Da li je Agenda 21 za kulturu u Nišu „živi“ dokument ili mrtvo slovo?  

Izvor: City radio
Grad Niš je krajem 2010. godine potpisao i usvojio Agendu 21 za kulturu. Principe tog važnog dokumenta trebalo bi da poštuje i nova Strategija kulturnog razvoja grada. Da li je to ispoštovano i kakve su aktivnosti u planu kako bi se ono što propisuje Agenda 21 za kulturu i realizovalo, istražuje City radio kroz serijal 'Agenda 21 za kulturu u Nišu - korak ka implementaciji'.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Medijski istraživački centar << /> Radeći više od šest meseci na serijalu emisija i web članaka na temu usvajanja i implementacije tog globalno važnog dokumenta u našem gradu, pred našim mikrofonom su se našli mnogi ljudi, poznate i nepoznate Nišlije, kulturni radnici i umetnici ali i oni nalik svakome od nas koji u umetnosti jednostavno uživaju a kulturu smatraju neophodnim začinom normalnog i kvalitetnog života.
Želja nam je bila da približimo Agendu 21 za kulturu svima, pogotovo one njene aspekte, smernice i preporuke koje kulturu definišu kao osnovno ljudsko pravo koje mora, treba i može da bude dostupno svakom, a na čije se poštovanje i dodatnu promociju obavezala gradska vlast izglasavanjem i potpisivanjem samog dokumenta krajem 2010.
U našem istraživanju zakucali smo na sva vrata nadležnih službi i ustanova kulture. I kako to u našem poslu često biva, precizne odgovore smo dobijali tamo gde ih najmanje očekujemo a odgovorima nekih sagovornika od kojih smo tražili konkretna pojašnjenja bivali smo povremeno i prilično zbunjeni. Zbog nesigurnosti, kontradiktornosti, posle 12 emisija serijala i istog broja objavljenih opširnijih web članaka mogli smo sa sigurnošću tvrditi da smo samu Agendu 21 za kulturu predstavili slušaocima City radija i posetiocima našeg web portala iz ugla niških kulturnih prilika ali i da smo na jedan elegantan način izbegli da ovu suštinski potrebnu i neophodnu Nišlijama priču obojimo ponekada zasluženo tamnim koloritom. Svaki dobijeni odgovor otvorio je čitav niz pitanja na koja treba pronaći odgovor. I eto nas opet na istom mestu, sa novim pitanjima, na koje ćemo sasvim sigurno pronaći odgovor.
Da podsetimo, priča o Agendi 21 za kulturu u Nišu počinje krajem 2010 godine, kada je globalna deklaracija koja kulturu postavlja u centralno mesto lokalnog ekonomskog razvoja, a koju su prihvatile do sada brojne lokalne samouprave širom sveta, zvanično usvojena od strane niške gradske skupštine. Samim tim činom, grad Niš se priključio broju od 380 lokalnih samouprava iz čitavog sveta koje su kulturu stavile na centralno mesto sopstvenog razvoja. Na kraju prethodnog serijala, medjutim, dobili smo  informaciju da iako je Agenda 21 za kulturu u Nišu zvanično usvojena, o tome nije obavešten niko u Barseloni te zato Niša nema na mapi gradova i opština potpisnica. Tragom te informacije kontaktirali smo Miomira Radovanovića, šefa kancelarije za medjunarodnju saradnju u oblasti kulture, nauke i obrazovanja, pri kabinetu Gradonačelnika Niša a ujedno smo iskoristili priliku da ga upitamo i o drugim stvarima važnim za kulturni život grada a pre svega za funkciju novoformiranog tima za medjunarodnu saradnju u oblasti kulture iz koje dolazi.
