Izvor: RTS, 26.Maj.2015, 13:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nemačka, i gej brakovi na dnevnom redu

Nemački kancelar Angela Merkel, koju pritiska i vlast i opozicija u aferi ispomoći nemačke obaveštajne službe Amerikancima u špijuniranju Evropljana, našla se i pod pritiskom zahteva da se njena konzervativna Hrišćansko-demokratska unija otvori i zauzme slobodniji stav u pitanju homoseksualnih brakova.
Posle Irskog referendumskog >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << "da" homoseksualnim brakovima, predsedavajući Saveza nemačkih homoseksualaca i lezbejki u CDU Aleksander Fogt rekao je da je to signal i za Nemačku, navodi Tanjug.

Sada se u Nemačkoj, kao i u našoj CDU partiji, mora nešto dogoditi, rekao je Fogt i zahtevao od Merkelove da brzo deluje.
On je, kako prenose nemački mediji, ocenio da opasnost da se zbog toga na desnici nešto izgubi i nije velika i dodao da, ako se čak katolički obojene zemlje, kao što su Irska ili Španija, otvaraju za homo-brakove, onda to pokazuje koliko se društvena klima promenila.
Čovek bi morao da razmisli o tome da ono što katolički Irci mogu, možemo i mi, rekao je i član prezidijuma CDU Jens Šan.
U Nemačkoj se vodi ozbiljna debata o homoseksualizmu i ravnopravnosti jednopolnih partnerstava sa brakom, koja pokazuje svu složenost životne stvarnosti u vodećoj zemlji Evrope, ali i potvrđuje da je više od dve trećine Nemaca za hrišćanski heteroseksualni odnos otac-majka-dete, kao najbolju formu porodice.
Nemci žestoko diskutuju o homoseksualizmu - što bi se moglo tumačiti činjenicom da, u poređenju sa ostatkom sveta i dalje veoma lagodno žive, da nemaju muka s prehranjivanjem porodica, da imaju sve, pa im je sada, eto, na red došla i ta tema.
Diskusija o homoseksualizmu, ipak, nije rezultat imanja, zadovoljstva, uspeha, para ili dosade, već ozbiljna politička tema.
U okviru pomaka napred po tom pitanju, u Nemačkoj je zakonski dozvoljeno homoseksualnim parovima usvajanje usvojene ili rođene dece svojih partnera.
Tako je, pre par godina, jedna doktorka iz Minstera, čija je dugogodišnja partnerka pre nekoliko godina usvojila devojčicu u Bugarskoj, na sudu pobedila i postala majka, odnosno, dobila pravo da usvoji to usvojeno dete.
Kada je reč o javnim ličnostima i homoseksualizmu, bivši gradonačelnik Bremena, socijaldemokrata Hening Šerf je javno govorio o svojoj porodici.
Njegov unuk, naime, ima dve majke i dvojicu očeva-njegova ćerka Julija je majka malog Artura i živi u zajednici sa jednom ženom i parom homoseksualaca. Jedan od homoseksualnog para je otac deteta, koje je na svet došlo veštačkom oplodnjom.
Mali Artur, pisala je štampa, odrasta sa četiri roditelja.
Obojicu mladića doživljavam kao moje zetove i oni su mi za srce prirasli, rekao je u jednoj tv-emisiji deda malog Artura, bivši gradonačelnik Bremena.
Ovo je samo jedna od priča iz realnog života 82-milionske nemačke nacije u kojoj biti homoseksualac i nije baš ružičasto, ali jeste prihvatljivo, pa su tako među poznatim i uspešnim ličnostima, recimo, deklarisani homoseksualci poput bivšeg šefa nemačke diplomatije Gvide Vestervela, bivšeg gradonačelnika Berlina Klausa Voverajta ili poznate tv-novinarke Ane Vil.
Pogledaj vesti o: Parada ponosa

Nastavak na RTS...

NoviMagazin.rs: Gabrijel profitira od BND-špijunske afere