Izvor: Radio 021, 21.Feb.2017, 21:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prirodni priraštaj i dalje u padu, u minusu smo za više od 30.000 ljudi
Već 25 godina Srbija konstantno beleži negativni priraštaj, u čemu ni 2016. godina neće biti izuzetak.
Zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku o broju rođenih i umrlih za celu 2016. još uvek nisu objavljeni, ali poznata je statistika za sve mesece osim decembra. Na osnovu tih podataka, jasno da će negativni prirodni priraštaj ponovo biti u minusu za više od 30.000 ljudi.
Negativni prirodni priroštaj za prvih 11 meseci u Srbiji iznosio je nešto >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << više od 31.000, te se sada čekaju podaci za poslednji mesec 2016, kada će se znati konačna računica. Međutim, teško da će razlika u decembru iznositi 7.000, kojim bi se prebacio prošlogodišnji minus od 38.000. To je ujedno bio i najveći negativni prirodni priraštaj u Srbiji u poslednjih 70 godina.
U prvih 11 meseci je rođeno nešto više od 58.000 beba, te se ne očekuje da taj broj prebaci 66.000 za celu godinu. Ono što pravi razliku između 2016. i 2015. godine jeste broj umrlih. Naime, u 11 meseci 2016. umrlo je 89.000 građana, za 4.000 manje građana nego u 2015. Rađalo se više dečaka nego devojčica, dok se umiralo podjednako. Do decembra je bilo i 330 mrtvorođenih.
Kada je u pitanju Vojvodina, kod tih podataka se mogu javiti odstupanja prilikom završnog izračunavanja. Međutim, prema za sada dostupnim informacijama, rođeno je preko 32.000 beba. Kada je reč o umrlima, njih 43.813. Ovi podaci se ne razlikuju značajno u odnosu na isti period 2015. godine.
U RSZ navode da će u konačnom izveštaju, koji bi trebalo da bude objavljen do juna, biti manjih odstupanja, uglavnom za podatke koji se tiču severa i juga Srbije. Iako negativni prirodni priraštaj u 2016. ima tendenciju smanjenja u odnosu na 2015, to neće biti posledica toga da se u prošloj godini više rađalo, već što se manje umiralo.
Ovakvi podaci idu u prilog projekcijama demografa, koji predviđaju da će ovaj negativni trend nastaviti i u godinama pred nama. Naime, pad rađanja beleži se od 60-ih godina prošlog, a da bi se stanovništvo obnovilo, potrebno je isto toliko godina uz preduslov proste reprodukcije. To u ovom trenutku nije slučaj. Za tako nešto bilo bi potrebno da stopa rađanja iznosi 2,1 odsto, a u ovom trenutku ona je 1,46.
Kako bi se situacija iole promenila, potrebna je ozbiljna populaciona politika, što u ovom trenutku nije slučaj. Na korak od toga Srbija je bila 2008. godine kada je doneta Strategija podsticanja rađanja, ali ona nikad nije primenjena. Na ovo je nedavno za 021.rs ukazala i šefica Odseka za demografiju Republičkog zavoda za statistiku Gordana Bjelobrk.
"Mi smo prosto stihijski prepopustili da to ide 'prirodnim' putem. Sada smo već toliko duboko u tom problemu da bi pravi uspeh predstavljalo da se ta tendencija zaustavi i da krenemo ka nuli. Za to je potrebno mnogo vremena i da se stvari rešavaju sistemski", poručila je ona.
Više o ovom problemu, kao i o propuštenim šansama da se slika prirodnog priraštaja poboljša, možete čitati OVDE.
Autor: Zoran Strika - strika@021.rs
.jpg)