„Kancelarija postoji od 2011 godine, to je novoosnovana organizaciona jedinica pri kabinetu Gradonačelnika i pre svega ima za cilj medjunarodnu saradnju u ove tri oblasti - obrazovanje, nauka i kultura. Nekoliko medjunarodnih dogadjaja u Nišu - dve konferencije održane 2009. i 2010. godine bile su direktan povod da se razmišlja da je Nišu potrebna jedna ovakva kancelarija koja će se baviti povezivanjem. To i jeste upravo uloga ove kancelarije – pronalaženje partnera u oblastima kulture, nauke i obrazovanja, povezivanje institucija i na lokalu pošto nam uvek svima manjka informisanosti, koordinacije. Dalje, uloga našeg tima je i u uključivanju u nešto što nam predstoji, a to je obeležavanje 1700 godina Milanskog edikta ili Akta o verskoj toleranciji, zatim da učestvuje u projektima koje nose neke mreže u EU ali i van EU čiji je uostalom i Niš član. U kancelariji radi četvoročlani tim, dakle to je mali tim koji tek šest meseci radi zajedno ali već stasava u ozbiljan tim koji se bavi ozbiljnijim stvarima“, kaže Radovanović.
Pošto nam je razjasnio da je nedostatak Niša na mapi lokalnih samouprava potpisnica stvar neažuriranih podataka u Barseloni a ne nečinjenja od strane samog grada Niša, zamolili smo našeg sagovornika da izvrši rekapitulaciju svega što je do sada učinjeno od strane Grada a vezano je za Agendu 21 za kulturu. Dokument je usvojen još oktobra 2010. godine  a šta se nakon usvajanja dalje dešavalo objasnio nam je Miomir Radovanović.
„Grad Niš je poštovao čitavu proceduru oko usvajanje jedne ovakve deklaracije koju je da podsetim do sada usvojilo oko 380 lokalnih samouprava širom sveta. To znači da je deklaracija prošla proces javnih rasprava, potom je prihvaćena kao predlog gradskog veća, zatim je doneta odluka o usvajanju Agende 21 za kulturu na sednici Skupštine grada, oktobra 2010. Taj datum uzimamo kao zvanični početak primene ovog dokumenta. Dokument sam po sebi podrazumeva četiri alata koja su ključna za njegovu primenu a to su pre svega: Izrada strategija kulturnog razvoja grada. Drugi alat je Povelja o kulturnim pravima i odgovornostima. Treći alat je Savet za kulturu i kulturno stvaralaštvo grada i četvri alat je Procena kulturnih uticaja razvojnih projekata u gradu.“
Šta donosi strategija? Pitanje na koje smo potražili odgovor je šta se zbiva sa toliko pominjanom Strategijom kulturnog razvoja grada, pošto smo prilikom realizacije prvog dela našeg serijala o Agendi 21 od mnogih sagovornika dobijali uveravanja da je takva strategija već uradjena ali da se čeka njeno zvanično usvajanje. Miomir Radovanović smatra da će strategija biti usvojena već za koji dan, na prvoj sledećoj sednici Skupštine grada.
„Što se tiče Strategije kulturnog razvoja grada, radjena je za period 2012-2015 godina i to je sveobuhvatan dokument koji moram da pomenem jeste u skladu sa prethodno usvojenom Agendom 21 za kulturu i ona potpuno poštuje principe koje proklamuje ova deklaracija. Implementacijom strategije kulture će se normalno baviti, pored gradskih uprava i institucije kulture na nivou grada, kulturni poslenici, nevladin sektor takodje – a za praćenje implementacije strategije će biti zadužena uprava za obrazovanje, omladinu, kulturu i sport kao i kancelarija iz koje dolazim ali što se tiče onog segmenta medjunarodne saradnje.“
Jedna od ključnih tvrdnji sa kojom smo se u predjašnjim razgovorima na temu stanja u kulturi u Gradu često susretali  bila je medjutim ta, da Strategija za razvoj kulture zapravo nisu suštinski pripremali i oni koji za kulturu i od kulture žive, te se u njen kvalitet i primenljivost neretko sumnjalo. Odgovarajući na pitanje ko je strategiju pisao i ko je u njenoj izradi učestvovao Momir Radovanović nam je rekao da je za taj posao bio zadužen određeni tim ljudi.
