Izvor: B92, 31.Avg.2016, 09:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Jankov Njujork, Ana na raskrsnici, Tomić i srpskohrvatski

“Najgori period bio je kada sam četiri meseca proveo u krevetu – nisam mogao da hodam ni na štakama, ni u kolicima, nikako“.

Uprkos tome što je u tom periodu mrzeo tenis, ljubav prema igri i želja za pomeranjem sopstvenih granica terala ga je napred i sada je Janko Tipsarević dočekao prvi krupni korak na svom putu povratka – pobedio je četvrtfinalistu Vimbldona Sema Kverija sa 3-1 u setovima.

Bio je to prvi Jankov prvi Gren slem trijumf još od 2013. godine >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i prikladno je što se dogodio baš u Njujorku. Dva puta je tu igrao četvrtfinale, a oni zagriženiji sa žalom se sećaju 2012. godine – vodio je Tipsarević sa 4-1 i 0:30 u petom setu meča sa Davidom Fererom, ali nije uspeo.

Uprkos tom porazu, US open ostaje Jankov najuspešniji Gren slem turnir, a sada se to još jednom potvrdilo.

“Ključna je podloga – brži beton koji meni najviše odgovara jer mogu da koristim brz prvi servis, a do izražaja dolazi i moj ravni bekhend, koji je prodoran sa obe strane. Lopta ne ostaje visoko i bivaš nagrađen ako igraš agresivno“, objašnjava Janko.

Ohrabruje činjenica da je srpski teniser bio fizički spremniji od protivnika, što je na kraju dobrim delom i odlučilo pobednika, a bilo je očigledno i da se Janko odlično kreće i da mu je defanziva na visokom nivou.

Velike zasluge za to pripadaju profesoru Dušku Iliću, sa kojim Tipsarević intenzivno radi u poslednjih meseca dana.

“Radili smo i ranije u kraćim intervalima, a on mi je stalno govorio da ima plan kako da me dovede u ’tip-top’ stanje, kako on kaže i sada smo na pravom putu. Ekonomičnost u kretanju bila je moj najveći problem – ono je ranije bilo suviše na mišiće i to mi je oduzimalo mnogo energije. Vežbamo što je više moguće da budem brži i agilniji po terenu, onda ću zaista moći da stavim u funkciju forhende i bekhende“.

Profesor Ilić na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja drži predmet ’Biomehanika i motorna kontrola’, a u sportu je dvadesetak godina.

“Nije dovoljno samo gledati i reći: ’Ovako se Novak kreće, hajdemo mi tako’. Biomehanika u tenisu je nauka o korišćenju podloge u sopstvenu korist za bolje kretanje, dobar primer bilo je kretanje Nikolaja Davidenka. U poslednjih nekoliko gemova ovog meča , kada sam i ja bio vrlo umoran, već sam osetio da neke od vežbi koje radimo automatski dolaze i da se tako postavljam na terenu, što me čini posebno srećnim“.

Janko jeste izbacio nosioca, ali nagrada nije bogzna kakva, 39. teniser sveta Pablo Karenjo Busta, koji je u formi karijere, prošle nedelje osvojio je titulu u Vinston-Sejlemu. Glavno oružje Španca jeste forhend, ali Janko deluje spremno i želi da uhvati zalet.

“Imaću snage, nego šta“, odgovorio je na naše pitanje uz izraz lica koji je sugerisao da je spreman, i psihički i fizički.

Petoro naših na terenima, nije bilo vremena za vannastavne aktivnosti, tako da sam uglavnom jurcao s jednog igrališta na drugo ili simultano gledao u medijskoj sobi čekajući konferencije za novinare.

Dan nije počeo obećavajuće, Ana je izgubila od 89. igračice sveta Denize Alertove, u poslednje tri godine u Njujorku dobila je samo jedan meč. Prošle sezone u ovo vreme bila je sedma na svetu, a sada nije u prvih 30 – kada i kako je počeo pad?

“Imala sam nekoliko pehova – posle Dubaija, taman kada sam se zahuktala, morala sam da primim injekciju u koleno i bukvalno nisam mogla da hodam. Nisam trenirala i forma mi je pala, ali to niko nije znao jer ja ne volim da pričam o tome – ako sam na turniru, želim da dam sve od sebe“, kaže vidno utučena Ivanovićeva i dodaje:

“Kada nisi spreman, onda padne samopouzdanje – izgubila sam nekoliko mečeva koje je trebalo da dobijem. Posle Indijan Velsa i Majamija sam dosta trenirala, četiri osobe putovale su sa mnom, tako mi mnogo ovo teško pada“.

Četiri-pet puta na konferenciji Ana je ponovila da joj je krivo što se njen vredan rad ne vidi u rezultatima, ali sada je logično da se razmišlja i šta dalje. Tokom karijere Ana je sarađivala sa 11 trenera, a čini se da Najdžel Sirs u svom drugom mandatu ima najveći kredit. Ipak...

“Jesam, razmišljala sam o promenama u timu, ali prvo moram da zalečim zglob jer se opet javila upala. Počelo je na travi još, smirilo se posle, ali se pred Sinsinati opet pogoršalo – konsultovaću se sa doktorima i možda čak budem morala da idem na operaciju, ne mogu ni da spustim ruku“.

U pokušaju da locira problem u igri, Ana se konsultovala i sa psiholozima, ali kaže da to ne donosi uvek željeni ishod.

