Izvor: BalkanRock.com, 23.Nov.2016, 15:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zvonka Obajdin (Svemir): “Pokušavam biti fotograf iznutra, prikazati svoje unutrašnje stanje kroz prikaz toga kako svet oko mene izgleda”
Grupa Svemir nastupiće 25. novembra u zagrebačkom KSET-u, gde će promovisati svoj aktuelni album “Male laži” objavljen sredinom ove godine. O bendu, novom albumu, Zagrebu, budućim projektima, organizaciji muzičkih događaja, kompilaciji “Bistro na rubu šume” i raznim drugim temama razgovarali smo sa liderkom ovog sastava, Zvonkom Obajdin.
BR: Pre šest meseci je objavljen treći album grupe Svemir i zvuči kao “najbendovskiji“ do sada. Nakon svega, >> Pročitaj celu vest na sajtu BalkanRock.com << da li ste zadovoljni urađenim poslom?
Zvonka Obajdin: Zadovoljni smo, mislim da je ovo naše najuspešnije izdanje do sada, na kojem se poklopilo to što smo mi kao bend skočili na jednu razinu više od prethodnih albuma po pitanju usviranosti i znanja kako realizovati neke svoje ideje, i to što smo ga radili s izvrsnim producentima Draženom Gavrilovićem i Markom Mrakovčićem, koji su taj naš novi zvuk vrhunski pretočili u snimak.
BR: Ponovo je u pitanju samostalno izdanje. Da li je to vaš lični izbor? Ne razmišljate o izdavačima?
Zvonka Obajdin: Nismo tražili izdavača jer nam se do sada nije činilo da bismo kroz neku službenu izdavačku kuću mogli nešto posebno ostvariti što do sada nismo mogli. To naravno ne isključuje mogućnost da promenimo mišljenje i za neka buduća izdanja dogovorimo s nekom kućom izdavanje, naravno ako oni budu zainteresovani za nas, jer je to ipak dvosmerno pitanje. Videćemo šta će budućnost doneti.
BR: Nekoliko vaših kolega muzičara svojim gostovanjima obogatilo je pesme na albumu. Na koji način birate sa kime ćete sarađivati?
Zvonka Obajdin: Prvi korak je uvek taj da ja, kao autorka pesme, imam ideju da bi neku određenu pesmu trebalo obogatiti na neki specifičan način. Na primer, ako želim dodati određenu dramatičnost, ali i neku cinemaskopsku širinu u zvuk, odnosno ono što moj dragi zove “San Remo efekt“ (smeh), možda ću poželeti dodati violinu. Tako smo i za sve pesme na ovom albumu na kojima smo imali goste, prvo imali ideju što želimo postići – na primer dojam ludila i razmontiranosti u pesmi “Pobratimstvo lica u svemiru“, ili nekakv osećaj mašine – lokomotive koja vuče – u “Zimskoj“. Onda smo se osvrnuli oko sebe, a okruženi smo prijateljima i dobrim poznanicima koji su odlični muzičari iz različitih žanrova i različitih senzibiliteta, i nije nam bilo teško pronaći osobu za koju smo znali da će svojom svirkom uneti baš taj filing koji želimo u pesmi.
BR: Pored tema ljubavi, odnosno ljubavnih odnosa među ljudima, prolaznosti, ogoljavanja duše, neku od glavnih uloga u pesmama ima i Zagreb? Šta za vas predstavlja Zagreb?
Zvonka Obajdin: Zagreb je, slučajnošću da živim u njemu, mesto u kojem se ogledam. Sve ono što mi se događa iznutra, najlakše izražavam tako da opisujem kako spoljašnji svet izgleda kada ga promatram kroz prizmu tog svog unutrašnjeg osvetljenja, ili katkada mraka. Sve je, zapravo, u svetlu – isti predmeti izgledaju posve drugačije pod različitim osvetljenjem (ili ne izgledaju uopšte, ako osvetljenja nema (smeh)), to zna svaki fotograf. Ja pokušavam biti fotograf iznutra, prikazati svoje unutrašnje stanje kroz prikaz toga kako svet oko mene izgleda. A kako je svet oko mene najčešće Zagreb, što u sadašnjosti a što u većini mojih uspomena, onda tako ispadne da jako puno pišem o njemu.
