Deca – deci  

Kada sam prvi put posle nekoliko godina - pre nekoliko meseci otišla u Lutkarsko pozorište i gledala predstavu Mogli... kada sam shvatila da se uz predstavu smejem koliko i deca oko mene, da sa gotovo istim uzbuđenjem pratim  neizvesne i dramatične scene... Shvatila sam, onda, na moju veliku radost, da sam kroz sve ove godine uspela da sačuvam nešto detinjsko u sebi. Da ne odrastem tamo gde to nije neophodno. Zbog probuđene svesti o tome i utiska koji sam sa predstave ponela i dugo držala u sebi kao kakav regenerator ćelija, kada sam u okviru SKC-a (uz saradnju sa njima i ogromnu podršku svih tamo) započela književni program i organizovanje književnih večeri, jedna od primarnih tema i ideja za buduće događaje bilo je veče posvećeno deci... Ta budućnost je sada. Sutra. U ponedeljak. BAJKALICA. Nešto kao: lica koja pričaju Bajku. Lica koja znače Bajku. A mnoga su lica bez kojih ovo veče ne bi bilo moguće... I o njima - posle ponedeljka. Dan posle sutra. Pokušaćemo da se svi, makar za to trajanje programa, zajedno sa decom koja budu učestvovala i onom koja budu došla, osetimo kao jedno... Najzad, ko može govoriti o nekakvom životu ako on ne obuhvati decu, kao ono ka čemu stremimo, kao ono što primećujemo, kao ono što nosimo u svom duhu kao mogućnost da stvarima pristupamo sa jedne vedrije strane, energetski čisto...? 'Kome se zgruša mašta, taj prestaje da bude dete...' Neka ovo bude samo uvod u ono što vama i meni pripremaju divni ljudi... mali u velikima i veliki u malima... No related posts.

Nastavak na GradNis.net... 0 0

Dodajte komentar