Izvor: Večernje novosti, 20.Apr.2013, 23:58   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Privatizacija „Trepče: Srbija ulagala, a Priština prodaje

PROROČANSKI danas zvuče reči „Rat na Kosovu je oko rudnika, ništa drugo. Ovo je srpski Kuvajt“, koje je izgovorio Novak Bijelić, tadašnji direktor Kombinata „Trepča“, uoči agresije NATO na Srbiju. Naime, prištinska agencija za privatizaciju najavljuje da će na prodaju ponuditi ovaj rudarsko-topioničarski kombinat, koji ima izuzetno vredne rezerve olova, cinka, srebra, zlata, indijuma i retkih metala.- Privatizacija „Trepče“ >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << ili bilo koja druga privatizacija na Kosovu i Metohiji ne može da se prizna od strane Republike Srbije - izjavio je nedavno Aleksandar Vulin, direktor Kancelarije za KiM. - Očekujem da će tako postupiti i međunarodna zajednica.Međutim, samo nekoliko dana kasnije 16. aprila Priština je prodala „zlatnu koku“, 75 odsto akcija Pošte i Telekoma Kosova (PTK) koji ima više od 1,2 miliona korisnika za 277 miliona evra. Kupac je konzorcijum nemačkog „Aksos kapitala“ i britanskog „Nadžafi kompanis“, čije je sedište u - SAD, u gradu Finiks. Ranije se kao najveći interesent za Poštu i Telekom na Kosovu pojavljivala Medlin Olbrajt, nekadašnji državni sekretar SAD i jedan od najtvrđih pobornika agresije na Srbiju. Za istraživanje i eksploataciju ruda najveće zanimanje pokazivao je penzionisani general Vesli Klark, komandant NATO agresije 1999. godine.Kancelarija za KiM je ragovala saopštenjem da je prodaja Telekoma i PTT nelegalna, jer su ti objekti u celosti vlasništvo Telekoma Srbije i PTT Srbije.- Prodaju tih firmi je izvršio nevlasnik bez saglasnosti, ovlašćenja i učešća u postupku prodaje stvarnih vlasnika i time obmanuo kupce o stvarnoj vlasničkoj strukturi Telekoma i PTT, kao i o vlasništvu na objektima koje koriste ove firme - saopštili su iz Kancelarija za KiM.OLOVO, CINK, ZLATO U PERIODU od 1931. do 1998. godine, iz trepčanskih rudnika izvađeno oko 34.350.000 tona rude iz koje je prerađeno 2.066.000 tona olova, 1.371.000 tona cinka, 2.569 tona srebra i 4.115 tona bizmuta. Procenjena količina izvađenog zlata, od 1950. do 1985. godine, je oko 8,7 tona odnosno oko 250 kilograma godišnje.Reakcije države Srbije na privatizaciju srpskih preduzeća su apsolutno opravdane, ali dosta zakasnele, smatra savetnik za strana ulaganja Milan Kovačević.- Činjenica je da su dosadašnje vlade zaobilazile ovo ozbiljno pitanje, koje je pitanje međunarodnog prava. Legalistički, nemoguća je privatizacija imovine Srbije na Kosovu, pre utvrđvanja njegovog konačnog statusa. S druge strane, pre nekkoliko godina u beogradskim listovima mesecima su objavljivani oglasi prištinske agencije za privatizaciju na koje niko od zvaničnika nije reagovao - kaže Kovačević.On naglašava da je predlagao srpskim bogatašima da kupe imovinu koju je nudila prištinska agencija za privatizaciju, ali da su oni listom odbijali.- Brinula ih je reakcija političara, plašili su se da će biti optuženi da bi takvo ulaganje bilo protumačeno kao podrška nelegalnoj vlasti u Prištini. Po mom mišljenju, to je bio dobar način da zaštitimo srpsku imovinu pre rešenja statusa Kosova. Od kukanja nema koristi, morali smo da budemo mnogo pragmatičniji, jer će pitanje imovine države biti tema nekih budućih pregovora - kaže Kovačević.Samo u državi u kojoj vlada pravo sile, a ne sila prava, može da se prodaje tuđa imovina ističe prof dr Danijel Cvjetićanin.