banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
Kategorije


Kako izgleda to?
Vaš glas
U fokusu
Regioni
Izvori
Arhiva

Korisnicki servisi

Naši sajtovi

Fan stranice

Promo



Prinudna naplata kredita  

01.Sep.2009, 14:00, Izvor: Blic Prinudna naplata kredita

Sve je više aukcija za prodaju zemljišta i nekretnina koje organizuju poslovne banke koje nisu mogle da naplate svoja potraživanja od klijenata. Sve je više i oglasa kojima se prodaju kuće i stanovi. Prema podacima Narodne banke Srbije, u periodu od septembra 2008. do kraja prvog kvartala 2009. godine broj fizičkih lica koja imaju kredit sa docnjom većom od 90 dana povećao se oko 35 odsto, sa 2,66 na 3,58 odsto u ukupnom broju odobrenih kredita. Kašnjenje do 60 dana kod fizičkih lica >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je još uvek na zadovoljavajuće niskom nivou (2,2 odsto) i bilo bi vrlo značajno da tako i ostane.



Značajno se povećava i broj tekućih računa u nedozvoljenom minusu i broj kreditnih kartica u docnji, ali je utešno to što je još uvek mali udeo iznosa u docnji u poređenju sa odobrenim minusom, odnosno limitom. Broj lizing ugovora kod kojih su klijenti u docnji i kojima preti plenidba predmeta lizinga se povećao na 5,1 odsto. Iako u lizing kompanijama tvrde da stanje nije alarmantno, primetno je povećanje broja zaplenjenih vozila koje lizing kompanije javno prodaju.

Poslovne banke u cilju smanjenja dugova klijenata koji su u docnji primenjuju različite mere. Najznačajnije pozitivne mere su refinansiranje kredita, reindeksiranje kredita i prevremena otplata kredita bez naknade, što se sprovode u saradnji sa Narodnom bankom Srbije. Međutim, zavisno od odnosa klijenata i njihovih mogućnosti da otplaćuju kredit, često se sprovode i kaznene mere, koje se razlikuju od banke do banke. Različitost tih mera prvenstveno zavisi od ugovornih klauzula i instrumenata obezbeđenja koje je poslovna banka zahtevala pri odobravanju kredita. Portal www.kamatica.com je sagledavao postupak i poteze banaka.

Mere banaka kod docnje u otplati



Prva opomena

Šalje se u pismenom obliku, poštom, najčešće sa povratnicom kako bi banka imala dokaz da ste opomenu primili. Ova opomena se šalje najčešće u periodu između 15. i 30. dana od dana dospelosti rate koja nije na vreme uplaćena. U njoj se klijent podseća da rata kredita nije uplaćena na vreme i da je počela da se obračunava zatezna kamata na dospela potraživanja banke.

Druga opomena

Ponovna opomena se šalje nakon što se utvrdi da klijent nije reagovao uplatom rate nakon prve opomene ili ako se poslovnoj banci vrati prva opomena, odnosno ukoliko je klijent nije primio. Vremenski posmatrano, druga opomena se šalje između 45. i 60. dana od nastanka docnje u uplati rate. Telefonski poziv se upućuje uglavnom pre slanja druge opomene, u periodu između 30. i 45. dana od dana dospelosti neuplaćene rate sa ciljem spoznavanja razloga zbog kojih klijent ne uplaćuje rate i eventualnog zakazivanja sastanka sa kreditnim savetnikom banke.

Ovaj period postaje kritičan i za klijenta jer se njegov dug nagomilava, kako zbog dospevanja narednih rata, tako i zbog zateznih kamata. Poslovne banke zbog toga pokušavaju da naplate bar deo nastalog duga kako klijent ne bi dospeo u još težu situaciju, koja bi ga odvela do toga da ne može da nastavi sa otplatom kredita.

Opomena pred utuženje

Ukoliko se klijent odazove na telefonske pozive poslovne banke, zakazuje se sastanak sa kreditnim savetnikom kako bi se dogovorili oko dalje saradnje i iznašli način za nastavak redovne otplate kredita. Zavisno od razloga zbog kojih je klijent dospeo u docnju, mogući su različiti načini prevazilaženja nastale situacije. Ukoliko je došlo do privremene sprečenosti klijenta da redovno uplaćuje rate kredita, banke najčešće sa klijentom potpisuju sporazum o namirenju duga kojim se definišu rokovi i vrednosti uplata u narednim mesecima.

Ako se klijent ne odaziva na telefonske pozive banke, ne primi ni drugu opomenu ili ne želi ili nije u mogućnosti da izmiri dug sporazumno, poslovna banka, u zavisnosti od vrste obezbeđenja koju je uzela pri odobravanju kredita, kontaktira žiranta ili poslodavca zaposlenog. Žirant se uglavnom kontaktira da bi se upozorio da klijent banke, kome je on garant, ne otplaćuje kredit i da postoji mogućnost da banka svoja potraživanja izmiri od žiranta, odnosno da će uskoro doći do utuženja klijenta, a da žirant u tom slučaju ima potpuno istu odgovornost prema nastalom dugu kao i klijent.

Kod kredita koji su odobreni bez žiranata poslovna banka kontaktira poslodavca zaposlenog kako bi proverila zbog čega se rate kredita ne uplaćuju (ako je do trenutka prestanka uplata to vršio poslodavac pri isplati mesečnih zarada), odnosno da bi uspostavila sistem uplate rata kredita direktno sa poslodavcem koji će odbijati potrebnu uplatu na mesečnom nivou pri isplati zarade zaposlenom.

