Izvor: Politika, 21.Avg.2014, 13:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Krkobabićeva izdašnost, Vujovićeva glavobolja

Zbog povećanja penzija 2008, loše poreske decentralizacije 2011. i rđavog poslovanja javnih preduzeća Srbija klizi u bankrot

Gnev 2.500.000 ljudi, penzionera i zaposlenih u javnom sektoru, sručiće se na novog ministra finansija Dušana Vujovića, kad na jesen u parlament stigne predlog državne kase u kome se predlaže smanjenje ličnih primanja. Potpuno nepravedno, jer zbog dužničke krize koja zemlji preti, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Vujović, za razliku od svojih prethodnika, više nema izbora. Otuda i pitanje ko je kriv za sve greške u vođenju fiskalne politike koje su u novijoj ekonomskoj istoriji pravili ministri finansija, a koje su našu zemlju dovele na ivicu bankrota?

Odgovor na to pitanje jednim delom vidi se i u izvešaju Fiskalnog saveta u kome se navodi kako su do 2008. godine javne finansije imale probleme, ali su bile održive.

„Tada je optimalan odgovor na promenjenu realnost trebalo da bude prilagođavanje javnih rashoda, ali on je izostao. Umesto toga reakcije države na krizu bile su dvosmislene i u krajnjem ishodu ekonomski nepovoljne. S jedne strane, sprovođene su pojedinačne mere štednje, ali su, sa druge strane, usvajane politički motivisane i fiskalno neodgovorne mere”, navodi se u njihovom izveštaju.

Kao najneodgovorniji potez oni navode, kako kažu, „vanredno i potpuno neosnovano povećanje penzija 2008. godine”. Kako se navodi u njihovoj analizi, penzije su tokom 2008. godine tri puta povećane. Osim, redovnog usklađivanja za inflaciju od 11 odsto, penzije su povećane još dva puta – u februaru (11) i u novembru (10 procenata).

„Drugo vanredno povećanje penzija u novembru bilo je rezultat populističkih predizbornih obećanja”, ocenjuju u Fiskalnom savetu.

Srboljub Antić, koji je tada bio predstavnik Srbije u Međunarodnom monetarnom fondu, vrlo dobro se seća kako su tada izgledali ti pregovori. Danas sa distance kaže da su na taj način samo ispunjena nerealna predizborna obećanja na osnovu kojih su „kupovani” glasovi.

– To je najvećim delom uticalo na kreiranje strukturnog deficita u budžetu – ocenjuje Antić.

Treba reći i to da su protiv tog rasta bili i tadašnji premijer Mirko Cvetković i ministarka finansija Diana Dragutinović. Međutim, koaliciona vlada nije odolela pritisku Partije ujedinjenih penzionera i penzije su povećane. Zanimljivo je da je protiv tog povećanja bio i tadašnji ministar privrede Mlađan Dinkić koji je takvu nameru opisao sledećim rečima – „To bi bilo isto kao kada bismo zgradu kojoj preti požar polili benzinom”. Međutim, upravo je mera za koju se on zalagao u izveštaju Fiskalnog saveta označena kao druga greška fiskalne politike. Reč je o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave kojima je dobar deo prihoda sa republičkog prebačen na lokalni nivo. Decentralizaciju za koju su se Ujedinjeni regioni Srbije tada snažno zalagali, Fiskalni savet, MMF i domaći eksperti označili su kao fiskalno neodgovoran potez. 

Kao treću grešku naši sagovornici navode loše upravljanje javnim i državnim preduzećima i bankama. To je dovelo do toga da celokupan trošak njihovog neuspešnog poslovanja preuzme država. U Fiskalnom savetu vrlo često navode primer „Srbijagasa” koji je rekorder po broju izdatih državnih garancija. Problem je, što prema Zakonu o javnom dugu i garantovani zajmovi ulaze u ukupan dug zemlje, a oni prelaze 2,7 milijarde evra. Od toga je gotovo svaka treća garancija aktivirana, što znači da javna preduzeća nisu u stanju da izmiruju svoje obaveze, već su postale teret poreskih obveznika.

– Kad bi se te garancije za „Srbijagas” ukinule preduzeće bi otišlo u stečaj – kaže namAntić. – U našem budžetu i dalje postoji puno prostora za uštedu. Subvencije u Srbiji i dalje su na većem nivou nego u zemljama regiona i EU. Nadam se da će rešavanjem pitanja problema u restrukturiranju i onih firmi koje su u portfoliju Agencije za privatizaciju taj iznos biti smanjen. Takođe mi je fascinantno kako su izdaci za robu i usluge i dalje na viskom nivou i kako se ne smanjuju. Očigledno je da neko od toga ima koristi.

Anica Telesković

objavljeno: 21.08.2014.

Nastavak na Politika...