Međunarodni dan pismenosti - 900 miliona nepismenih u svetu  

NOVI SAD -

Međunarodni dan pismenosti obeležava se danas, a podaci govore da broj nepismenih ljudi na planeti nije zanemarljiv, ima ih više od 862 miliona, dok je u Srbiji oko 1,35 miliona stanovnika "bez dana škole", ili sa nekoliko razreda osmoletke.

Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO) proglasila je 8. septembar za Međunarodni dan pismenosti 1967. godine, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << sa ciljem da se istakne važnost čitanja i pismenosti u životu pojedinca i društva u celini.

Generalna skupština UN je proglasila 10 godina pismenosti za period 2003-2012, a prema podacima UNESKO-a i drugih međunarodnih organizacija, poput Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), od ukupnog broja nepismenih u svetu dve trećine su žene, a 113 miliona dece.

Podaci UNESKO-a iz 2006. godine govore da 75 odsto nepismenih stanovnika živi u podsaharskim zemljama, gde ženska deca uopšte ne idu u školu, a slede jugozapadna i istočna Azija i arapske zemlje.

Prema podacima OECD-a, u razvijenim zemljama najveći broj stanovnika ima srednju školsku spremu (od 47 odsto u SAD, do 61 odsto u Austriji).

Obrazovanje, odnosno puna pismenost odraslog stanovništva, i danas je u razvijenim zemljama jedna od osnovnih tema, jer globalizacija svetske ekonomije zahteva pismene radnike, odnosno preovlađujući je broj radnih mesta koji traže dobro obučenu i obrazovanu radnu snagu.

U Srbiji je među obrazovanim stanovništvom najviše onih sa srednjom školom, dok je sa visokim obrazovanjem svega 6,5 odsto građana. Poslednje PISA istraživanje pokazalo je da su naši učenici na začelju liste, jer pokazuju samo enciklopedijsko i nefunkcionalno znanje.

Do polovine prošlog veka koncept pismenosti podrazumevao je elementarnu analfabetsko-jezičku i matematičku orijentaciju, a to znači osnovno savladavanje veština čitanja i pisanja.

Od 1964. razvija se novi pristup, odnosno funkcionalno opismenjavanje i pismenost, a osnovu ovakvog koncepta čini odnos između pismenosti i privrednog razvoja.

Prema definiciji Projekta međunarodne pismenosti odraslih (IALS) pismenost se danas definiše kao: prozna pismenost (razumevanje i korišćenje informacija dobijenih iz tekstova), dokumentaciona pismenost (informacije koje se nalaze u različitim formularima) i kvantitativna pismenost (razumevanje, na primer, izveštaja o stanju na računu u banci, određivanje poreza, kamata i dr.).

U najnovijem istraživanju Projekta IALS-a obuhvaćeno je šest zemalja OECD-a: SAD, Kanada, Nemačka, Holandija, Švedska i Švajcarska.

Ustanovljeno je, na primer, da najviši nivo pismenosti imaju Švajcarci - 35 odsto, a da za njima slede Amerikanci sa 20 odsto. Po obuhvaćenosti stanovništva obrazovanjem posle obaveznog školovanja, na prvom mestu su SAD i Japan sa 96 odsto, a slede Švajcarska sa 82 odsto i Austrija sa 79 odsto.

Krajem 20. i početkom 21. veka na svetsku scenu stupa takozvana nova pismenost, odnosno informatičko opismenjavanje, eksplozija novih formi komunikacija u vrlo kratkom vremenskom periodu.

Tu prednjači razvoj onoga što se naziva "Mas self komunikejšn" (MSC), odnosno Masovna individualna komunikacija. Tehnički gledano, MSC je internet, ali isto tako i svet komunikacije mobilnim telefonima.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine... | Pročitaj ovu vest iz drugih izvora 0 0

Dodajte komentar