Izvor: Blic, 03.Maj.2016, 06:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Pričao je sa novinarom i sutra je PRONAĐEN MRTAV" Kako su se životi Bin Ladenovih komšija ZAUVEK promenili
Vođa Al kaide Osama bin Laden ubijen je 2. maja 2011. godine u svom skrovištu u Abotabadu, u Pakistanu, u dramatičnoj akciji američkih specijalaca "mornaričke foke". Pet godina kasnije novinar BBC-ja Muhamed Ilijas Kan na istom mestu zatiče kraj koji se potpuno promenio, kao i uznemirujuća pitanja bez odgovora.
Prazan prostor koji je nekada okruživao veliki kompleks gotovo da je nestao. Kada ga je Kan >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prvi put video, nekoliko sati posle ubistva vođe Al kaide, bila je to pusta i mirna ulica u predgrađu. Danas su na ovom delu grada Abotabada nabacane neplanski građene betonske kuće, nalik na kutije, ali malo dalje, niz ulicu, pruža se pogled na mesto gde su se nekada nalazile zidine stambenog kompleksa koji je sravnjen sa zemljom nekoliko meseci posle Bin Ladenovog ubistva.
Ostaci betonskih greda njegove nekadašnje kuće leže naokolo. Iz male cevi koja viri iz zemlje, a koja je nekada dovodila vodu u Bin Ladenovo skrovište, curi voda. Stanovnici ove oblasti, koji sebi ne mogu da priušte kopanje dubokog bunara, danas se odavde snabdevaju vodom.
Jedino što se nije promenilo je sećanje na događaj koji je maja 2011. odjeknuo kao bomba u Abotabadu i širom sveta, kao i činjenica da neki i dalje izbegavaju da govore o njemu.
Prvi Bin Ladenov komšija držan u pritvoru, još ga prate "službe bezbednosti"
Zain Baba (84) je bio prvi Bin Ladenov komšija, koji je stanovao u kućici preko puta.
Sve do noći kada je ubijen Bin Laden, on i njegov sin Šamrez Kan radili su kao noćni čuvari kod Aršada Kana, etničkog Paštuna koji je živeo unutar kompleksa sa svojom i bratovljevom porodicom. Za Amerikance je Aršad Kan bio Abu Ahmed al Kuvajti, Bin Ladenov kurir rodom iz Kuvajta, čiji su ih telefonski razgovori navodno odveli do njegovog skrovišta.
Zain Baba i njegov sin su imali pristupa samo jednom delu stambenog kompleksa. Pakistanska obaveštajna služba uhapsila ih je posle akcije i držala u pritvoru dva meseca.
“Vezali bi nam ruke, stavljali povez preko očiju i vozali nas dugo od mesta do mesta. Hteli su da znaju da li smo viđali Osamu u naselju. Ponavljali smo im da nismo videli nikoga osim dva brata i dece”, seća se Zain Baba.
Posle pet godina službe bezbednosti ga i dalje prate. Kada strani novinari posećuju oblast, ispituju ga.
"Ljudi u civilu, koji voze službena vozila" svraćaju i raspituju se o posetiocima i upozoravaju ga da "ne razgovara s takvim ljudima".
Seća se kada su pripadnici službe bezbednosti zatražili od francuskog novinara koji je razgovarao sa starijim komšijom da napusti područje. Iste noći, starac s kojim je razgovarao bio je mrtav. Sledećeg dana ljudi u civilu došli su kod Zaina Babe i raspitivali se gde mu je sin Šamrez.
- Umoran sam od ljudi koji zapitkuju. Ne želim više da razgovaram s novinarima. Čak i kada razgovaraju s nekim drugim, policija traži mene - rekao je on za BBC.
On, međutim, ne veruje da sada još nešto može da mu se desi - takva situacija otkriva više o paranoji bezbednosnih agencija nego o njegovoj bezbednosti.
Građevinski preduzimač koji je nekoliko puta nestajao
Ni Šakil Rafik, jedan od stanovina Bin Ladenove ulice, više nije ista osoba. Nekada je bio srdačan i druželjubiv čovek koji je često provodio vreme s komšijama.
- Sada hoda pognute glave, a ako ga neko pozdravi u prolazu, odgovara tako što mahne rukom - kaže jedan njegov komšija.
Sitnom građevinskom preduzimaču posao je krenuo kada ga je Aršad Kan angažovao da obezbedi radnike i materijal za izgradnju Bin Ladenovog kompleksa.
Posle akcije američkih specijalaca život mu se promenio. Agenti bezbednosne službe upali su u njegovu kuću i odveli ga. Komšija koji je video hapšenje izjavio je da su ulicu kontrolisali ljudi u civilu i da je Rafik odveden sa torbom preko ramena.
U narednim godinama Rafik je nekoliko puta nestajao, poslednji put pre par meseci, tvrde komšije i lokalni novinari. Bi-bi-si je više puta bezuspešno pokušavao da stupi u vezu s njim.