„Ja ću vam dati informacije kojima i sam raspolažem. Grad je 2009. formirao jedan tim za izradu strategije. Na čelu tog tima kao moderatori  bili su prof. dr Predrag Cvetičanin i prof. dr Dragan Žunić a sama radna grupa je bila mešovitog sastava. Okupljala je predstavnike administracije, konkretno predstavnike Uprave za kulturu, obrazovanje, omladinu i sport, zatim predstavnike institucija kulture u Nišu (Muzej, Biblioteka, Simfonijski orkestar, Narodno pozorište, NKC) ali mislim da su učešća uzeli i predstavnici NVO sektora i poslenici kulture. Dosta dugo je trajao proces izrade ovog dokumenta upravo iz razloga što se težilo da to bude iscrpan dokument koji će na duže staze, srednjorošni period petogodišnji ili kako je na kraju ispalo trogodišnji,  trasirati neke kulturne politike. U procesu izrade strategije održano je mislim, 25 okruglih stolova sa institucijama kulture, 10 tematskih fokus grupa i svi ti utisci i iskustva su dali materijal za izradu sveobuhvatne strategije kulturnog razvoja grada.“
Pošto je nekoliko puta izneo uveravanja da sam tekst Strategije jeste usaglašen sa usvojenom Agendom 21, našeg sagovornika smo upitali da li su i potrebe marginalizovanih i ranjivih socijalnih grupa u gradu uzeta u obzir pri izradi Strategije.
„Ja se nadam da jeste – i sigurno jeste. Pre svega transparentnost u radu Saveta za kulturno stvaralaštvo upravo treba da obezbedi  pristupačnost novca koje grad opredeljuje za kulturu svim pojedincima, svim grupama. Sam način, sama procedura  pomoću koje se dolazi do projekata koji će biti finansirani jeste jedan transparentan način, putem javnog oglašavanja, javnog konkursa i da se tačno znaju članovi Saveta koji će o tome odlučivati. “
Ipak se pokreće Agenda 21 za kulturu eksplicitno insistira na tome da gradovi i opštine potpisnici kulturu postave na centralno mesto, kao jedan od stožera za unapredjenje lokalnog ekonomskog momenta i razvoja. Ima li recesijom devastirani grad kakav je Niš snage za to? Možemo li? Umemo li?
Miomir Radovanović smatra da su šanse Niša u tom smislu sasvim solidne i veruje da možemo da naučimo dosta i od drugih:
„O tome nam govore iskustva drugih gradova i iz okruženja a i iz EU. Niš jeste član asocijacije evropskih gradova kulture, koja je prevashodno nastala kao asocijacija francuskih gradova ali se onda ta mreža proširila i  prema  ostalim zemljama EU. Najpre prema tzv. „starim“ članicama a potom i prema zemljama koje nisu članice. Tu mislim na Osijek u Hrvatskoj pa onda i na Niš a pre svega na opštinu Medijana koja je i pre grada postala članica. To jeste jedan dobar način da se razmene iskustva ali i da se dodje do mehanizama, pravila – kako od kulture može da se živi odnosno da se zaradi“.
Naš sagovornik to potvrdjuje činjenicom da Niš kao grad ima nameru da se studioznije pozabavi svojim kulturno-istorijskim nasledjem, pre svega graditeljskim, i ta tesna veza, kako je rekao, izmedju turizma i kulturno istorijskog nasledja upravo opravdava ideju da kultura itekako može da bude faktor lokalnog ekonomskog razvoja.
Zanimalo nas je da li su opštine i gradovi u Srbiji sami prepušteni sebi u procesu implementacije dokumenta ili imaju i neku podršku kroz institucije a pod tim svetlom nas je naročito zanimala uloga Stalne konferencije gradova i opština Srbije. Radovanović smatra da je njihova uloga veoma važna i sa nama je podelio jedan vid podrške.
