Izvor: Danas, 25.Nov.2014, 00:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bezbednosnu politiku u Evropi kreira Rusija
Brisel - Izgleda kao da Rusija kreira bezbednosnu politiku u Evropi. Na primer, to se ogleda u dilemi šta učiniti sa Gruzijom - možemo da odustanemo od njenog prijema u NATO zato što Rusija to ne želi. A možemo da je primimo baš zato što će to naljutiti Rusiju - saznaje Danas od jednog uticajnog zvaničnika Severnoatlantske alijanse, koji je želeo da ostane anoniman.
Kako ponovo sarađivati sa Rusijom pitanje je za NATO za godine koje dolaze. Kao što je >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << nedavno rekla nemačka kancelarka Angela Merkel, nemoguće je da Evropa bude bezbedna, a da ne sarađuje sa Rusijom.
Kada je reč o ukrajinskoj krizi, u NATO decidirano tvrde da ruska manjina nikada nije bila ugrožena, kako na Krimu, tako i u Donjecku i Lugansku, pa samim tim osporavaju argumente Moskve za tamošnja dešavanja. Ranije inicijative da se zabrani upotreba ruskog jezika u Ukrajini smatraju samo „igrom nekih ljudi u Kijevu“. Priznaju, međutim, da se Rusi u baltičkim državama, bivšim republikama SSSR, „možda osećaju kao građani drugog reda, ali ipak više vole da budu tamo“. Odnosno, da budu građani Evropske unije, a ne građani Rusije.
Putin, kaže pomenuti zvaničnik, ni jednog trenutka ne brine za navodno ugrožene Ruse, već ih koristi za svoje ciljeve - „anektira jer voli da anektira“. On dodaje da vrlo malo ljudi veruje u Putinovu priču, „bar na Zapadu“.
„Rusija će izgubiti (u Ukrajini, prim. aut.), Putin to zna, ali se ipak kocka. Nisam antiruski orijentisan, ali tu zemlju ne mogu da vidim kao model jer sa svojih 147 miliona stanovnika ima ekonomsku snagu Holandije“.
Kako sarađivati nadalje sa Rusijom, bez obzira na sadašnje zahlađenje u odnosima, pitanje je i za Evropsku uniju.
Otkako je izbila ukrajinska kriza samiti EU-Rusija su zamrznuti. Iako se visoki zvaničnici zemalja EU i Rusije i dalje povremeno viđaju, na nižim diplomatskim nivoima ti susreti su ređi. I u Beogradu se od diplomatskih predstavnika zemalja EU može čuti da retko viđaju svoje ruske kolege, a slično je i sa susretima diplomata SAD i Rusije. Koliko je poznato, od kako se dogodilo ono što Rusija smatra prisajedinjenjem Krima matici, a Zapad aneksijom, ambasadori Majkl Kirbi i Aleksandar Čepurin nisu se sastali ni jednom.
Iako EU smatra da su potezi Rusije „apsolutno za osudu“, cilj „nije kažnjavanje Rusije, već nalaženje rešenja za Ukrajinu“, ponavljaju u Evropskoj službi za spoljnu akciju (EEAS), kolokvijalno rečeno, ministarstvu spoljnih poslova EU na čijem je čelu od 1. novembra Federika Mogerini.
U Evropskom savetu, najvišoj instituciji EU, kada je reč o uvođenju sankcija Rusiji, koje Kremlj najoštrije osuđuje i uzvraća da one ni za jotu ne mogu promeniti rusku spoljnu politiku, navode jednu zanimljivost. Imajući u vidu „visoku osetljivost“ teme, liderima EU je bilo potrebno 10 godina da usvoje jedan propis o čokoladi. O sankcijama Rusiji su se, pak, dogovorili za nekoliko sati.
Rusi ne zaboravljaju 1999.
Rusi nikad nisu zaboravili NATO-u to što ih je 1999. zaobišao u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija i pokrenuo napad na SR Jugoslaviju, navode u Alijansi. Aprila ove godine NATO je prvi put priznao da je Srbiju 1999. bombardovao nelegalno, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN. „NATO operacija savezničkih snaga je pokrenuta uprkos nedostatku odobrenja Saveta bezbednosti, da bi se sprečile masovne i stalne povrede ljudskih prava i ubijanje civila“, saopštio je tada NATO.
Pogledaj vesti o: NATO
.jpg)
