Izvor: VOA, 14.Feb.2017, 22:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Galup: Ko u NATO vidi zaštitnika, a ko pretnju?
Velika većina građana Srbije smatra da je NATO pretnja, a uz nju jedino je Crna Gora zemlja jugoistočne Evrope u kojoj više građana tako gleda na NATO, u odnosu na svoje sugrađane koji ga smatraju zaštitom, pokazalo je najnovije istraživanje agencije Galup. U Srbiji čak 64 odsto ispitanih smatra da je zapadna alijansa pretnja, dok šest odsto građana misli da je NATO zaštita, dok je neodlučno 19 odsto građana. U Crnoj Gori od NATO-a zazire 29 odsto, 21 odsto smatra da je zaštita, a neopredeljenih je 35 odsto. Najpovljoniji stav o NATO-u imaju građani Kosova – čak njih 90 odsto smatra da je NATO zaštita, šest odsto da je pretnja, dok je tri odsto neopredeljeno. U Albaniji pozitivno na NATO gleda 70 odsto, Hrvatskoj 52, Rumuniji 50, Mađarskoj 49, Makedoniji 45, Bosni i Hercegovini 28. Istovremeno, Rusija je zemlja istočne Evrope gde najveći broj - 67 odsto - smatra da je NATO pretnja njihovoj zemlji, a samo tri odsto u Alijansi vidi zaštitu. Neopredeljenih je 20 odsto. U tekstu uz predstavljanje rezultata, Galup navodi da je Kosovo "iako nije članica NATO, dobijalo vojnu podršku Alijanse tokom rata između bivše Jugoslavije i OVK", te da je to razlog zbog kog njegovi stavnovnici u velikom broju smatraju NATO zaštitnikom. Samo tri odsto, NATO smatra pretnjom. Isto važi i za Albaniju, navodi Galup u istraživanju i konstatuje da otuda "ne čudi što je 64 odsto Srba 2016. godine na NATO gledalo kao na pretnju". Među zemljama za koje NATO nije ni "pretnja" ni "zaštita" ističu se Grčka, Slovačka, Bosna i Hercegovina i Bugarska. Kada je reč o zemljama postsovjetskog prostora, koje spadaju u „sferu ruskog uticaja“, kako se kaže u tekstu, dele stav Rusije o zapadnoj alijansi, ukoliko imaju mišljenje. Najveći broj ljudi vidi NATO kao pretnju u Belorusiji (54 odsto), dok samo tri odsto Belorusa smatraju NATO zaštitom. U Kazahstanu NATO kao pretnju vidi 31 odsto, Kirgistannu 30, Moldaviji 27, Armeniji 20 i Tadžekistanu 34 odsto. Posebna pažnja posvećena je u tekstu Ukrajini, koja je do pre nekoliko godina bila potencijalna NATO članica, a u kojoj poslednjih godina raste broj onih koji NATO smatraju pretnjom. Od 2008. do 2014. taj broj je stabilno opadao. Nakon što su 2014. NATO zemlje uvele sankcije Rusiji zbog aneksije Krima, većina Ukrajinaca je po prvi put NATO videla kao zaštitu - 36 odsto, dok je 20 odsto smatralo da je pretnja, kaže se u tekstu. No, procenat onih koji ga vide kao pretnju porastao je na 35 odsto u 2016. godini, a autori teksta za to objašnjenje vide u konfliktu između vojske Ukrajine i proruskih separatista, kao i u lošoj ekonomskoj situaciji i porastu kriminala. "Bez jasnog kraja na vidiku, Ukrajinci izgleda gube poverenje u sposobnost NATO-a da im pomogne u ovoj krizi", kaže se u tekstu koji prati rezultate istraživanja. Istraživanje je vođeno telefonskim putem tokom 2016. godine na slučajnom uzorku od oko 1.000 građana, starijih od 15 godina u svim zemljama, dok je u Rusiji u ispitivanju učestvovalo 2.000 odraslih.
.jpg)
