Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 22.Okt.2014, 13:58   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bušatlija: Svi problemi zbog zloupotreba u upravljanju javnom imovinom

Smanjenje penzija i plata u javnom sektoru i nije pravo rešenje za problem sa manjkom u budžetu Srbije, ocenio je danas savetnik za investicije Mahmud Bušatlija.

On je na konferenciji "Nezavisna regulatorna tela i budžet Srbije", koju organizuje Danas konferens centar rekao da je Srbija od pre nekoliko teško finansira budžet i beleži deficit, što ukazuje da se državnom imovinom ne upravlja kako treba.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<
"Svi problemi o kojima danas govorimo proističu iz zloupotreba u upravljanju javnom imovinom. Zbog toga je neophodno sprovesti reformu celog javnog sektora, uključujući i agencije", rekao je Bušatlija.

On je ocenio je Srbija u fazi kada se teško može sagledati kada će imati izbalansiran budžet.

"Ne vidim izlaz za budžet u tome što ćete smanjiti prihode penzionerima, koji su svojim radom obezbedili dobro obrazovanje i tokom velikog broja godina odlično zdravstvo. Smanjuju se plate u javom sektoru i penzije, što se direktno preliva u smanjenje potrošnje", rekao je Bušatlija.

Sve agencije služe nečemu što nije javni interes

On je rekao i da je u Srbiji visoko politizirano upravljanje državnim resursima, gde sve agencije služe nečemu što nije javni interes.

Bušatlija je podsetio da je prošla vlada promovisala racionalizaciju u agencijama i da će 130, 140 agencija svesti na prosečnu evropsku normu od šest, sedam agencija i dodao da je, koliko on zna, trenutno najbliža ukidanju Agencija za kontrolu vodnog saobraćaja, koja je neophodna.

Bivši zamenik predsednika Upravnog odbora Agencije za elektronske komunikacije (Ratel) Milenko Ostojić je kao primere neracionalnog ponašanja u agencijama naveo to što je Ratel godinama plaćao 60.000 evra mesečno za zakup prostorija u kojima posluje.

Ostojić je naveo i da su samo u Srbiji prihodi od naknada za korišćenje numeracije i naknada za korišćenje frekvencije prihodi regulatorne agencije, dok se u drugim zemljama ta sredstva uplaćuju direktno u državni budžet.

Zašto se ne koriste frekvencije, čiji se interesi štite?

Direktor kompanije za informacione i komunikacione tehnologije Nortel u Srbiji Zoran Živković rekao je da se u Srbiji ne koristi deo slobodnog frekvencijskog spektra za razvoj četvrte generacije mobilne telefonije, a država bi od toga mogla da ima prihode od nekoliko desetina miliona evra.

"U Belgiji, koja je po veličini uporedna Srbiji, mobilni operator je dva bloka frekvencija platio više od 60 miliona evra", naveo je on i upitao da li se time što se ne koriste te frekvencije štite nečiji interesi.

"Ratelove komisije traže da ih vodimo po celom svetu"

Žiković je rekao i da samo u Srbiji regulatorna agencije ne prihvata međunarodni CE sertifikat za elektronsku opremu i traži dodatnu sertifikaciju i kao primer je naveo da je sertifikat Ratela dobila i električna četkica za zube "oral B".

"Ratelove komisije traže da ih vodimo po celom svetu, da oni vide kako se proizvodi neka antena, kako se šrafi, iako se ta antena već prodaje u 40 zemalja. Uz to ide i odsedanje u najboljim hotelima i dnevnice za članove komisije… to je skandalozno. Ali, većina uvoznika ih prosto odvede na ekskurziju i dobije sertifikat", rekao je Živković.

Organizator konferencije Željko Panić rekao je da su na konferenciju bili pozvani i predstavnici Ratela, ali da su odgovorili da je direktor na desetodnevnom službenom putu u Južnoj Koreji i da bez njegovog odobrenje ne mogu da prisustvuju skupovima.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Danas: Niko više ne pominje gašenje nepotrebnih agencija