“Prilično je teško razumeti potpuno kroz šta mi prolazimo na terenu – sve se dešava u oku javnosti i to nije nimalo lako, devojke drugačije to doživljavaju“, obrazlaže Ana i kao da pokušava da pronađe adekvatne reči da odgovori na naše pitanje koje su to emocije koje je sputavaju:

“Ma koliko da dobro treniraš, mečevi su druga priča. Sada treniram tri puta više nego 2014, ali igram dosta manje mečeva i sve se menja – turnir je potpuno drugačiji osećaj i to mi se mota po glavi za vreme meča. Tu su i razna očekivanja, pritisak ’šta ako mi rang padne ili ne odbranim bodove’... Mnogo je faktora i moram malo da stanem sa strane i da vidim kako dalje“.

A određena pitanja sebi će postaviti i Aleksandra Krunić, koja je u duelu sa Nikol Gibs uzela samo jedan gem, da bi posle izjavila da “prvi put ne zna ni šta se desilo na terenu“.

Još imamo predstavnicu u singlu, pošto je Jelena Janković savladala Duke Marinjo – JJ je bila ushićena zbog pobede, ali više zbog toga što napokon može da igra posle brojnih problema sa povredama.

“Važno mi je da sam na terenu, a ne u ordinaciji, i da mogu da trčim i da se borim“, rekla je Jelena i dodala da mora da igra agresivno u meču druge runde sa Karlom Suares Navaro.

Najveću dramu priredio nam je Viktor Troicki na terenu broj 14 na kojem je atmosfera podsećala na Dejvis kup – glasniju podršku imao je Radu Albot, ali navijači Moldavca na kraju se nisu radovali, već je Viktor pokazivao stisnutu pesnicu u njihovom pravcu.

Troicki je pred novinare došao zajapuren i primetno umoran. Jesi li živ? “Jedva, preživljavam“. Nije Viktoru prvi put da je u takvoj situaciji i momentalno je prionuo na oporavak.

“Odmah posle meča sam dobro jeo – uzeo sam pastu zbog ugljenih hidrata, a izuzetno je važna i hidratacija, tj. pića za oporavak u većim količinama. Išao sam i na dugačku masažu, dosta vremena proveo sam i u istezanju, a prethodno sam bio u ledenoj kupki – ovde je ona baš hladna, ali izdržao sam 14 minuta i bolje se osećam“, objašnjava Viktor proces regeneracije mišića i dodaje:

“Još jednom ću jesti, a onda sledi ono najvažnije – san. Nadam se da ću uspeti da u kontinuitetu jer je zbog umora to nekada problem posle ovakvih mečeva. Ako uspem deset sati da odspavam, to bi bilo idealno, ali bilo bi dobro da uhvatim osam-devet sati“.

Bilo bi dobro da ih uhvatim i ja, tako da vas ostavljam uz vaš omiljeni deo – male crte ili...

- Kompleks Flašing Medouza odlično je povezan – npr, sa vrha stepenica kod terena na zapadnoj kapiji sasvim solidno možete da vidite šta se događa na četiri igrališta za trening, kao i na terenima 4, 5 i 6. Našavši se na tom mestu u ponedeljak, istovremeno sam gledao Nadala, Monfisa i sestre Vilijams na treningu, kao i mečeve Gaskea, Andree Petković i Beluči – Kuznjecov. Takođe, sa stepeništa Grendstenda možete da se okrenete i da gledate još dva terena.

- Ketrin Sisi Belis, Amerikanka koja je 2014. sa 15 godina pobedila Dominiku Cibulkovu, sada je ponovo u drugoj rundi. Sisi ima interesantnu rutinu – posle svakog meča izlazi opet na teren i još 30-45 minuta radi na svojoj igri. “To nema veze sa ishodom meča. Idem i treniram, osim ako ne ležim mrtva umorna na zemlji, a to se još nije desilo, tako da...“, kazala je uz osmeh malda Belis.

- Janko Tipsarević i Huan Martin del Potro iza sebe imaju duge i bolne godine, pa je i logično da se odlično razumeju. “Na treningu na Vimbldonu više smo razgovarali nego što smo igrali. Obojica smo imali po tri operacije, obojici se to desilo kad smo bili u naletu – stalno smo prekidali jedan drugoga i pričali o onome što nam je prolazilo kroz glavu, o trenucima tuge i depresije i kako nismo videli svetlo na kraju tunela“.

- Bernard Tomić sa Ivom Karlovićem zagrevao se za meč sa Damirom Džumhurom – i da je hteo, Bernard verovatno ne bi našao izraženiji kontrast u stilu igre. Kako je primetio jedan kolega: “U Tomićevom svetu, možda to ima smisla“. U realnom svetu izgleda da nema, Bernard je izgubio, a stigao je i da razmeni uvrede sa jednim od gledalaca.

Osim toga, Tomić je imao problema i na suprotnoj strani. “Govorili su mi negativne stvari, na mom jeziku, na srpskohrvatskom. Moja majka je Bosanka – srpski, hrvatski, bosanski, to je sve isto. Ipak, oni su mi se izvinili i čak su počeli da navijaju za mene u četvrtom setu, bilo je lepo i to videti“, objasnio je Bernard.

- Fabio Fonjini u pet setova je izbacio Tejmuraza Gabašvilija, a tokom meča Italijan se žalio na to da Rus preglasno stenje. “Čak ni Azarenka nije tako glasna“, kazao je sudiji.

- Pročitajte intervju sa Mihailom Južnim, a sve sugestije, kritike i pohvale šaljite mi putem komentara ili na Tviteru, uz hešteg #OzmouJabuci.

Pozdrav iz Njujorka,

Saša (@ozmo_sasa)

Nastavak na B92...