Izvor: Radio 021, 28.Jun.2017, 19:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Siva ekonomija kao državni projekat, nikad više švercovanog tekstila
Crno tržište tekstila preti da u potpunosti potopi domaću proizvodnju.
U poslednje dve decenije, nikada nije bilo toliko garderobe i druge robe široke potrošnje na ulicama, zelenim pijacama, buvljacima, piše Politika.
Država ovo pitanje može da reši za kratko vreme, ako to želi, ali ništa konkretno ne preduzima, kaže za Politiku Milan Knežević, vlasnik "Modusa", kompanije čija je budućnost takođe neizvesna. Kakva je situacija najbolje pokazuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << to da je, kako kaže, pre četiri godine u proizvodnji imao 265 zaposlenih, a sada samo 16.
"Onaj ko u tekstilu radi legalno, nema nikakve šanse protiv onih koji isti posao obavljaju ilegalno. Siva ekonomija u našoj državi mogla bi da se prepolovi za tri meseca ako bi neko imao interes da to učini. Međutim, čini mi se da je ovo projekat države. A kako drugačije da se nazove, ako država propušta da sprovede zakone koje je sama donela", objašnjava Knežević.
Procenjuje se da se 30 odsto ekonomske aktivnosti u Srbiji odvija daleko od očiju države, pa se zbog toga ne isplati između petine i četvrtine mogućeg PDV i više od četvrtine poreza na dohodak i doprinose, tvrdi Knežević.
"Jedan od velikih izvora sive ekonomije su upravo pijace. Tu se procenjuje da je čak 70 odsto prometa na crno, a prodaje se sve - od hrane, preko garderobe, do cigareta i pića. Isto toliko se procenjuje da je nelegalnog prometa i u sektoru usluga. Otkud roba na ulicama i ko je snabdevač, ako zakon kaže da se roba široke potrošnje ne može prodavati na mestima koja nisu predviđena za to. Takođe je jasno definisano da na zelenim pijacama ne može da se prodaje i ova roba, bez obzira na to da li je pravno lice registrovano ili ne", objašnjava Knežević.
On kaže da 80 odsto garderobe ulazi kroz kanale šverca. Trenutno najviše ovakve robe stiže iz centralne Italije, Turske, pa tek onda iz Kine. Jedan deo plasiraju domaći veleprodavci i proizvođači, ali tvrdi da su "vrata" kroz koja ulazi najveći deo te robe ona na carini.
"Bez kontrole rada carine, nema napretka u borbi protiv sive ekonomije. Svako ko prodaje robu, trebalo bi da ima fakturu ili fiskalni račun kao dokaz gde je robu zakonito nabavio. Većina ovih koji prodaju na ulicama ili pijacama nemaju nikakvu dokumentaciju. Zato tvrdim da je reč o 'socijalnom programu države' u kojoj se godišnje na crno prometuje od osam do 10 milijardi evra", kaže on i dodaje da je mnogo onih kojima je u interesu da se ovakvo stanje zadrži i zato se ništa ni ne menja.
Na tržištu je najviše tekstilne robe koja se prodaje bez porekla, zatim slede auto-delovi, druga roba široke potrošnje, ali i zanatske i druge usluge koje su van kontrole. Za domaće proizvođače je trenutno veliki problem i veliki broj "second hand"-ova, radnji sa polovnom robom. I dok se u mnogim evropskim zemljama ovakva roba može prodavati samo pod uslovima da je domaćeg porekla, mi uvozimo polovnu robu iz Evrope. Ostatak teksta pročitajte u današnjem izdanju Politike.
Autor: Politika
.jpg)
