Izvor: Radio 021, 30.Avg.2016, 18:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putarina poskupljuje za 10 odsto
Povećanjem cena putarina za 10 odsto, država bi obezbedila novac za održavanje i razvoj putne mreže u Srbiji.
Srbija nije menjala cenu putarine od 2008. godine. Ove naknade su najniže u odnosu na evropske zemlje koje imaju isti sistem naplate, ali su naši putevi i najlošiji.
Povećanjem cena putarina za 10 odsto država bi obezbedila novac za održavanje i razvoj putne mreže u Srbiji. Uz to, ova naknada je poslednji put povećana pre osam i po godina, a u međuvremenu >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << su porasle cene materijala, energenata i opreme koja se koristi za održavanje ne, samo auto-puteva, već i svih ostalih saobraćajnica u Srbiji, obrazložili su za Politiku u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Potpredsednica vlade i ministarka Zorana Mihajlović je još prošle nedelje izjavila da bi putarina trebalo da poskupi i navela da je, u odnosu na ostale evropske zemlje koje koriste isti sistem naplate, u našoj zemlji najniža.
"Sa 0,03 evra po kilometru putarina je duplo jeftinija u odnosu na Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku i Portugaliju gde iznosi 0,06 evra. U Turskoj to iznosi 0,039 evra, Grčkoj 0,045, Italiji 0,05, Španiji 0,085, a u Francuskoj 0,095 evra", kažu u Ministarstvu.
JP Putevi Srbije su zahtev o poskupljenju putarine uputili još početkom ove godine navodeći, između ostalog, da je za strance koji putarine plaćaju u evrima, ova naknada u odnosu na 2008. godinu čak pojeftinila za 25 odsto.
"Da smo imali redovno usklađivanje cena u odnosu na vrednosti evra, devizni godišnji prihod od inostranih korisnika auto-puta bi 2014. godine, bio veći za 8,5, a 2015. godine za 7,5 miliona evra", kažu u ovom preduzeću i dodaju da je predloženo povećanje minimalno i da bi i uz nove cenovnike putarina bila niža od realne ekonomske cene.
U resornom ministarstvu objašnjavaju da nije zahvalno govoriti uopšteno o "manjim putarinama u drugim zemljama", jer u nekim državama postoje i alternativni izvori finansiranja izgradnje i održavanja puteva poput akciza na naftne derivate. Oni navode primer da su subvencije za održavanje puteva koje su dobijane od akcize za gorivo 2011. godine u Srbiji iznosile 18,5 milijardi dinara, a sada su (bez ovih izdvajanja ) 7,5 milijardi dinara.
"Da putevi nižeg prioriteta ne bi bili u lošem stanju neophodno je osigurati dovoljne i stabilne prihode za njihovo održavanje. Frekventnost saobraćaja zavisi od mnogo faktora, a visina naknade za korišćenje je samo jedan od njih. U našem slučaju, ne očekujemo da će doći do smanjenja frekventnosti", kažu u ministarstvu.
Putarina na deonici između Beograda i Niša u ovom trenutku košta 730, od Beograda do Novog Sada 190, a do Rume 120 dinara. Prolazak kroz Srbiju od severa, recimo Mađarske i Horgoša do krajnjeg juga – Tabanovce u Makedoniji, vozače putničkih vozila košta 1210 dinara, a od Batrovaca do Gradine 1070 dinara.
Još početkom ove godine, vlada nije dala zeleno svetlo Putevima Srbije za povećanje cena putarina od deset odsto koliko je bilo predloženo, kako ni mnogo puta ranije kada su zahtevali povećanje od 30 odsto. Vozači naravno negoduju, jer smatraju da povećanje cene putarina zahteva i dobre i kvalitetne puteve, što kod nas nije slučaj.
Iz ovog preduzeća kažu da je prihod od naplate putarine u 2015. godini iznosio 16,8 milijardi dinara što je, tvrde, nedovoljno za održavanja putne mreže u Srbiji. U Srbiji se već godinama polemiše o tome da li država treba da nastavi sa ovakvom naplatom putarine – po pređenom kilometru ili da poput pojedinih evropskih zemalja uvede vinjete koje se koriste za više prolazaka u određenom vremenskom periodu. U međuvremenu se kod nas izgleda odustalo od ove ideje, jer se ovaj sistem pokazao kao nepravedan prema vozačima koji povremeno koriste kraće delove auto-puta. On bi išao naruku vozačima koji često koriste auto-put, ali bi država sigurno ubirala manje prihoda uz ovakav sistem naplate. Vinjete su prihvatljive, na primer, za Sloveniju koja zbog geografskog položaja i kao mala država sa svega dva auto-putna pravca – od Maribora prema Trstu i od hrvatske granice prema Jesenicama – ne bi imala velike koristi od naplate po pređenom kilometru. Ona turistima iz Evrope koji putuju ka jugu, samo jedan prolazak naplati 15 evra za 150 pređenih kilometara i isto toliko u povratku. Pri tom je i Slovenija za teretni saobraćaj zadržala plaćanje po pređenom kilometru.
Priča o vinjetama u Srbiji pokrenuta je, nezvanično saznajemo, pre nekoliko godina kada je privatni lobi pokušao da nametne rešenje jedne firme iz srednje Evrope. Da bi se to i realizovalo, Srbija bi morala da investira više desetina miliona evra samo u razvoj novog sistema naplate, da otpusti više stotina radnika na naplatnim rampama, a prodaju vinjeta prepusti benzinskim stanicama koje bi ubirale proviziju. Ne treba zaboraviti da našoj zemlji najveće prihode donosi upravo naplata putarine u teretnom saobraćaju koji za razliku od turističkog – sezonskog, traje cele godine.
U JP „Putevi Srbije“ kažu da se sistem naplate putarine u Srbiji i po smernicama EU tretira kao pravedan, a kako kažu i iz Udruženja koncesionara auto-puteva Evrope se čulo da bi putarina trebalo da se standardizuje u EU, da se naplaćuje po kilometru i bude ista za sve.
Na pitanje zašto Srbija nije prihvatila vinjete u sistemu naplate putarine u ovom preduzeću kažu da prihodi koji se na ovaj način ostvaruju nisu dovoljni za kvalitetno održavanje puteva. "Sve zemlje koje su uvele sistem naplate putem vinjeta za vozila nosivosti veće od 3,5 tona, naplaćuju putarinu po pređenom kilometru, a neke od njih i posebno naplaćuju korišćenje tunela i mostova", kažu u JP „Putevi Srbije“.
Vinjete, iako ranije nekoliko puta najavljivane kao mogući model naplate putarine u Srbiji, definitivno će sačekati neka nova vremena, a opširnije čitajte OVDE.
Autor: Politika
.jpg)
