Osećajni rođak Pobesnelog Maksa  

Scenario ove akcione komedije je bio dostojan svog crteža: plodna dramska postavka, preokreti u radnji, dosetke i igre rečima, gegovi, mikroobrti svake vrste, fine karakterne razrade... Glavni lik, ta nužna žiža čitaočeve psihe, bio je Iv Rokatanski, pariski policajac rodom iz slovenskih krajeva, kojem se posao smučio, te sklopom okolnosti postaje taksista. Ali sudbina mu nije dala da radi >> Pročitaj celu vest na sajtu e-Novine << u uslužnom sektoru, već ga je gurnula da bude društveni korektiv, da zlikovce džungle na asfaltu privodi k poznaniju prava

AVANTURE U GRADU SVETLOSTI

„Iv Rokatanski“

Scenario: Lazar Odanović – Lazzaro

Crtež: Dragan Lazarević – D. de Lazare

„Gile Gulić“

Scenario: Dragan Lazarević – D. de Lazare i Jean Claude Smit – Mythic

Crtež: Dragan Lazarević – D. de Lazare

Izdavač: ROSENCRANTZ

Ponovni susret sa vižljastim i neobrijanim ratnikom pariskih pločnika, Rokatanskim (rođakom Pobesnelog Maksa), brzom brzinom grabi obaveštenog čitaoca. Vraća ga plemenitim vremeplovom u jedno od najblistavijih razdoblja srpskog i jugoslovenskog stripa - osamdesete godine 20. veka.

Opet proživljavamo sekunde kada smo listajući roto-hartiju tehnički skromnih izdanja, iz kutkova bivše nam otadžbine, shvatali ko je od tadašnjih stripovskih nada stasao u stvaraoca, kada smo pojmili gde je ona osećajna i estetska nijansa u večnim pričama ispričana na naš način.

Jedan od takvih trenutaka je bio i maj 1987. kada je tek rođeni bjelovarski magazin Oskar dao ljupku smešu regionalne klasike i potpuno novih stvari, po sadržaju izvanredno priređenu. A glavna novost je bila epizoda „Ključni svedok“ novog serijala scenariste Lazara Odanovića i crtača Dragana Lazarevića. Dajući ga u prvom delu magazina, kao najobimniji prilog, na čitave 24 strane, redakcija je strip najavila ovako:

...objavljujemo prvu epizodu serije „Iv Rokatanski“ beogradskog tandema Odanović–Lazarević, urađenoj u najboljoj maniri francusko-belgijske škole grotesknog stripa...

I zaista: imalo se šta videti i pročitati, vredelo je džeparca.

Naš crtač je, tablu za tablom - kao da smo u Belgiji živeli, a ne u Jugoslaviji koja se politički i produkciono tresla te godine - davao živahan i odmereno stilizovan crtež, pošteno odrađene dekore i rekvizite, gipki tuš, sveukupnu atmosferu najevropskije prestonice i sudbine njenih žitelja. Prosto nas je uvlačio u svet našeg junaka, videlo se čak i sa sive rotacije (jer se nije moglo bolje priuštiti u izdavaštvu te čudne godine). Crtač je, dakle, dao svoj tadašnji maksimum: klasično zanatsko poštenje za klasičnu priču.

Scenario ove akcione komedije je bio dostojan svog crteža: plodna dramska postavka, preokreti u radnji, dosetke i igre rečima, gegovi, mikroobrti svake vrste, fine karakterne razrade... Glavni lik, ta nužna žiža čitaočeve psihe, bio je Iv Rokatanski, pariski policajac rodom iz slovenskih krajeva, kojem se posao smučio, te sklopom okolnosti postaje taksista. Ali sudbina mu nije dala da radi u uslužnom sektoru, već ga je gurnula da bude društveni korektiv, da zlikovce džungle na asfaltu privodi k poznaniju prava.

Photo: rosencrantz.rs

Ovaj lepi rezultat, nepretenciozan i temeljno urađen, logično je proistekao iz stvaralačkih biografija dvojice autora.

Šira javnost je za beogradskog scenaristu Lazara Odanovića (1957) saznala već krajem sedamdesetih, kada se pojavio njegov bizarni komični serijal „Nićifor“ kojeg je crtao, baš kao i kasniji serijal „TV mreža DDT“, Zoran Kovačević. Primećeni su bili i Odanovićevi „Paceri“ sa Božidarom Milojkovićem, a „Tom i Džeri“ sa Kovačevićem i Zdravkom Zupanom bio je omiljeno štivo najmlađih širom Jugoslavije. U mnogo navrata je Odanović zaslužio reputaciju jednog od istaknutijih scenarista osamdesetih, sa izvornom duhovitošću i dobrim zanatom.

Posebno mesto u opusu ovog pisca ima saradnja sa nešto mlađim Draganom Lazarevićem (1964), koja je ostavila traga u našem tadašnjem stripskom humoru. Dete diplomata, često menjajući podneblja, Lazarević pripada najmlađoj postavi koja je izašla iz „Beogradskog kruga 2“. Još u 26. broju YU stripa (1981), kao srednjoškolac, on nudi stripove, na šta redakcija odgovora lakonski, ali pozitivno: „Prati redovno YU strip i naći ćeš svoj strip u Prvom startu“. Ovo pismo se tada nije izdvajalo od mnoštva drugih mladalačkih, ali je — danas to vidimo — odisalo voljom, vedrinom i marljivošću, što su sve osobine koje je crtač nadalje pronosio kroz stripski opus, autorski stil i druge vidove delovanja.