BR: Na novom albumu nalazi se i obrada pesme “Catch“ koju u originalu izvodi bend The Cure. Kako ste došli na ideju da baš ovu numeru obradite i uvrstite na album?
Zvonka Obajdin: Volim povremeno s bendom napraviti cover neke drage pesme, i “Catch” nije jedina. Uglavnom sviramo te covere relativno slično originalima, no učinilo nam se da smo s ovom pesmom napravili izvestan pomak u zvuku i filingu od originala, pa nam je bilo zanimljivo da to snimimo i podelimo sa svojom publikom.
BR: Sve prisutnija tendencija kod regionalnih bendova jeste objavljivanje albuma na vinilu. Da li vi imate afiniteta prema tome i možemo li u bliskoj budućnosti očekivati vinilno izdanje Svemira?
Zvonka Obajdin: Teško. Izdanje na vinilu je skupo, i potrebno je puno svirati da bi se na tim koncertima prodalo stotinjak ploča, koliko je potrebno da se pokriju troškovi vinila. Pošto smo mi svi u bendu do daljnjega vezani za svoje redovne poslove i ne možemo imati više od desetak-dvadesetak koncerata godišnje, zbilja ne možemo računati da bismo mogli pokriti taj trošak, a upuštati se u to samo zato da kod kuće mogu imati kutiju punu svojih ploča, ne čini mi se kao zabavna ideja (smeh).
BR: Prilikom jednog intervjua izjavili ste da biste želeli snimiti konceptualni album gde bi pesme iz ciklusa „Pomrčina sunca na otoku Grguru 15. veljače 1961“ Stojana Vučićevića dobile odgovarajuću muzičku podlogu. Da li je taj projekat još uvek aktuelan?
Zvonka Obajdin: Jeste, zapravo je aktuelniji nego ikad jer su probe sa novim ljudima za taj projekat ozbiljno počele. No, da ne ureknem, ne bih se dalje zaletala sa iznošenjem planova… Nadam se da će biti prilike da vam u nekoj budućnosti dam detaljan intervju vezan samo za taj projekat!
BR: Zagreb prosto vrvi od raznih klupskih muzičkih programa. Štaviše, i sami ste organizator programa “Dobar početak tjedna”, održanog upravo u KSET-u, gde ćete upriličiti koncertnu promociju novog albuma. Da li ste zadovoljni ponudom i planirate li se više posvetiti tom “menadžerskom“ delu posla?
Zvonka Obajdin: Ponudom sam i prezadovoljna, naime uglavnom ima više ponude nego što sam je ja u stanju i ispratiti. Trenutno „menadžerski“ deo posla trpi jer uz svoj redovni posao od koga živim, obaveze oko Svemira, promocije albuma i generalno bookinga svirki za bend, te uz već spomenute probe za novi još neimenovani (Stojan Vučićević) projekat, naprosto ne stižem da se posvetim tome koliko bih želela. Verujem da ću se u budućnosti tome opet više okrenuti, jer je organizacija nešto što zapravo volim da radim i u čemu, mislim, mogu biti dosta dobra. No i rasporediti prioritete, pa neke stvari privremeno staviti na stranu pre nego što žena padne s nogu od preopterećenja, takođe je jedna od organizacionih veština.
BR: Učestvovali ste u stvaranju odličnog regionalnog projekta „Bisto na rubu šume“. Prema vašem mišljenju, šta je najveći dobitak tih objavljenih kompilacija?
Zvonka Obajdin: Povezivanje ljudi koji, da tako kažem, učestvuju u istoj borbi – pokušavaju se baviti muzikom bez diktata komercijalnosti i bez podilaženja masovnom ukusu. Povezivanje muzičara koji jedni u drugima prepoznaju istu strast i ludost koja ih pokreće. Veliki je dobitak bio i prepoznavanje kompilacije od strane publike i medija, no meni lično to naše udruživanje koje kod mnogih traje i do danas i utiče na oblikovanje ne scene, najveća je stvar koju smo postigli. Lakše je kad nisi sam.
BR: Za kraj, šta više preferirate “Ljubit se na kiši” ili “Slatke besmislice”?
Zvonka Obajdin: “Ljubit se na kiši”, jer na kraju pesme “Slatke besmislice”, ja stvarno idem, a kad se ljubimo na kiši, vidimo se i sutra.
.jpg)
