Izvor: Blic, 28.Okt.2016, 10:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stoltenberg: NATO ne želi novi Hladni rat
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg rekao je da Alijansa ne traži sukob sa Rusijom i ne želi novi hladni rat.
Cilj planiranog raspoređivanja 4.000 dodatnih vojnika u istočnoj Evropi je da spreči, a ne provocira sukob, rekao je on.
On je dodao da uprkos aktuelnim tenzijama, NATO ne vidi Rusiju kao pretnju, te da Alijansa želi konstruktivan i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kooperativan odnos sa Moskvom.
"Ali, mi to moramo da uradimo na osnovu kolektivne odbrane - zastrašivanja", rekao je on, prenosi BBC.
Multinacionalni NATO bataljoni, sastavljeni od po 1.000 vojnika, biće raspoređeni u Poljskoj, Estoniji, Letoniji, Litvaniji početkom naredne godine.
Ove bataljone će predvoditi SAD, Britanija, Kanada i NJemačka.
Ruski predsednik Vladimir Putin odbacio je ideju da Rusija ima agresivan vojni plan za Evropu kao "smešnu".
Najveće gomilanje vojske od Hladnog rata: Ako NATO napadne Rusiju, sledi NUKLEARNI ODGOVOR
Gruško o akcijama NATO: Šta je sledeće?
Akcije NATO predstavljaju rizik za evropsku bezbednost, a posebno odredbe sporazuma Rusija-NATO koje se odnose na vojnu uzdržanost, izjavio je stalni predstavnik Rusije pri Alijansi Aleksander Gruško.
Gruško je to rekao reagujući na odluku NATO da poveća vojnu prisutnost na istoku Evrope i u Crnom moru.
Prema njegovim rečima, od samita NATO u Velsu (septembra 2014.), sastanci ministara su bili "stereotipni, i bez pozitivnih signala za odnose Rusija-NATO", preneo je Tass.
Gruško je naveo da Rusija neće ostati nema da takve mere Alijase.
"Sada se postavlja pitanje: Šta je sledeće? Novi talas spekulacija NATO o ruskoj pretnji i nova spirala trke u naoružanju? Mislimo da taj put nigde ne vodi", istakao je Gruško.
On smatra da ono što NATO radi u Crnom moru se ne može podvesti pod borbu protiv terorizma.
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je juče rekao da se čitav niz zemalja pridružio inicijativi Kanade, Nemačke, Velike Britanije i SAD da razmeste multinacionalne bataljone na istočnim granicama Alijanse.
Kako je rekao, Albanija, Italija, Poljska i Slovenija će sopstvenim snagama dopuniti bataljone koje u Litvaniji predvodi Kanada, dok će Hrvatska, Belgija, Francuska, Luksemburg, Holandija i Norveška svojim kapacitetima ojačati bataljon koji predvodi Nemačka.
Danska i Francuska će dopuniti bataljone u Estoniji, predvodjene Londonom, dok će Rumunija i Velika Britanija ojačati američki bataljon u Poljskoj, preneo je Sputnjik.
.jpg)
