Izvor: BalkanRock.com, 23.Jul.2015, 11:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Black Label Society otopio Dom Omladine

Foto: Nemanja Đorđević

Sinoć je beogradska publika u Domu Omladine imala prilike da vidi jedno od vodećih metal imena današnjice- Black Label Society.

Nesrećna uloga predgrupe ovakvom imenu pripala je manje poznatom rumunskom sastavu The Kryptonite Sparks. Navodno vrlo bitan i poznat u Rumuniji, ovaj rock sastav nastupao je u polupraznoj Amerikani, pretresajući svoja dva EP izdanja.

Publika je desetak minuta nakon The Kryptonite Sparks >> Pročitaj celu vest na sajtu BalkanRock.com << počela da ulazi u salu, ekipa koja je visila ispred Doma Omladine verovatno je završila svoje pivo te se Amerikana počela ozbiljnije popunjavati. Uz pesme sastava poput Rage Against The Machine ili Alice in Chains znojili smo se iščekujući čupavu glavu Zakka Wyldea.

Sa osam minuta zakašnjenja, ako se to može nazvati kašnjenjem uopšte, zvuci sirene sa odgovorajućim propratnim crvenim rotirajućim svetlom ispunile su salu, zajedno sa gromoglasnim povicima iz publike. Crna zavesa sa BLS logom je konačno pala i otkrila je bend koji je započeo svirku sa “The Beginning… At last”. Wylde se uopšte nije štedeo, te je već na prvoj pesmi pokazao dodatne veštine na gitari, prebacivši je iza glave i odsviravši genijalni solo. Bez pauze ušlo se u sledeću stvar, “Funeral Bell”, a tek se na “Bleed on me” publika malo više opustila te su svi skakali i pevali. Wylde je skakao po celoj bini, udarao se u grudi, kad god podigne ruku iz oznojene mase se čulo gromoglasno “Oj”. Ovaj virtuoz na gitari projektuje toliko energije da bi mu i mlađe kolege pozavidele na njoj. Bez minuta pauze i bez verbalne komunikacije sa publikom ređaju se “Heart of Darkness”, “Suicide Messiah” , “My Dying Time” i “Damn the Flood”. Svi članovi benda su utihnuli jer je sada došlo vreme za poduži gitarski solo Zakka Wyldea. Facemelting rifovi su ispunili salu. Topili smo se svi kolektivno ali sada više ne zbog vrućine i isparavanja znoja i alkohola. Zakk Wylde nas je potpuno istopio svojim umećem.

Njegov solo bio je uvod u sledeću stvar – “Godspeed Hellbound” i tek nakon te pesme metal veteran se obratio publici, prvenstveno kako bi predstavio članove benda. Obraćanje publici je bilo svedeno na minimum, ali ipak je bilo krajnje srdačno i odavao se utisak da su oni zaista srećni što su ovde. Nakon bloka brzih hitova došlo je vreme i na sporije stvari, te su nastavili svirku sa “Angel of Mercy”, a jedan par je proveo celu pesmu u stiskavcu. Nakon nje kreće i “In this River” koju je Zakk napisao za Dimebaga i završio je pesmu sa rečima “Nedostaješ nam, Dime”. Nastavilo se sa sporijim taktovima, te je došao na red i “The Blessed Hellride”. Bend je zatim prodrmao usnulu publiku presekavši sa “Concrete Jungle”, i tad se publika maksimalno opustila i crowd surfovala.

Zakk je demonstrirao svoju čudovišnu gitaru sa dva vrata podigavši je iznad glave, čisto da i ovi koji su bili u poslednjim redovima mogu u potpunosti da je vide. Poslednja pesma za to veče bila je “Stillborn”, nakon koje se članovi benda pokloniše, baciše svoje palice i trzalice u publiku, a Wylde je išao sa jednog kraja bine na drugi i aplaudirao publici.

MH Concerts i Serbian Hellbangers su nam doveli jedno od imena koje je postavilo standard o metal svirkama u Srbiji, ili možda koncertima uopšte. Izuzetno profesionalna svirka na kojoj se nije gubilo vreme ni na čemu, ozvučenje je bilo sjajno, samo što su jaka svetla na bini ponekad delovala vrlo zaslepljujuće. Zakk Wylde je definitivno jedna od onih ikona muzike koju treba videti uživo kako bi se u potpunosti stekla prava slika o njemu, velikoj muzičkoj zveri sa velikim srcem.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

Nastavak na BalkanRock.com...