- Svaki put kada izađe s torbom preko ramena, to je znak da ga neko vreme neće biti. Kuda ide? Niko ne zna - kažu komšije koje se usuđuju da razgovaraju sa novinarima.
Pročitajte još
Policajac koji je previše znao?
Da li je policajac Jasir Kan znao više nego što bi trebalo? Da li je bio neposredno povezan sa stanarima kompleksa? To niko nikada neće znati.
Maja 2011. postao je pripadnik obaveštajnog sektora policije u Abotabadu i stanovao je nedaleko od kompleksa. U kraju su ga često viđali u civilnom odelu kako, kao i svaki agent, njuška naokolo ne bi li došao do informacija, kaže jedan viši zvaničnik obaveštajne službe.
Njegove kolege kažu da je bio kod kuće oko ponoći drugog maja kada su Amerikanci uništili jedan od helikoptera koji se srušio tokom akcije.
Zvuk eksplozije uzbunio je policiju, a Kan je bio jedan od nekoliko pripadnika koji su upućeni na lice mesta. Sledećeg dana odveli su ga ljudi u civilu.
Kan je jedan od desetine ljudi odvedenih posle akcije i jedini koji se još nije vratio. Zvaničnik službe bezbednosti tvrdi da je bio živ do pre godinu dana, ali nije rekao koja ga obaveštajna agencija drži i gde.
Njegova porodica nikada ne razgovara s novinarima, ali ne krije bol od komšija. Majka mu je još živa, oženjen je i ima decu. Nemaju pojma šta je s njim.
Jedan od prvih ljudi na licu mesta
Neobična, ali ne i neverovatna. Upravo tako je policija označila ponoćnu eksploziju drugog maja 2011.
Abotabad je garnizonski grad, a pad helikoptera je, doduše, retka pojava, ali se mogla očekivati, objašnjava policajac koji je bio među prvima koji su ušli u kompleks.
"U mraku nismo mogli da prepoznamo da li je helikopter u plamenu paskistanski ili američki." Zatekli su žene i decu koja su plakala i vrištala.
Kontrolu nad kompleksom je ubrzo preuzela vojska i policija nije mogla dalje da istražuje stvar. On je učestvovao u istrazi koju je vodila vojska, ali nije spreman da otkrije detalje.
"Bilo je neprijatno. Nismo mogli ni da priznamo ni da poreknemo da je Osama tamo. Najbolje je bilo da ne kažemo ništa."
Međutim, ćutanje nije pomoglo da Bin Ladenov duh napusti grad.
“U Abotabadu je konstantno stanje uzbune”, kaže on.
Nasleđe najtraženijeg čoveka na svetu
Posledice događaja te noći osećaju se daleko izvan tog područja. U graničnoj oblasti Avganistana i Pakistana, kolevci militantnog islama, Al kaida je danas jedna od mnogih islamističkih grupa. Mnogi tvrde da je Al kaida sada u većoj meri decentralizovana, te da regionalne grupe deluju nezavisno od centralnog rukovodstva.
Razlog je, verovatno, delimično u tome što vođe nemaju toliko iskustva u ratovanju, nisu jasno ideološki određeni, niti harizmatični kao što je bio Bin Laden, pa, samim tim, ne inspirišu ljude da im budu lojalni. Međutim, razlog bi takođe moglo biti izmenjeno bezbednosno okruženje.
Činjenica da se Bin Ladenova kuća nalazila veoma blizu ugledne vojne akademije podstakla je spekulacije o mogućem pakistanskom saučesništvu.
To je bila ogromna sramota za pakistansku vojsku, koja doslovno vodi bezbednosnu politiku zemlje, pa je odgovor zvaničnika bio ćutanje.
Osim toga, strogo su kontrolisali sve koji su na bilo koji način bili povezani s kompleksom, kako bi sprečili da prenesu bilo kakvu informaciju medijima ili, kako je rekao jedan zvaničnik, “stranim agentima prerušenim u novinare”.
Pakistanski i američki zvaničnici su izjavljivali da pakistanske vlasti nisu znale da je Bin Laden u Abotabadu, ali mnogi misle drugačije.
Američki novinar Simor Herš tvrdi da su pakistanske vlasti uhapsile Bin Ladena još 2006. i da je ubijen nakon što je zemlja postigla sporazum sa SAD. On je to obrazložio i time što su američki helikopteri mogli da se spuste čak 200 km iznad pakistanske teritorije da bi uhvatili Bin Ladena i da se vrate, a da ih niko u tome nije sprečio.
Pročitajte još
Zvanični krugovi i nezavisni analitičari u Pakistanu tvrde da pakistanska vlada nije mogla da zna gde se nalazio Bin Laden, ali ne isključuju mogućnost da je šačica visokih zvaničnika u nekim jakim oblastima možda znala.
Bilo kako bilo, događaji u malom delu ovog planinskog mesta pre pet godina ne samo da su promenili živote onih koji su imali tu nesreću da žive u susedstvu, već takođe označavaju trenutak koji je značajno uticao na svet kakav poznajemo.
.jpg)
