srbi ili druge nacionalnosti, moraju biti u mogućnosti da žive u slobodnom, tolerantnom i prosperitetnom društvu u kojem su prava manjina i verski objekti u potpunosti zaštićeni", naveo je tada Obama.

On je u pismu Nacionalnom savetu američkih Albanaca, krajem septembra podržao nezavisnost Kosova i rekao da će Kosovu, "kao predsednik SAD, pomoći da razvije snažnu ekonomiju".

Predstavnici srpske dijaspore u Americi ipak veruju da bi za Srbiju nešto povoljnija situacija bila ukoliko bi za predsednika bio izabran Obama.

Srpski svetski kongres je saopštio da mu daje podršku, jer se u pismu srpskoj dijaspori izjasnio za nastavak pregovora o Kosovu, očuvanje prava oba entiteta u BiH u skladu sa Dejtonskim sporazumom i za poštovanje Erdutskog sporazuma.

Obama će "možda imati nešto više razumevanja za srpsku poziciju, posebno zbog uticaja i brojnosti američko-srpske populacije u Čikagu i Ilinoisu", ocenio je Džon Sitilidis, politikolog iz vašingtonskog "Centra Vudro Vilson", podsećajući da je Obama svoju političku karijeru gradio upravo u saveznoj državi Ilinois.

Činjenica je, međutim, da je Obama za potpredsednika izabrao senatora Džozefa Bajdena, koji je po pitanju Srbije i Kosova zastupao gotovo istovetne stavove kao Obamin rival Mekejn.

Bajden je zastupnik "hladnoratovske politike", koji je svojevremeno podržavao intervenciju NATO protiv SR Jugoslavije i bio jedan od glavnih pobornika politike uslovljavanja prema Srbiji.

"To će za Srbe ostati kamen spoticanja u Obaminoj administraciji, plus činjenica da će on verovatno regrutovati dobar deo članova svoje nove administracije od ljudi iz perioda Bila Klintona, koji su strpljivo čekali na tu mogućnost osam godina", ocenio je Stilidis.

Pozivajući Srbe u Americi da glasaju za Obamu, Srpski svetski kongres je prošle sedmice odbacio ovakva strahovanja.

"Američki potpredsednik ima veoma mala ovlašcenaja i uticaj. On je tu po ustavu pre svega da bude rezerva u slučaju da predsednik više ne može da dalje obavlja dužnost", navela je ta organizacija srpske dijaspore.

Ipak, budući da je reč o jednom od najiskustnijih spoljnopolitičkih eksperta u američkom Senatu, postoji realna opasnost da bi Obama, iako lično neopredeljen prema Srbiji, odluke o važnim pitanjima u regionu mogao prepustiti Bajdenu, koji važi za "eksperta za Balkan".

"Protivteža" Bajdenu mogli bi da budu drugi članovi Obaminog tima, poput kongresmenke iz Ilinoisa, Amerikanke srpskog porekla Melise Bin.

Nastavak na B92... 0 0

Dodajte komentar