Izvor: Politika, 25.Jan.2015, 16:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život i smrt prvog i drugog reda
Šta je vest: jedan poginuli Britanac, troje Francuza, sedam Nemaca, 12 Italijana, 50 Balkanaca, 80 Turaka, 150 Arapa, 450 Indusa...
Putujući svetom shvatio sam da postoje civilizacije koje su jednostavno različite. Moj mentalni sklop, po DNK usidren u Evropi, onemogućio mi je da razumem zašto pripadnica najviše indijske kaste bramana – iako su kaste zvanično davno ukinute – zahteva da se spali osoba iz najniže kaste „nedodirljivih“ čija je senka (!) stala na njenu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << senku.
U vremenima kada su švedski bračni parovi davali saglasnost da njihovo žensko dete bude deflorisano odmah po rođenju – da eventualno ne bi imalo traumu prvog seksualnog odnosa – neuspešno sam se trudio da razumem običaj „faraonskog obrezivanja“ devojčica kojima se odstranjuje klitoris, a vagina primitivno zašiva sve do udaje kada se razdeviči ritualnim drvenim batom. Mnoge umru od sepse.
Sve je to tako daleko od limenki „koka-kole” ili šoping-molova, simbola civilizacije koja mi je iskonski bliža. Ne znači, naravno, da Zapad potpada pod ovu namerno uprošćenu definiciju, ali ona je neophodna da bi se napravio kontrast sa drugim svetovima koji imaju neke svoje, nama nedokučive misaone ili običajne dimenzije.
Ko je taj koji će proceniti superiornost jedne nad drugom civilizacijom? Da li su stepeni razvoja – koji po tehnologiji ili stepenu standarda idu u korist Zapada – opšti, večni i nepromenljivi?
Nezadrživi uspon Kine samo je jedno podsećanje da civilizacije kruže, da tokom pet hiljada godina postojanja imaju svoje uspone i padove, pa nove uspone. Ciklično kretanje istorije sa istoka na zapad, pa ponovo na istok, kao što je tvrdio slavni arapski filozof i istoričar Ibn Haldun.
Koliko toga je svetu podarila islamska civilizacija u svojoj zlatnoj eposi? Algebru, astronomska i medicinska otkrića.
Islam se širio Kuranom i mačem, osvajao teritorije, ali nije nametao sopstvene vrednosti, gušio lokalne kulture. Osmansko carstvo nije rušilo srpske manastire. Ako je islamizovalo, a jeste, to je činilo ništa manje od katoličkih misionara po Latinskoj Americi ili protestanata po Africi.
Šta je onda rešenje za svetove nastale na različitim religijama, kulturama i običajima koji se danas prepliću pre svega zahvaljujući zapadnom konceptu globalizacije? Nametanje vrednosti civilizacije koja se samoproglasila za superiornu, koja sopstvene koncepte demokratije, sloboda, ljudskih prava ili svakodnevnog življenja smatra vrhunskim dostignućem ljudskog razvoja?
Možda i jeste tako, verujem da Vestminster bolje zastupa interese Britanaca nego lokalna avganistanska skupština Loja džirga, ali da li svako telo prihvata presađeni organ? Pokazuje se da ne prihvata.
Postoji rešenje, ali ono se u praksi savremenog sveta ne sprovodi: tolerancija, uvažavanje različitosti. Kako stojimo sa tom temom? Deklarativno odlično, u praksi nikako.
Kao da se ništa nije promenilo od cinične definicije šta je vest, nastale u Londonu još krajem 19. veka, na vrhuncu kolonijalizma: vest je jedan poginuli Britanac, troje Francuza, sedam Nemaca, 12 Italijana, 50 Balkanaca, 80 Turaka, 150 Arapa, 450 Indusa...
Vraćam se na pariski fenomen u vezi sa napadom na satirični časopis „Šarli ebdo”. On je ozbiljniji od zbira njegovih žrtava. Nema sumnje da je pariski masakr tragičan. Ali, zar se „Šarli ebdo” gotovo svakog dana ne događa u Bagdadu? Šta je sa pokoljima Boko harama u Nigeriji? Da li smo izbliza toliko medijskog prostora posvetili više od stotinu dečjih žrtava terorizma u Pešavaru, u Pakistanu?
Zašto sve žrtve nisu ni u smrti ravnopravne? Zapad kao da ne želi da shvati da je to iritirajuće. Da to olakšava posao onima koji misle da će brutalnim terorizmom razrešiti ove i druge nepravde. Zašto se ne primećuje bes getoizovanih muslimana po Evropi ili potmulo nezadovoljstvo onih sa Bliskog istoka ili Potkontinenta?
Mogu šefovi diplomatija EU da izglasavaju efikasniju strategiju borbe protiv islamista koji se vraćaju iz Sirije i Iraka, ali prethodno bi morali da odgovore na pitanje šta je 16.000 evropskih džihadista uopšte privuklo da se pridruže kalifatu Abu Bakra el Bagdadija. Nije najveći problem njihov povratak sa ratišta. Veći je njihov odlazak na ratišta.
Šta je sa uzrocima terorizma koji se pretvorio u ideologiju? Pokazalo se da likvidacijom Osame bin Ladena nije uništen binladenizam. Štaviše, u Islamskoj državi dobio je još brutalniju i nasilniju formu.
Nisam apologeta ni jedne ni druge strane. Samo glasno razmišljam. Radikalni fanatici, zloupotrevljavajući islam, izlivaju se kao olovni vojnici. Toliko su se ispunili mržnjom da se bore i protiv sopstvene vere zahtevajući da se islam vrati u 7. vek – koje ne slučajno doživljavaju kao superioran u odnosu na mračna vremena hrišćanske Evrope tog doba.
Stvorena je velika zbrka vekova. Islamski džihadisti zaboravljaju da ovo više nije era Kurana u jednoj i mača u drugoj ruci. Hrišćanski fundamentalisti, vođeni raznim antiimigracionim pokretima, zaboravljaju da ne mogu nadmeno da se ponašaju prema civilizaciji od koje su mnogo dobili a potom je gurnuli na margine „superiorne” „koka-kola” civilizacije.
Muslimani su, kao i Jevreji i hrišćani, narod knjige. Muslimanske žrtve u Siriji, Iraku ili Nigeriji nisu žrtve drugog reda.
Ko pamti prošlogodišnju kampanju „Vratite nam naše devojčice”, pokrenutu pošto je Boko haram oteo oko 300 devojčica iz škole. Do danas nisu vraćene roditeljima. One više nisu „priča”, sem kad su jednu od njih naterali da se sa deset godina raznese na nekoj nigerijskoj pijaci i usmrti još 20 ljudi.
Boško Jakšić
objavljeno: 25/01/2015
.jpg)
