Izvor: Danas, 04.Maj.2016, 13:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umesto hladnog hibridni rat
Moskva, Vašington, Brisel, Berlin - Centrala NATO u Briselu ne veruje da Moskva sprema direktan napad na bilo koju susednu zemlju, ali će ipak do samita Severoatlantskog saveza u julu biti rešeno pitanje stacioniranja dodatnih multinacionalnih snaga u baltičkim državama i Poljskoj. Mada su i Brisel i Stokholm takav mogući razvoj događaja demantovali, i mada Moskvi >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << na pamet ne pada da bi Švedska, čak i ako uđe u NATO, mogla da napadne Rusiju, Rusija sa mogućnošću takvog članstva ipak računa i u tom će slučaju povećati broj svojih vojnih snaga na severnim i severozapadnim granicama.
Obe strane, i Rusija i NATO, jedna drugu optužuju za vođenje hibridnog rata koji pored vojne pretnje obuhvata i (dez)informacioni rat, ali u novije vreme navodnu zloupotrebu izbegličkog talasa njegovim usmeravanjem u određenom pravcu. Najpre Ukrajina, a zatim i Litvanija izrazile su bojazan od izbegličkog talasa koji bi navodno mogao iz Rusije da krene u neku od tih zemalja u nameri da ih destabilizuje.
"Vojno rukovodstvo NATO preporučilo je da se u tri baltičke države i Poljsku pošalje po jedan bataljon (do 1.000 ljudi - prim. R. Ć.), koji bi se rotirali. Radilo bi se o multinacionalnim trupama kako bi se jasno stavilo do znanja da bi napad na jednu saveznicu značio napad na ceo NATO", rekao je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg u intervjuu za pul-medija koji objavljuje nemački Velt.
Stoltenberg je rekao da u centrali NATO ne uočavaju neposrednu opasnost od napada na neku od članica, ali "moramo biti spremni da našim članicama osiguramo solidarnost i pojačamo istovremeno odvraćanje".
Pre njega je brojno jačanje NATO trupa na istoku Evrope najavila nemačka kancelarka Angela Merkel u susretu sa litvanskom premijerom Marijusom Kucinkisom. I Merkel i Stoltenberg negirali su postojanje sumnje da ovakva odluka znači kršenje odredbi Sporazuma NATO-Rusija potpisanog 1997. godine. U tom sporazumu sa Rusijom NATO se obavezao da, u okviru širenja na istok, neće stacionirati znatan broj borbenih trupa istočno od ranije granice hladnog rata. Merkelova je rekla da će ova obaveza svakako biti uzeta u obzir pri povećanju broja trupa NATO u baltičkim državama, a Stoltenberg tvrdi da je "Rusija svojevremeno rekla da 'znatan' znači stalno stacioniranje hiljada vojnika u pojedinim NATO-državama". "Daleko smo od toga", rekao je Stoltenberg.
Početkom ove godine Švedska je potpisala Memorandum o saradnji sa NATO-članicom Danskom i mada su švedski i finski premijer tada izdali zajedničko saopštenje u kome se izjašnjavaju protiv ulaska u bilo kakve vojne saveze, najnoviji događaji u Baltičkom moru, pa i za jun najavljena NATO-vežba Baltops na teritoriji Finske, podstakli su Rusiju da optuži Zapad za podsticanje rusofobije u Švedskoj, a ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je prošle nedelje dodao da Zapad radi na osvajanju što većeg geopolitičkog prostranstva. Govoreći o Švedskoj, on je rekao da je pravo svake suverene zemlje da sama odabere način obezbeđenja svoje bezbednosti, ali da bi "bilo u redu da se o tome pita narod". Prema anketama, Šveđani su u gledanju na NATO trenutno podeljeni.
"U Crnoj Gori nisu pitali narod. Eto primera. A kako Crna Gora može doprineti bezbednosti NATO? Nema odgovora na to pitanje", rekao je Lavrov i podsetio da mnogi ozbiljni političari pitaju u čemu se sastojala tako ozbiljna neophodnost (tog članstva - prim - R. Ć.).
" Odgovor je veoma jednostavan, mada se trude da ga izbegnu i prikrivaju ga nekim opštim frazama o tome kako raste zona bezbednosti i demokratije: osvojiti što je moguće veći geopolitički prostor, 'okružiti' države koje nisu u svemu saglasne sa NATO, takve, kao što su na primer Rusija i Srbija", rekao je Lavrov.
Pogledaj vesti o: NATO skup
.jpg)