Navedene mere poslovne banke se sprovode uglavnom kada je klijent u docnji više od 75 dana, a najviše 90 dana. Nakon 90 dana kašnjenja, banka šalje klijentu opomenu pred utuženje, kojom ga upozorava da ukoliko mere koje je do tog trenutka sprovela ne daju efekta sledi pokretanje sudskog postupka i proglašenja ukupnog kredita dospelim, bez obzira na broj rata za otplatu koje nisu dospele.

Pokretanje sudskog postupka.

U periodu između trećeg i petog meseca docnje poslovna banka sprovodi poslednje radnje pred utuženje. Neke banke u poslednjim pokušajima nastavka redovne otplate kredita koriste i usluge agencija, koje u saradnji sa klijentom i žirantom pokušavaju da iznađu rešenje nagomilanih dugova, a pojedine, koje imaju specijalizovana odeljenja za ovakve probleme, samostalno pokušavaju da nateraju klijenta da nastavi sa otplatom kredita, odnosno, kontaktiraju žiranta i razmatraju mogućnost da on uplati deo dugovanja klijenta banke.

Ukoliko do toga ne dođe, najčešće nakon docnje od 120 dana pokreću se pripremne radnje za vansudski ili sudski postupak. Do pokretanja postupka dolazi najkasnije 150 dana kašnjenja u otplati kredita.

Zavisno od vrste kredita i instrumenata obezbeđenja, banka može da pokrene vansudski postupak namirenja ili sudski postupak namirenja potraživanja. Vansudski postupak se najčešće pokreće kod stambenih kredita prema Zakonu o hipoteci, pri čemu je banka rešenjem Službe za katastar nepokretnosti pod hipotekom u mogućnosti da proda nekretninu čiju je kupovinu finansirala. Jedina obaveza banke u ovom slučaju je oglašavanje prodaje 45 dana pre same aukcije. Zbog toga se najčešće vansudski postupak namirenja potraživanja pokreće nešto ranije nego sudski postupak kako bi banka svoja potraživanja mogla iz prodaje da namiri maksimalno 180 dana od dana nastanka prvih nenamirenih potraživanja.

Ukoliko dolazi do prodaje nekretnine pod hipotekom, banka je dužna da iz cene koja se postigne na aukciji namiri svoje potraživanje, a ostatak vrati dužniku ili drugim poveriocima. Međutim, imajući u vidu dužinu docnje klijenta do trenutka prodaje nekretnine i zateznu kamatu koja se u tom periodu obračunava, često prodajna cena pokrije samo potraživanja banke.

Kod ostalih kredita poslovne banke, zavisno od ugovornih klauzula, mogu pokrenuti neke radnje i bez sudskog postupka, ali najvećim delom se namirenje potraživanja vrši sudskim postupkom. Pri tom se najčešće kao hitna mera sprovodi blokada svih računa klijenta u banci, a potom i naplata kroz preuzimanje depozita, ukoliko postoji, naplata kroz ostale pozitivne račune klijenta, stavljanje na snagu menica i garantovanje otplate iz redovnih mesečnih primanja, pa do krajnje mere, plenidbe pokretne i nepokretne imovine (zavisno od visine potraživanja banke).

Lizing kompanije čini se imaju manje sluha za probleme svojih dužnika - naime kod ovih kompanija je pravilo da svakom klijentu koji ne uplati tri rate po lizing ugovoru plene vozilo uzeto na lizing.

Najgora opcija je neodazivanje pozivu banke

Prema rečima bankara, najgora moguća opcija za klijenta je odbijanje saradnje sa bankom u situacijama kašnjenja i neodazivanje na pozive banke. Time se samo ubrzava proces pokretanja sudskog spora i prinudne naplate. Najbolja je varijanta da se u saradnji sa kreditnim savetnikom dogovori nov način otplate preostalog duga kroz produženje perioda otplate, reindeksiranje kredita ili sličnim metodama.

Možda i najteža kazna za korisnika kredita je ta što ako kasni više od 60 dana u otplati rate kredita, može doći u situaciju da u naredne dve godine ostane bez mogućnosti dobijanja drugih kredita u bilo kojoj banci u Srbiji, s obzirom na to da se docnja u otplati evidentira u Kreditnom birou.

Danas su vrlo aktuelni krediti za refinansiranje koje gotovo sve banke počinju da odobravaju bez naknada. Reč je o saradnji poslovnih banaka sa Narodnom bankom Srbije na održavanju nivoa plasmana banaka iz prethodne godine. Tim sporazumom je dogovoreno da banke refinansiraju kredite klijentima koji nisu u docnji više od 60 dana na taj način da im mesečnu ratu smanje za 20 odsto ili da im najmanje 12 meseci produže rok otplate kredita.

Najpre otpis kamate, pa glavnice

Zanimljivo je da većina banaka pri vođenju evidencije o otplati kredita najpre otpisuje obračunatu kamatu po kreditu, a tek nakon otplate iste, narednim ratama kredita pokriva glavnicu kredita. Tako se dešava npr. da kod gotovinskih kredita na 24 meseca prvih šest meseci otplaćujete samo kamatu na pozajmljena sredstva. Ovo zbog toga što takav način obračuna ubrzava sudski postupak naplate ukoliko do njega dođe.

Osim toga, poslovne banke pre pokretanja sudskog postupka proglašavaju kredit dospelim u celosti i sama parnica se ne vodi oko kašnjenja u otplati, već oko celokupnog preostalog duga sa obračunatom redovnom i zateznom kamatom.

Nastavak na Blic...   
      
Losa vest 0 Dobra vest 1

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Blic. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva ovog sajta, već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Blic. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite kako bi uklonili sporni sadržaj.