Izvor: Radio 021, 23.Apr.2017, 11:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izmenom zakona predviđena zaštita ćirilice
Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević ocenio je u autorskom tekstu u "Politici" da je potrebno definisati kulturno jezgro srpskog naroda i označiti srpski kulturni prostor, što je, kako kaže, zadatak Strategije razvoja kulture koju je ovo ministarstvo pripremilo za javnu raspravu.
"Kada sam pozvan da u pet tačaka pobrojim ono što vidim kao osnovne slabosti srpske kulture, pomislio sam da je reč o necelishodnom sažimanju. Problema ima daleko više i njihovo >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << svođenje na bilo koji jednocifreni broj ne predstavlja ništa drugo nego tek načinjanje jedne ozbiljne teme. Ipak, o kulturi je bolje govoriti nego ćutati", naveo je Vukosavljević.
Napominjući da je "jedno od brojnih mogućih viđenja", on navodi da "kad strategije razvoja nema, večito se postavljaju pitanja koji su prioriteti, šta su osnovne vrednosti koje se štite".
On je naglasio da "oko elemenata koji čine kulturno jezgro srpskog naroda ne postoji nesumnjiva saglasnost" i da će "jedan od zadataka Strategije razvoja kulture, koju je Ministarstvo kulture i informisanja pripremilo za skoru javnu raspravu, biti i delikatan i izazovan pokušaj da se ti elementi ocrtaju".
"Osim toga, u strategiji biće označen srpski kulturni prostor, odnosno prostor na kome je srpski narod tokom istorije ostavio nesumnjive tragove svoga postojanja. Kulturni prostor nekog naroda često se ne poklapa s njegovim državnim prostorom, već se prostire i zagranično i tamo koegzistira s drugim kulturama, uglavnom uz međusobno prožimanje i oplemenjivanje", smatra Vukosavljević.
On dodaje da se to ne dešava jedino "kada političko-istorijske strasti otmu vlast od zdravog razuma i logike kulturnog razvoja i samog života".
On napominje da se "posebno mora voditi računa i o pravima nacionalnih manjina na zaštitu i negovanje svojih kulturnih identiteta, ne samo zbog međunarodnih normi koje na to upućuju, već - što je možda i važnije - takođe zbog uverenja da razvoj svake manjinske kulture u jednoj državi zapravo neposredno doprinosi i ukupnom kulturnom razvoju".
Vukosavljević kaže da je "lajtmotiv svih debata u kulturi pitanje finansiranja".
"Kultura ne počiva isključivo na novcu, ali je novac jedan od preduslova za njeno programsko i institucionalno održanje. Srbija ne može da se podiči izdvajanjima koja danas iznose oko 0,7 odsto procenata iz bruto društvenog proizvoda za kulturu. Taj procenat nas smešta blizu dna lestvice, barem među evropskim državama", naveo je on.
Ministar kulture i informisanja Srbije dalje navodi da "Strategija razvoja kulture predviđa obavezu države da, u narednih deset godina povećava izdvajanja iz BDP za kulturu po stopi od najmanje 0,1 odsto godišnje" i da bi "na kraju rečenog perioda izdvajanja trebalo da porastu na oko dva procenta".
On smatra da je zaštita jezika i pisma jedan od osnovnih identitetskih izazova u savremenom dobu.
"Jezik je jedan od najvažnijih gradivnih elemenata kulturnog identiteta. Očuvanje i opstanak jezika u matici globalizacije, problem je koji se tiče mnogih. Isto važi i za pismo. Kao da ćirilica sve ubedljivije gubi bitku", piše Vukosavljević.
On dodaje da "iza te pojave ne stoji teorija zavere, već prosta, istorijski objašnjiva globalna dominacija latinice, čemu treba pridodati i naš "osvedočeni manjak kulturnog samopoštovanja".
"Ako prestanemo da koristimo ćirilicu, postaćemo narod koji se bez dostojne borbe odrekao bitnog znaka kulturnog identiteta. Pitanju zaštite ćirilice Strategija razvoja kulture posvetila je dostojnu pažnju. U skladu s tim, Ministarstvo kulture i informisanja pripremilo je predlog izmena i dopuna Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama koje će uskoro predložiti Narodnoj skupštini", naveo je ministar.
Autor: Tanjug
.jpg)
