Izvor: Politika, 25.Apr.2015, 09:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta sve treba da znate o pivu pre nego podignete kriglu
U Nemačkoj je juče proslavljena 499. godišnjica važenja Zakona o čistoći piva, koji je doneo bavarski vojvoda Vilhelm Četvrti
Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Iako je za većinu „Oktoberfest” sinonim za nemački praznik piva, širom Nemačke u pivnicama, pivskim baštama, malim pivarama i muzejima piva juče je proslavljen svojevrsni nemački dan piva. Na jučerašnji dan pre 499 godina bavarski vojvoda Vilhelm Četvrti doneo je Zakon >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o čistoći piva, takozvani Rajhajtsgebot, koji važi i danas u mnogim pivarama.
Mladi bavarski vojvoda okupio je davne 1516. plemiće i vitezove i saopštio im da se mora znati da li u krčmama u pivskom peharu dolazi pivo od ječma ili od nekih drugih žitarica, kao što se, na primer, u Aziji pravi od pirinča, u Rusiji od raži ili u Južnoj Americi od kukuruza. Zbog toga je uveo Zakon o čistoći piva koji je propisao da u Bavarskoj pivo mora da bude pravljeno isključivo od ječmenog slada, hmelja i čiste vode, a nešto kasnije je dodat i kvasac.
Iako su propisi Evropske unije 1986. poništili obaveznost ovog zakona, on se zapravo i dalje primenjuje u Nemačkoj, a naročito u Bavarskoj, gde i danas radi oko 600 manjih i većih proizvođača piva. Ova savezna pokrajina na jugu zemlje je po tome rekorder, budući da u celoj Nemačkoj ima oko 1.300 proizvođača piva, koji prave oko 5.000 različitih vrsta piva.
Međutim, način pravljenja i ispijanja piva je u Nemačkoj više od običaja i već je duboko ukorenjen u nemačkoj kulturi. Evo deset činjenica o nemačkoj kulturi piva:
Trinaest godina ispijanja piva: Svako ko je posetio „Oktoberfest” shvatio je koliki je broj nemačkih pivara i vrsta piva. Prema računici jednog nemačkog sajta o hrani i piću, ukoliko biste svakog dana pili po jednu vrstu nemačkog piva, trebalo bi vam 13 godina da biste probali sve vrste nemačkih piva, dok bi za probanje 4.000 vrsta samo bavarskih piva bilo neophodno 11 godina.
Alkohol u krvi: Iako će se stranac, na primer, u Kelnu iznenaditi kada bude video sredovečnu ženu kako pije pivo dok se vozi tramvajem, Nemci zaista pivo često piju kao da je neko osvežavajuće bezalkoholno piće. Uprkos tome, oni su po tome koliko godišnje popiju piva tek na trećem mestu u Evropi, posle Čeha i Austrijanaca. Prosečno Nemci godišnje popiju 110 litara piva, što je znatno više od, na primer, Britanaca (72) ili Srba (73).
Piće za dane posta: Istorija nemačkog piva kreće još od gvozdenog doba, dok su pivare počele da rade u vreme Rimljana, kojima je bilo potrebno veće osveženje nego što im je pružalo vino. U srednjem veku, pivo je postalo omiljeno i u manastirima jer su monasi u toku dugih postova želeli da imaju „tečni ručak”. Tako je u bavarskim manastirima nastalo „posno pivo”, koje je bilo dozvoljeno piti u toku posta.
Gledaj me u oči: Mnogi narodi imaju običaj da se prilikom nazdravljanja gledaju u oči, što u Nemačkoj nije tako obavezno, osim kada je u pitanju ispijanje piva. Za to je zaslužno popularno sujeverje da će ljubitelji piva, ako se pri nazdravljanju pivom ne gledaju u oči, imati sedam godina lošeg seksa.
Najveća krigla: Duplo veća od britanske pinte ili u srpskim kafanama „velikog”, bavarska „maskrige” je postala svojevrsna ikona nemačke tradicije ispijanja piva. Ova danas jednolitarska staklena krigla je nekad bila od kamena ili drveta i mogla je da sadrži čak 1,069 litara tečnosti, a dokaz da je Nemcima to svojevrsna mera za pivo dokazuje i da reč „mas” u srednjem rodu znači „mera”.
Sport sa kriglama: U Bavarskoj postoji i sport sa držanjem krigli, koji se naziva „maskrigštemen”. Igra se tako što igrači dokle god mogu da izdrže treba da drže jednolitarsku kriglu punu piva u ispruženoj ruci paralelnoj sa podom. Ko najduže izdrži ispružene ruke i ne prospe pivo biva pobednik.
Prost: Živeli se u Nemačkoj kaže „Prost!”, ali malo ljudi zna poreklo te reči. Ona je skraćena verzija latinske reči „prosit”, koja znači „neka bude korisno”. Navodno je u nemački jezik kao zdravica ušla u 18. veku, kada je bila svojevrsni sleng studenata koji su učili latinski jezik.
Kriglom o sto: Lupiti kriglom o sto između kucanja i ispijanja je jedna od čudnijih običaja za koji ima suprotstavljenih objašnjenja. Jedni kažu da se to radi kako bi se izbacio svaki otrov iz čaše, drugi tvrde da je to služilo kako bi se promešala zrna pirinča dodata kako bi održavala pivsku penu, dok treća teorija ukazuje da je običaj nastao za ogromnim srednjovekovnim stolovima, pa se udaranjem krigle o sto nazdravljalo sa prijateljima koji su sedeli daleko.
Kucanje dnom čaše: Nemački ljubitelji pšeničnog piva proveli su vekove tražeći savršeni način kako da talog bude ravnomerno pomešan sa pivom. Tako je sada omiljeni metod kucanje donjim, a ne gornjim delom čaša kako bi se talog pomešao pre ispijanja.
Metalne korice knjiga: Iako bi mnogi pomislili da su u bibliotekama smišljene metalne ivice za korice od knjiga, to ipak nije tako. U Nemačkoj tvrde da su ih izumeli studenti kako bi, dok ispijaju pivo, zaštitili korice svojih knjiga stavljenih na često mokre kafanske stolove.
.jpg)
