Izvor: Radio 021, 20.Okt.2016, 17:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Struja plaćena uništenjem reka
Zemljama na crnomorskom i jadranskom slivu preti gradnja hiljada malih hidroelektrana.
Ideja je dobijanje zelene energije iz obnovljivog izvora, ali su ekološke posledica zapravo katastrofalne. Primer za to je Hrvatska, piše Dojče vele.
Rastući interes privatnih ulagača za investiranje u male hidroelektrane izaziva poslednjih godina veliku uznemirenost hrvatskih ekoloških aktivista. Ulaganja su privučena javnim olakšicama za proizvodnju energije iz obnovljivih >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << izvora, no takva državna politika otvorila je, po svemu sudeći, prostor za ugrožavanje prirodnih vodotoka – najčešće manjih reka, od Slavonije do Dalmacije. Kritike na račun takvog razvoja odjekuju ponajviše na lokalnim nivoima, pri gradskim i županijskim instancama. Jedna od sredina koje su izrazito pogođene novom praksom je karlovačka, u gradu ponosnom na četiri do sada dobro očuvane reke, ali i zabrinutom nad njihovom daljom sudbinom.
Nažalost, to se više ne odnosi na Dobru, reku čija je prirodna lepota u značajnoj meri uništena gradnjom velike državne hidroelektrane Lešće, puštene u pogon pre šest godina. Odgovorne službe to nije odvratilo od namere da sličnim opasnostima u perspektivi izlože Koranu, Mrežnicu i Kupu. Ovaj put reč je o prostornim planovima koji omogućavaju gradnju niza malih postrojenja za proizvodnju struje, čiji bi učinak bio kumulativan i na kraju ništa manje fatalan od onog koji uzrokuju velike brane. Neke već preduzete mere zbog toga su predmet intenzivnog sudskog i političkog otpora aktivista. To potvrđuju i u Zelenoj akciji, najvećoj nevladinoj ekološkoj organizaciji u Hrvatskoj.
"Zelena akcija je vodila kampanju protiv gradnje HE Lešće, upozoravajući na probleme koji se danas sve jasnije osećaju“, rekao je Toni Vidan, zadužen za energetski program u ovoj organizaciji. On smatra da bi neophodno bilo izraditi detaljnu analizu negativnih efekata i prave cene energije iz te elektrane.
"Verujemo da bi to pokazalo nivo kompetentnosti koja stoji iza planiranja novih elektrana. Što se pak tiče aktuelnih problema na četiri karlovačke reke izuzetne biološke i estetske vrednosti, u stalnoj smo saradnji s Ekološkim društvom Pan kojem dajemo punu podršku. U svakoj uređenoj zemlji te reke bi bile zaštićena područja, uz upravljanje s najvećom mogućom brigom“, zaključuje Vidan.
Brzi obrt novca
Zastrašujuće proporcije ovog trenda nadvijaju se nad čitavim prostorom crnomorskog i jadranskog sliva - od Rumunije i Bugarske do Hrvatske, koje su kasnije primljene u EU. To je privuklo i pažnju međunarodnih organizacija kao što su Euronatur iRiverWatch koje su se udružile s lokalnim udruženjima na Balkanu u kampanji Save the blue heart of Europe (Sačuvajmo plavo srce Evrope) te javnosti predstavile zastrašujuće opasnosti koje prete prirodi.
Pokazalo se da je na čitavom području s veoma očuvanim vodnim resursima predviđena gradnja do 2.700 uglavnom manjih hidroelektrana. Ta ulaganja privlače privatne preduzetnike jer se investicija brzo isplaćuje, dok vlasti iskazuju hroničnu paralisanost u eventualnim javnim projektima iste vrste, što izaziva sumnjive studije uticaja za poslove na deregulisanom tržištu.
"Građani plaćaju razliku za povlašćenu cenu struje iz obnovljivih izvora, a lokalne zajednice pasivno posmatraju. Recimo, grad Ozalj od naknade za privatnu HE Ilovac – s krajnje štetnim ekološkim efektima – dobija naknadu od 70.000 kuna godišnje, dok Pleternica s četiri puta manjim javnim pogonom prihoduje 700.000“, navode ekološki aktivisti.
Autor: Deutsche Welle/ foto: Pixabay
.jpg)
