Izvor: Blic, 02.Mar.2015, 14:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EKSKLUZIVNO, Nurkić za "Blic": Pred kraj ću doći u Partizan zbog "grobara"!
U NBA ligi ga zovu Juka. Kao i svaki debitant, Jusuf Nurkić za svaki koš mora sam da se izbori što, iako ima 212 cm i 130 kg, nije jednostavno. Za „Blic“ priča o NBA i Denveru i zašto će zaigrati za Partizan.
Kako si zadovoljan prvom sezonom u najjačoj ligi na svetu? Otkako je Mozgov otišao, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sve više igraš?
- S obzirom na to da znamo da je neko nepisano pravilo da oni koji dođu prvu godinu skoro i ne igraju, pogotovo ako su iz Evrope, onda stvarno moram biti zadovoljan. Ipak, teška je prva godina. Ovde je sve drugačije. Od načina života, do košarke, i stoga je još teže prilagoditi se. Mnogi su mi savetovali da ostanem u Evropi. Odlučio sam se za NBA jer sam siguran da će ljudi u NBA iskoristiti sve što imam i znam jer jedini imaju vremena za to. Sad svi vide da sam doneo najbolju odluku.
Dupli otac Haris
Nedavno je u Americi u poseti Jusufu bila njegova porodica. Najviše pažnje u medijima izazvao je otac Hariz, koji je visok 208 cm i, prema nekim pričama, težak 209 kilograma. Zato ga i zovu Dugi, ali i Dupli. Čuvena je priča da su Hariza, koji radi kao policajac, skauti videli kada je „Naslagao“ u Tuzli 14 izgrednika. Odmah su ga pitali da li ima sina i tako su započeli i Jusufuvi košarkaški dani. Uz Harizovu pomoć, mi smo došli do Jusufa i napravili ovaj intervju.
Kako izgleda život rukija u NBA?
- Iskreno, jako, jako teško. Igrate protiv najboljih igrača na svetu, a ja sam većinu njih mogao da vidim jedino na TV ili na igricama. Kad si ruki, jednostavno igraš sam protiv svih i nekad izgleda da su svi protiv tebe (smeh). Za sve se moraš pet puta više boriti. Ovde za sve postoje pravila i jako su strogi kada ih neko ne poštuje.
Mahom sam kreiraš tvoje koševe. Da li očekuješ da se više akcija igra za tebe?
- Potrebno je vreme za sve, ovde se status jako teško dobija. Ja ću raditi sve što je u mojoj moći da budem što bolji. Šta trener bude očekivao od mene, to ću i da radim.
Omiljen si postao jer si hrabar, pokazao si zube i zvezdama poput Demarkusa Kazinsa i Marka Gasola.
- Kad si sam na svetu i ako ne želiš da budeš gubitnik, moraš se boriti više od svih ostalih. Mnogo je toga što je samo sport, a neki ljudi iz nekih razloga to protumače na svoj način. S Gasolom sam se pozdravio posle utakmice i čestitao mi je na igri. Kod Kazinsa je bila drugačija situacija. Status koji on ima je toliko nepravedan. Nije važno kako ga čuvaš, on mora dobiti ili koš ili faul. U svlačionici na poluvremenu ostao sam sam neko vreme i razmišljao kako prevazići to. Izašao sam u nameri da dobijemo utakmicu. Igrao sam slobodno i namerno sam ga provocirao. Svakako ništa nesportski.
Ameri uče pesme Baje kralja
Nedeljko Bajić Baja, čije pesme se čuju s razglasa u hali kada daš koš, uvek te pozdravlja. Šta kažu saigrači kad krene „Nemoguća misija“ u areni?
- Da... Baja je kralj. Koliko često peva, i Ameri su počeli pesme da uče na pamet.
Svi te na Balkanu vole, a to nije lako. Kako si to uspeo?
- Baš svi (smeh). Puno toga potiče od vaspitanja. Ja se samo trudim da predstavljam svoju zemlju i svoj narod u najboljem svetlu. A na neki način i Balkan. Drago mi je da sam s Balkana i, naravno, iz Bosne!
Navijaš za Partizan, da li pratiš utakmice sad kad nije u Evroligi?
- Pratim naravno. Nažalost, Partizan prolazi kroz težak period. Odavno to više nije samo sport. Ali uz takvu publiku koju Partizan ima, teško je propasti i siguran sam da će i Partizan biti onaj stari. Verujem da samo na osnovu navijača zaslužuje pozivnicu u Evroligu. Verujem da je to najvernija publika na Balkanu, a i šire. I nakon što sam s Cedevitom pobedio Partizan, nadao sam se da će dobiti pozivnicu. Jer stvarno bez Partizana ni Evroliga nije ista.
Da li bi voleo da dođeš i nekada zaigraš u Partizanu?
- Verujem da ću jednoga dana i doći u Partizan. Ali pre toga sam siguran da ću se vratiti u Zadar, i to u najboljim godinama, jer to je moj klub, oni su mi dali najviše. Obećao sam mojim Zadranima. I s nestrpljenjem čekam taj dan. Jer bez tog kluba, bez tog grada i bez tih ljudi, ni moja karijera ne bi bila ovakva kakva je trenutno. Ali kažem vam da verujem da ću doći jednog dana u Partizan, bar zbog te publike!
.jpg)
