Izvor: Blic, 01.Apr.2015, 15:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NOVI NIN: Sprema li nam Vučić izbore?
Da li razlog za iznenadnu najavu povećanja penzija i plata u javnom sektoru, samo pet meseci nakon što su te „bolne mere“ uvedene, zaista leži u poboljšanju ekonomskih pokazatelja, kao što je zvanično saopšteno, ili motivaciju za promenu retorike ipak valja tražiti u početku pada rejtinga premijera Aleksandra Vučića, na šta ukazuje istraživanje do koga je došao NIN? U novom broju istražujemo i da li nam je stvarno toliko „svanulo“ u poslednjim mesecima, da bi plate >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i penzije mogle biti povećane već do kraja godine. Janis Varufakis, grčki ministar finasija, u svom autorskom tekstu u NIN-u, piše da su građani i parlamenti širom Evrope navođeni na pogrešan zaključak da je plan za spasavanje od bankrotstva Grčke predstavljen kao čin „solidarnosti“. Više u novom broju NIN-a.
Da li razlog za iznenadnu najavu povećanja penzija i plata u javnom sektoru, samo pet meseci nakon što su te „bolne mere“ uvedene, zaista leži u poboljšanju ekonomskih pokazatelja, kao što je zvanično saopšteno, ili motivaciju za promenu retorike ipak valja tražiti u početku pada rejtinga premijera Aleksandra Vučića, na šta ukazuje istraživanje do koga je došao NIN?
Da li se nada penzionera i zaposlenih u javnom sektoru podgreva samo zato da bi se trenutno umanjio njihov revolt, ili je reč o pripremi prevremenih parlamentarnih izbora, istovremeno sa pokrajinskim i lokalnim, koji bi, prema nezvaničnim najavama, mogli biti održani u istom danu?
Kako bi, ukoliko bi zaista odlučio da još jednom izazove izbore kad im vreme nije, premijer tu odluku obrazložio domaćoj javnosti i stranim partnerima?
Kako se, u celu računicu, uklapa Vojislav Šešelj, kome se, ukoliko ne bi bio u Hagu, smeši parlamentarni status u Vojvodini i da li su socijalisti, ukoliko osete da im se spremaju izbori, zaista spremni za preventivnu akciju uvežbavanja opozicione uloge?
Izjava premijera Aleksandra Vučića da bi plate i penzije mogle biti povećane već do kraja ove godine, odjeknula je kao bomba u ovdašnjoj javnosti. Da li nam je stvarno toliko „svanulo“ u poslednjim mesecima, da li je višegodišnje propadanje preokrenuto nekim čarobnim štapićem i da li nam uopšte treba MMF?
Cifre ipak govore da razloga za optimizam nema. Budžetski uspesi kojima se premijer hvali upravo su posledica manjih plata i penzija i ranijih uplata dividendi javnih preduzeća. Samo na platama i penzijama u prva dva meseca napravljene su uštede od 21 milijarde dinara ili 175 miliona evra u odnosu na isti period prošle godine. Bitno su veći, čak za 14 milijardi dinara i neporeski prihodi, odnosno jednokratne uplate dividendi javnih preduzeća.
NIN-ova računica pokazuje da bi deficit u prva tri meseca, bez smanjenja plata i penzija i jednokratnih uplata dividendi iznosio čak 62 milijarde umesto sa MMF-om dogovorenih 55 milijardi dinara. Tim tempom godinu bismo završili sa budžetskom rupom od 248 milijardi dinara, što je za 57 milijardi ili blizu 500 miliona evra više od planiranog.
Iako u Misiji MMF-a u Beogradu ne žele da komentarišu najave podizanja primanja, iz teksta samog sporazuma jasno je da takva opcija ne postoji. U tački 10. Sporazuma stoji da se prihodi veći od planiranih mogu koristiti samo za otplatu javnog duga ili infrastrukturne projekte.
Sve ovo verovatno je poznato i premijeru, pa se njegove najave mogu tumačiti kao predizborne, marketinške, kako bi se primirili prosvetari u štrajku ili kao nagoveštaj neuspeha aranžmana. Opširnije u štampanom izdanju NIN-a.
Kad grčka vlada početkom 2010.godine više nije mogla da servisira svoja dugovanja francuskim, nemačkim i grčkim bankama, pokrenuo sam kampanju protiv njenog plana da ta dugovanja otplati tako što će od evropskih poreskih obveznika da uzme ogromnu novu pozajmicu, piše Janis Varufakis, grčki ministar finasija u autorskom tekstu koji prenosi novi broj NIN-a.
On je naveo da novi krediti nisu toliko bili deo plana za spasavanje Grčke od bankrotstva koliko cinično prebacivanje privatnih gubitaka u bankarskim bilansima na ramena najranjivijih slojeva grčkog stanovništva.
„Koliko evropskih poreskih obveznika koji su finansirali isplatu tih kredita zna da je preko 90 odsto od 240 milijardi evra, za koliko se Grčka zadužila, otišlo finansijskim institucijama, a ne grčkoj državi ili njenim građanima?", zapitao se grčki ministar finansija.
Varufakis piše i da su građani i parlamenti širom Evrope navođeni na pogrešan zaključak time što je plan za spasavanje od bankrotstva predstavljen kao čin „solidarnosti“, i to što nije obezbeđena pomoć običnim Grcima - što su oni, štaviše, dovedeni u poziciju da Nemce još više opterete - neizbežno je vodilo potkopavanju kohezije unutar evrozone.
„Nemci su se okrenuli protiv Grka, Grci su se okrenuli protiv Nemaca; a, kako se više zemalja suočavalo s teškoćama, i Evropa se okrenula protiv sebe“, ukazuje ministar finasija Grčke.
Varufakis u svom autorskom tekstu zaključuje da evropski lideri moraju zajednički da rade na tome da se monetarna unija preuredi na takav način da ubuduće bude podrška opštem prosperitetu, umesto što podstiče uzajamni resantiman.
.jpg)