Glavni deo Lazarevićevog sazrevanja i prelaska u profesionalce vezan je nadalje za „Beogradski krug 2“ od 1983. i za Odanovićeva scenarija od 1984, podižući kvalitet iz kadra u kadar: serijal „Zar“ (Novi strip zabavnik), „X–Ion“ i „Rene Bozar“ (Val strip), „Crno beli svet“ (Kontejner), i naravno, „Iv Rokatanski“ (Oskar i Kontejner). Crtač 1986. počinje u Parizu studije unutrašnje arhitekture i dizajna, što je bio i početak saradnje sa francuskom periodikom (Ratatouille, Profil, Zooland, Top Magazine) i komercijalnim klijentima. Ovaj boravak je uticao i na stvaranje Rokatanskog, kako zanatski, tako i poslovno.

Dve godine nakon jugoslovenske premijere, 1989, u Francuskoj se kod izdavača „Sorg“ pojavljuje kolorni album koji su kompletno radili naši autori: Une aventure de Yves Rokatansky: Le Témoin. To je tada bila velika retkost, lepi datum za srpski strip i najava onog što ćemo u sledećim decenijama masovnije gledati: aktivno prisustvo naših autora u zemlji Gala.

Osim čitalaca i izdavača u dve zemlje, i kritika je svojevremeno potvrdila da je serijal zreo, da pokazuje trajne potencijale:

„Ostvarenje urađeno u najboljoj tradiciji francusko–belgijske škole grotesknog stripa. Karikirani likovi, kriminalistička priča, mnogo akcije, urbane onomatopeje, razbojnika, pucnjave, jurnjave kolima, nesporazuma i povremene nespretnosti, ali obavezno duhovitog hepienda, to su konvencije avantura ove vrste koje su poštovala oba naša stvaraoca“. (Slobodan Ivkov, NIN, 1989)

Taj utisak je ostao sve do danas:

Svoju nameru iz tinejdžerskih dana - da savlada najviše standarde jednog visoko formalizovanog manira, francuskog karikaturalnog stripa - Lazarević je direktno ispunio u svom velikom (inostranom) debiju, po scenariju iskusnog Odanovića. I zaista, „Iv Rokatanski“ je u crtačkom smislu bio udžbenički odraz profesionalne i temeljne psihe, što je kasnije višestruko potvrđeno i Lazarevićevom saradnjom sa Valterijem na „Rubini“. I tu stižemo do karakterološkog objašnjenja činjenice da samo neki talenti uspevaju da stvore iole ozbiljnije delo u industriji stripske zabave, jednoj od težih umetničkih disciplina. (Stefanović, u: Tamburić–Zupan–Stefanović, Stripovi koje smo voleli, 2011).

Kao i sva pošteno urađena dela, serijal o Rokatanskom je imao ponovljeni život, ali u mračnim i nestabilnim devedesetim (beogradski magazin Finesa).

Međutim, okolnosti nisu išle na ruke našem stripu u toj deceniji, a uz to je i crtač već duboko bio deo strane scene, jer je promovišući Rokatanskog u Francuskoj, na stripskim festivalima upoznao scenaristu Žana-Kloda Smita poznatijeg kao Mitik (Jean–Claude Smit/Mythic) i predložio mu saradnju na nekoliko projekata. Jedan od njih je i serijal o rasisti Giletu Guliću, francuskom malograđaninu, koji živi od poslova privatnog detektiva. Lazarević je sam započeo ovaj zanimljivi i veoma obećavajući serijal, da bi mu se Mitik pridružio, ali je novi preokret doveo do mnogo većeg projekta: „Rubine“.

Naime, baš na prelazu u devedesete, Lazarević je počeo i saradnju sa legendarnim Valterijem (autorom „Nataše“). Tako već 1991. naš crtač radi probe po Mitikovom scenariju i za novi serijal o policajki Rubini, za kuću „Lombar“ („Le Lombard“). Rad na serijalu je uspešno potrajao do 1999. kada crtač u ratnoj godini izlazi iz poduhvata, iz protesta zbog NATO bombardovanja, prepuštajući rad drugom majstoru, Bojanu Kovačeviću.

Ovakav sklop okolnosti našeg (anti)junaka Rokatanskog ostavio je bez nastavaka. Naravno, mišljenje je mnogih da Lazarevićev rad sa Valterijem i Mitikom predstavlja jednu od najsvetlijih tačaka našeg stripskog prisustva u Francuskoj onog doba.

Ali opet, ni ta činjenica ne sprečava neke od nas da pomisle u šta bi, u nekom drugom svemiru, mogao da se pretvori serijal o čekinjavom taksisti, Slovenu u Parizu, tom osećajnom rođaku Pobesnelog Maksa...

I da... Pravo ime mu je Ivan.

* Tekst prenosimo sa portala Rosencrantz uz dopuštenje redakcije
Pogledaj vesti o: Pariz

0 0