Izvor: RTS, 31.Maj.2015, 00:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Po zakonu jednake, u praksi neravnopravne
U Srbiji je svako četvrto dete rođeno vanbračno, podaci su Zavoda za statistiku. Iako se često može čuti da su prava bračnih i vanbračnih drugova zakonski izjednačena, u praksi, ipak, nije tako.
Prve razlike uočljive su tek kad se parovi posvađaju. Da bi vanbračni partneri u slučaju razdvajanja podelili ono što su stekli, pred sudom moraju najpre da dokažu postojanje zajednice i momenat kada >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je ona počela. U sudskom postupku to dokazuju svedoci.
"Neki put mnogo je teško dokazati postojanje vanbračne zajednice, jer je to činjenica koja se osporava u nekom postupku, zatim je i sticanje imovine teško dokazati, kad su počeli da stiču, da li su sad svi ti prihodi ulivani u tu zajednicu", kaže Sanja Bukva, sudija Drugog osnovnog suda u Beogradu.
Ukoliko ne postoji testament, problem je ko će šta da nasledi. Vabračni supružnik ne može naslediti svog partnera, a i za porodičnu penziju potreban je venčani list.
"U praksi sam imala slučaj poništaja braka, taj brak je trajao od 10 sati ujutro do 14 časova popodne. Čovek je umro. Fond za invalidsko osiguranje je tražio poništenje braka, pridružili su se i unuci pokojnog bračnog druga. Mi smo morali da utvrđujemo da li je postojala vanbračna zajednica da ne ispadne da je brak trajao samo četiri sata. Ispostavilo se da su oni bili u vezi jako dugo", kaže sudija Sanja Bukva.
Deca rođena u braku i van braka po pravima su uglavnom izjedančena. Pred sudom se, recimo neplaćanje alimentacije, tretira na isti način. Ipak, ima drugih problema u ostvarivanju prava, kaže Vera Totić predsednica udruženja samohranih roditelja.
"Deca iz vanbarčne zajednice ne mogu da ostvare sve prenadležnosti koje država daje u slučaju siromaštva, u slučaju da je socijalni slučaj ili da ima pravo na dečiji dodatak ili neku beneficiju. Tu opet ide problem", kaže Vera Totić, predsednica Udruženja samohranih roditelja
To što imovinski odnosi vanbračnih partnera nisu do kraja uređeni zakonom, ima objašnjenje.
"Mogu da se događaju razne zloupotrebe, da ljudi pod firmom te vanbračne zajednice ostvaruju neka druga svoja prava, često se tu može raditi o izbegavanju plaćanja nekog poreza, jer ako bi se izjednačila vanbračna zajednica supružnici su oslobođen plaćanja poreza kada regulišu svoje međusobne odnose", kaže advokat Dušan Marković.
U Srbiji ima više od 200.000 ljudi koji žive u vanbračnoj zajednici, pokazuju popisni podaci.
Dakle, stotinu hiljada potencijalnih imovinsko naslednih problema. Savet stručnjaka vanbračnim partnerima je da kada stiču imovinu regulišu svoja prava ugovrima o vlasništvu, ali i da se sa partnerom prijave na istu adresu. Na taj način će pred sudom lakše dokazati od kada je i da li je zajednica postojala.
.jpg)
