Izvor: Politika, 28.Jul.2014, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Džoni Štulić ne namerava da obnovi „Azru”
Otišao sam iz „Parnog valjka” zbog zasićenja, osnovao sam „Aerodrom” i nizali su se hitovi: „Kad misli mi vrludaju”, „Stavi pravu stvar na pravo mesto”, „Obična ljubavna pesma”, „Fratelo”
Užice – Na upravo završenom „Parkfestu” u Užicu, koji je realizovan zahvaljujući entuzijazmu mladih Užičana, nastupio je i zagrebački bend „Aerodrom”. Osnivač i vođa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ovog sastava, Jurica Pađen (59), roker iza kog je 35 godina bavljenja muzikom i oko 150 napisanih pesama, prvi put je svirao u Užicu. Mada je, kaže u intervjuu za naš list, nekad na turnejama prokrstario Srbijom, tek je sada svirao Užičanima.
Tokom boravka u ovom kraju, Pađen je posetio Zlatibor i selo Kremna. To selo proroka posebno ga je zanimalo: čitao je, ističe, knjigu o Kremanskom proročanstvu jer ga privlače takve teme. Mnoge zanimljive stvari su predvideli proroci Tarabići, a duhovnost ne poznaje teritorije, objašnjava svoje interesovanje Jurica na početku razgovora za „Politiku”.
Jedan ste od osnivača „Parnog valjka”, tri godine proveli ste u tom bendu i napustili ga?
S „Valjkom” sam sedamdesetih godina imao mnogo turneja po bivšoj Jugoslaviji, svirali smo i po 300 koncerata godišnje. Ali kod mene je nastupilo zasićenje, hteo sam nešto novo: muziku koja je drukčija, da otkrivam nove horizonte. Uvek sam išao za svojom vizijom, inače ne bih bio zadovoljan. Zadovoljstvo ne merim isključivo materijalnim nego po tome koliko sam se približio svojoj viziji. Otišao sam iz „Valjka”, osnovao „Aerodrom” i nisam gađao u prazno. Već prvi album s hitom „Kad misli mi vrludaju” bio je vrlo uspešan, drugi je dao veliki Ju hit „Stavi pravu stvar na pravo mesto”, treći „Običnu ljubavnu pesmu”, četvrti „Fratelo”.
Po čemu se „Aerodrom” razlikovao od tadašnjih rok bendova?
„Aerodrom” je u to vreme bio nešto novo po zvuku, takozvani progresivni rok. Predstavili smo novi zvuk, u onom sistemu pokušavali smo da zagovaramo demokratičnost i slobodu izražavanja. U „Aerodromu” sam tada svirao sa našim najvećim muzičarima: od Vedrana Božića, Miroslava Sedak Benčića, Laze Ristovskog koji mi je kao član „Bijelog dugmeta” ceo album odsvirao gratis, Boška Petrovića koji mi je svirao dve pesme pod uslovom da mu ne platim... Svirao mi je i Ulf Anderson koji je radio sa grupom ABBA.
Ipak, sa „Aerodromom” ste napravili pauzu i vratili se „Azri”?
„Aerodrom” je jedno vreme prestao s radom. Zatim se 1987. vratio Džoni Štulić i sa „Azrom” sam bio tri godine. Posle je stvoren „Pađen bend”, a kad je 2001. počela kriza u muzici, koja još traje, nastala su „Četiri asa”, jer smo želeli da vratimo veliku produkciju i koncertne nastupe. Posle toga ponovo smo pokrenuli „Aerodrom”, a sada uporedo snimam i svoj drugi instrumentalni album.
Jeste li u kontaktu sa Džonijem Štulićem?
Čujem se povremeno sa Štulićem koji je u Utrehtu. Ne namerava da obnovi „Azru”. Čuli smo se 11. aprila, za njegov rođendan. Pozvao sam ga telefonom i čestitao mu, a on mi je, baš na taj dan, poslao na poklon obradu moje pesme „Kraj tebe u tami”, na akustičnoj gitari. Snimio je to i poslao mi mejlom. Džoni kod kuće snima, obrađuje neke svoje pesme, postavlja ih na „Jutjub”, bavi se literaturom, piše.
Kako se od muzike živelo u vreme SFRJ i velike popularnosti?
Nismo se mi obogatili, ali živeli smo pristojno od muzike. Moje merilo uspeha je da možeš da radiš ono što voliš i da pri tom imaš za život. Nikakva bogatstva tu nisu presudna. Vozio sam se u „spačeku” i „vizi”, nije mi bilo bitno da se vozim u „mercedesu” i „jaguaru”. Imao sam ponudu da se vratim u „Valjak” kad je bio na vrhu, pa ponudu od hrvatskih kompozitora lakih nota da pišem tekstove za njih, ali me to nije zanimalo. Smatram da treba da se stvara i kad se uđe u godine. Gledao sam Pola Makartnija prošlog leta u Beču, on je jedan od najbogatijih muzičara i njemu nije potrebno da snima nove albume i svira koncerte, ali to što radi je fantastično. Makartni godinama tako praši da to „nije istina”. A šta drugo preostaje: da rešavaš ukrštenice ili piješ „margaritu” kraj bazena, pa posle sedam dana da poludiš?
Šta vam je posebno ostalo u sećanju iz tih „zlatnih vremena”?
Rado pamtim doba osamdesetih u Zagrebu, okupljanja u lokalima „Zvečka”, „Kavkaz”... Uz poznate muzičare, glumce, slikare dolazili su tu redovno i novinari Miroslav Lazanski, Denis Kuljiš, Tanja Torbarina, pa sadašnji medijski tajkun u Hrvatskoj Nino Pavić... „Zvečka” je bila kreativno mesto u kom su se okupljali oni koji su formirali tadašnje trendove. U to vreme nismo razmišljali o novcu nego da pravimo dobru stvar, da se podeli mišljenje s nekim. Štulić mi je u malom „Kavkazu” puštao „Filigranske pločnike”, snimljene na kasetofonu, slušao sam to i komentarisali smo. Ostala su i sećanja na tada uticajnu novinu „Polet” koja je pratila vrenje oko „Zvečke”. Dok su državni mediji bili rezervisani prema svemu tome, „Polet” nam je otvarao vrata, bio avangarda.
Branko Pejović
-----------------------------------------------------------
Muzika se danas pretvara u karikaturu, sredstvo za zabavu i zaradu
Kakva je današnja muzika?
Sadašnja muzika se svela na neku vrstu konfekcije. Lenonu, Makartniju, Bregoviću… nekad nisi mogao da određuješ uslove nego je muzičar postavljao uslove. Sad je to polurobovski odnos, važna je forma a ne suština. Muzika je nekad imala veći društveni uticaj. Nije mogla da menja svet, ali je uticala na razmišljanja ljudi i pravila male pomake. Danas se pretvara u karikaturu, sredstvo za zabavu i zaradu. Ignoriše se autorstvo, traži površnost, ovo doba ne trpi snažne ličnosti. Upravo zato jedna od pesama na mom albumu zove se „Plitko vreme”. A novi album „Aerodroma” naslovljen je „Taktika noja”: kao da je sve u redu, a malo toga je u redu.
objavljeno: 29.07.2014
.jpg)