- Kada se govori o privatizaciji u takozvanoj državi Kosovo, mora se poći od činjenice da je ona doletela na krilima NATO aviona. A kada sila postane ostane merilo prava, onda i dolazi do ekonomskog terora. To je sudbina okupiranih zemalja. Problem je samo da li ćemo mi to da verifikujemo ili da dokumentujemo krađu i idemo na sud. S druge strane, ako smo imali vlasti koje su blisko sarađivale sa onima koji su proizvele ekonomski teror na KiM, onda je normalno da su i ćutale o tome - kaže Cvjetićanin.Upravo je Kombinat „Trepča“, kojima je mnogima zapao za oko, primer kako se otimala preduzeća na KiM u koja je Srbija ulagala ogroman novac.Bernar Kušner, tadašnji šef Unmika, naredio je 14. avgusta 2000. da snage od nekoliko hiljada vojnika KFOR zauzmu prostor kombinata i zauzmu topionicu u Zvečanu, zatvore je i isteraju sve zaposlene. Kušner je cinično zauzimanje „Trepče“ pravdao sprečavanjem prekomernog zagađenja koje je ona izazivala.- Kao lekar i glavni administrator na Kosovu ne mogu da dozvolim da se opasnost po zdravlje dece i trudnica nastavi za samo jedan dan - izjavio je Kušner, a zatim preuzeo upravljanje nad kombinatom koji je registrovan kao novi privredni subjekt pod imenom „Trepca under UNMIK Administration“.ETNIČKA PRIVATIZACIJA U 23 KRUGA privatizacije na KiM više od 300 preduzeća kupili su Albanci sa Kosmeta ili iz Albanije, osim jednog koje je kupio Bugarin oženjen Albankom. U procesu privatizacije diskriminisani su radnici Srbi koji su izgubili posao u junu 1999. godine kad su na KiM ušle međunarodne snage i uprava. Po Unmikovoj uredbi pravo na učešće u deobi privatizacionog prihoda imali su samo radnici zaposleni u preduzeću u trenutku prodaje, dakle, isključivo Albanci. Na Kosmetu je privatizovano i 14.000 hektara zemlje poljoprivrednih kombinata čiji su vlasnici bila preduzeća iz Srbije. Pred prištinskim sudovima pokrenuto je mnogo sporova zog privatizacije, ali ni u jednom slučaju nije presuđeno.UNMIK je 2002. pravo upravljanja nad Trepčom delegirao na svoju agenciju KTA (Kosovska poverilačka agencija), a do 2006. kombinatom je upravljao direktor, stranac, koga je imenovala ova institucija. Privatizaciju na KiM od 2003. do 2008. godine nadgledala je KTA, a ustavom samoproglašenog Kosova njena ovlašćenja preneta su na Kosovsku agenciju za privatizaciju. Do leta prošle godine privatizovano je više od 300 preduzeća. Novi vlasnici su ih dobijali gotovo za bagatelu, sa to potrvrđuje i podatak da je za njih dobijeno oko 370 miliona evra.Kosovska agencija za privatizaciju PAK se samoproglasila nadležnom za „Trepču“ i 2009. je, navodno bez znanja Unmik, preregistrovala kompaniju i dala joj ime „Trepca enterprise under PAK Administration“, sa sedištem u Južnoj Mitrovici.Holding „Rudarsko metalurški hemijski kombinat Trepča a.d. Zvečan u restrukturiranju“ registrovano je kod Agencije za privredne registre Republike Srbije tek 25. jula 2012. godine. TREPČA RADIDANAS je oko 1.250 radnika Trepče angažovano na proizvodnji u rudnicima Crnac i Belo Brdo i flotaciji u Leposaviću i na proizvodnji olova u Zvečanu, a zarade su u rasponu od 500 do 1000 evra. Oko 1.800 radnika nema posao i oni primaju privremene naknade za nezaposlene iz budžeta Srbije i po 30 evra mesečno iz „Trepče“.Kombinat „Trepča“ trenutno proizvodi olovni i cinkov koncentrat, olovo raznih kvaliteta i olovno-antimonske legure. Proizvedne količine trenutno se kreću na godišnjem nivou od 15 -17.000 tona olovnog i cinkovog koncentrata.Prodaju su i razne vrste otpadnih materijala koji se nalaze na industrijskim krugovima ili jalovištima.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Večernje novosti...