banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
Kategorije


Kako izgleda to?
Vaš glas
U fokusu
Regioni
Izvori
Arhiva

Korisnicki servisi

Naši sajtovi

Fan stranice

Promo



Novi snimci sa površine Marsa  

06.Avg.2012, 22:16, Izvor: Politika Novi snimci sa površine Marsa

Posle osam meseci od lansiranja, sonda „Kjurioziti” spustila se na Crvenu planetu, gde u istraživačkoj misiji ostaje dve godine

Odgovor na pitanje koje decenijama postavljaju naučnici – ima li života na Marsu? – trebalo bi da bude makar malo izvesniji posle jučerašnjeg sletanja robotske sonde „Kjurioziti” (radoznalost) na tu planetu. Ova do sada tehnički najopremljenija i najveća mašina poslata na drugu planetu uspešno se spustila u džinovski krater na Crvenoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << planeti gde će ostati naredne dve godine. Na putu koji je trajao osam meseci, prešla je oko 567 miliona kilometara. Ponos, olakšanje i oduševljenje zapljusnuli su tim inženjera Američke svemirske agencije (NASA), koji je iz Kalifornije rukovodio operacijom koja otvara novo poglavlje u istraživanju Zemljinog suseda, tražeći elemente koji bi ukazali na to da je nekada na Marsu bilo uslova za nastanak živih formi.

Samo nekoliko minuta pošto su točkovi vozila (rovera) dotakli tlo Crvene planete, na Zemlju su stigli prvi crno-beli snimci na kojima se vidi jedan od njegovih točkova i senka na površini Marsa.

Najzahtevniji deo operacije bilo je spuštanje, budući da je „Kjurioziti” veličine manjeg automobila, pa nije bio pogodan za sletanje u vazdušnim jastucima, što se ranije praktikovalo. Kapsula koja je nosila vozilo ušla je u tanku Marsovu atmosferu brzinom oko 20.000 kilometara na sat. Posle usporavanja, naciljano je mesto na koje rover treba da sleti, a zatim je usledilo njegovo nežno spuštanje uz pomoć padobrana i kablova. To su stručnjaci agencije nazvali „sedam minuta terora”, budući da je gotovo polovina dosadašnjih pokušaja sletanja na ovu planetu bila neuspešna.

U toku prve sedmice, „Kjurioziti” će aktivirati glavnu antenu, podići će nosače na kojima se nalazi 17 kamera, laseri i instrumenti, i napraviti prve panoramske snimke okruženja. Prvi mesec istraživanja, NASA će potrošiti na proveru Marsove istraživačke laboratorije, kako se još naziva ovo vozilo. Njegova prva vožnja mogla bi da se dogodi početkom sledećeg meseca, dok će uzorke tla uzeti polovinom septembra, a prve bušotine u stenama očekuju se u oktobru i novembru.

Jedini ali nimalo lak zadatak ove misije jeste da naučnicima donese materijal u kojem će oni tražiti dokaze o tome da li je na Marsu ikada postojalo okruženje u kojem bi mogle da se razviju žive forme. Zbog toga je za lokaciju sletanja odabran Gejlov krater, širine 150 kilometara, za koji se veruje da je nekada bio jezero.

Za oko godinu dana „Kjurioziti” bi trebalo da dođe do planine u centralnom delu kratera, gde bi trebalo da istražuje slojeve sedimenata od kojih svaki predstavlja jednu eru u planetarnoj istoriji Marsa. U tim naslagama naučnici tragaju za organskim molekulima neophodnim za nastanak života. Ali, čak i ukoliko ih ova misija pronađe, to još nije dokaz da je na Crvenoj planeti bilo života, navodi jedan od članova tima. On dodaje da ako nema ničeg organskog, to može da znači da je nešto uništilo te molekule. Ako pak budu pronađeni, pitanje više neće biti da li je Mars ikada bio pogodan za život, već da li na Marsu postoji život.

Ovaj ambiciozni projekat koštaće 2,5 milijarde dolara, a koliki značaj mu Amerikanci pridaju, svedoči i to što je na uspešnom sletanju vozila inženjerima čestitao prvi čovek SAD Barak Obama.

----------------------------------------------

„Čudo tehnike” prelazi 200 metara dnevno

Vozilo „Kjurioziti” četvrto je koje je NASA od 1997. poslala na Mars. Za razliku od prethodnih sondi, ova se napaja plutonijumskom baterijom, pa na Crvenoj planeti može da ostane znatno duže od planirane dve godine.

Rover je težak 900 kilograma, dimenzija 2,8 sa tri metra i ima točkove koji mogu da savladaju prepreku visine do 60 centimetara. Među brojnim tehničkim instrumentima, na njemu je instalirana i meteorološka stanica. Bez obzira na svu opremljenost, dnevno će prelaziti 200 metara.

A. M.

objavljeno: 07.08.2012.

Nastavak na Politika...   
      
| Pročitaj ovu vest iz drugih izvoraLosa vest 0 Dobra vest 0

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Politika. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva ovog sajta, već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Politika. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite kako bi uklonili sporni sadržaj.