„SKGO je oformila podkomitet koji se bavi kulturom. Jedna od sednica tog potkomiteta prošle godine upravo je bila posvećena usvajanju Agende 21 za kulturu od strane opština i gradova u Srbiji. Pozvani su bili i gradovi i opštine koji su već usvojili Agendu ali i oni koji imaju tek nameru da to učine u nekom bliskom periodu. Cilj je upravo bio razmena iskustava odnosno da gradovi koji su je već usvojili prezentuju na koji način su krenuli u implementaciju. Na taj način se i uticalo na gradove i opštine koji tek planiraju da to učine da Agendu 21 usvoje što pre.“
Da li veći broj opština i gradova koji usvajaju Agendu 21 za kulturu u Srbiji, predstavljaju jedan dobar signal zvaničnicima Evropske Unije. Može li to uticati na poboljšanje našeg položaja i eventualno dobijanje statusa kandidata što pre? - upitali smo šefa kancelarije za medjunarodnu saradnju u oblasti kulture, nauke i obrazovanja.
„Ja ne bih rekao samo ka Evropskoj Uniji već je to pre svega put usvajanja standarda.  Niš se trudi da u oblasti graditeljskog nasledja  usvoji neke evropske standarde i to jeste put kojim treba da se kreće.“
O drugom alatu za implementaciju Agende 21 za kulturu, Povelje o kulturnim pravima i odgovornostima, Miomir Radovanović kaže da je ključni dokument koji Niš do sada nije imao, niti se sa njim susretao.
„Formiran je tim koji bi trebalo da predloži tačan sastav radne grupe koja će se baviti izradom ove Povelje. Ona će se sasvim sigurno blisko naslanjati na Agendu 21 i sigurno će crpeti i neka iskustva iz izrade Strategije kulturnog razvoja grada Niša.“
Savet za kulturno stvaralaštvo je treći alat neophodan za uspešnu implementaciju usvojenog dokumenta. Miomir Radovanović nas podseća da Niš već poseduje takav Savet.
„On je formiran odlukom o javnim manifestacijama od značaja za Grad Niš. Tom odlukom je predvidjeno postojanje ovog Saveta, njegovo ustrojstvo, nadležnosti inačin delovanja. Ima ukupno osam članova i predsednika. Ono što je njegov glavni cilj a što i proklamuje Agenda 21 jeste javnost u kulturi, transparentnost , to je mogućnost da svi kulturni poslenici, sve institucije kulture javno konkurišu svojim projektima i zatraže sredstva. Taj konkurs se raspisuje jednom godišnje obično prethodne godine za narednu godinu i unarednoj godini se implementiraju projekti za koji se odobre sredstva. Taj javni konkurs raspisuje Uprava za kulturu, obrazovanje, omladinu i sport a žiriranje projekata i prethodno mišljenje daje upravo Savet za kulturno stvaralaštvo“.
Tako bi idealno trebalo da bude. Ali da li je u praksi to baš bilo do sada tako, tema je kojom ćemo se baviti u narednom periodu. A kroz razgovor sa Radovanovićem dolazimo i do četvrtog alata, suštinski veoma važnog za implementaciju Agende 21.
„To je Procena kulturnih uticaja razvojnih projekata. Niš će probati da formira posebno telo, a možda će to obavljati i sam Savet za kulturu, koji će implementirati ovaj alat, odnosno kome će zadatak biti procena kulturnog uticaja svih razvojnih projekata bez obzira iz koje oblasti će biti. Bez obzira da li će to biti eko projekti ili infrastrukturni projekti pre svega će morati da postoji procena kakav će kulturni uticaj imati.“
Gradsko veće Niša je na poslednjoj sednici usvojilo Predlog za usvajanje Strategije razvoja kulture u Nišu za period 2012 -2015. Ukoliko sve bude kako je najavljeno Niš će svoju novu strategiju kulture ozvaničiti  na redovnom zasedanju gradske Skupštine. Šta strategija sadrži? Koliko je u skladu sa Agendom 21 za kulturu? Čemu se Nišlije mogu nadati u smislu kvalitativnih kulturnih poboljšanja? O tome ćemo u nastavku serijala razgovarati sa prof.dr Predragom Cvetičaninom, moderatorom radne grupe za izradu strategije i zapravo čovekom koji je Agendu 21 za kulturu i 'doveo' u naš grad.
Serijal 'Agenda 21 za kulturu u Nišu - korak ka implementaciji' podržan je od strane Fonda za otvoreno društvo Srbija.
 

0 0

Dodajte komentar